Dekret, koji je juče opozvan, oličenje je ruske spoljne politike pre 11 godina koja je podrazumevala bliže odnose Moskve s Evropskom unijom i SAD, prenosi Rojters.
Naredba kojom se poništava dokument iz 2012. objavljena je na sajtu Kremlja, navodi se da je odluka doneta kako bi se "obezbedili nacionalni interesi Rusije u vezi s dubokim promenama koje se događaju u međunarodnim odnosima".
Moldavski predsednik zajedničke kontrolne komisije u bezbednosnoj zoni oko Pridnjestrovlja Aleksandru Flenčea rekao je da otkazivanje ne znači da Putin napušta pojam moldavskog suvereniteta.
"Ukaz je politički dokument koji sprovodi koncept spoljne politike Rusije. Moldavija i Rusija imaju osnovni politički sporazum koji predviđa uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta naših zemalja", rekao je Flenčea za Publika-TV.
Kremlj je saopštio da su odnosi Rusije sa Moldavijom, čije je rukovodstvo obećalo da će nastaviti sa nastojanjima da se pridruži EU, veoma napeti i optužio ovu zemlju da sprovodi antirusku politiku.
Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije saopštilo je da će "pažljivo proučiti" dokument.
Smeštena između Rumunije i Ukrajine, Moldaviju, jednu od najsiromašnijih država u Evropi, od 2020. predvodi predsednica Maja Sandu uz snažnu podršku SAD-a i Evropske unije, prenosi Rojters.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) February 21, 2023
Američki predsednik DŽozef Bajden sastao se sa njom juče u Poljskoj i potvrdio svoju dalju podršku.
Dekretom iz 2012. Rusija se obavezala na traženje načina za rešavanje separatističkog pitanja "na temelju poštovanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i neutralnog statusa Republike Moldavije u određivanju posebnog statusa Pridnjestrovlja".
Ovaj region proglasio je nezavisnost 1990. godine, godinu dana pre raspada Sovjetskog Saveza, zbog straha da će se Moldavija ujediniti s Rumunijom, čiji jezik i kulturu uglavnom deli.
Nakon kratkog rata Moldavije sa separatistima 1992., nije bilo nasilja u proteklih 30 godina, s ruskim "mirovnim snagama" koje su još uvek raspoređene na maloj teritoriji, koji nema međunarodno priznanje, navodi Rojters.
Ukrajinci sanjaju da otvore „drugi front“ protiv Rusije - šta je „koaliciji voljnih“ (MAPA)
Izvor: Tanjug
