Nemački dnevik konstatuje da je bavarski konzervativac Kristijan Šmit pogrešan čovek na pogrešnom mestu jer niko, kako god se zvao, ne može biti dobar kandidat za čelo "jedne kolonijalističke institucije u jednoj evropskoj demokratiji godine 2023. godine".

"Šmit, koji za svoj rad biva bogato obeštećen grofovskom petocifrenom platom (koja je, razume se, oslobođena poreza), stvar naravno vidi drukčije. Drži sebe i svoju funkciju i dalje neophodnim. Malo ko se odriče kolonija dobrovoljno", navodi FAZ.

Pozicija visokog predstavnika u BiH je, kažu, "najčudnija politička funkcija" u Evropi, a da njegova ovlašćenja potiču iz arsenala autokratije - može da smenjuje činovnike i demokratski izabrane političare, dekretom donosi zakone ili ih potezom pera poništava.

FAZ ocenjuje da su ta "kvazi-diktatorska" ovlašćenja imala opravdanja neposredno posle sukoba i ukazuje da u BiH već duže od dve decenije nije bilo nasilnih etničkih sukoba, a visoki predstavnik se ponaša kao da u Sarajevu svaki dan počinje pucnjavom.

"Visoki predstavnik i dalje ima moći kao da je BiH karipska plantaža šećerne trske iz pretprošlog veka - piše list i ističe da je mogućnost da jedan čovek u zemlji može da propisuje bilo šta "moderna forma kolonijalizma".

"Zemlja je godinama članica Saveta Evrope, u njoj nema političkih zatvorenika, u zatvorima se niko ne muči, bez opasnosti se mogu kritikovati sve partije, postoje šareni medijski krajolik i redovni demokratski izbori koji na svim nivoima ove federalne države vode mirnim smenama vlasti i formiranju koalicija", navodi list.

Postavlja se pitanje sa kojim pravom u takvoj zemlji postoji "nedodirljivi guverner", a odgovor je:

"Nije da u BiH nema kritika ovog stanja. Ali u Evropi malo ko sluša. Više pažnje dobija narativ o haotičnoj balkanskoj državi u kojoj samo zapadni vaspitač može da poduči domoroce redu i razumu".

Bivši švedski premijer koji je bio prvi visoki predstavnik u BiH Karl Bilt rekao je tim povodom da je najmanje deceniju ova funkcija deo problema u BiH i ponovio da je treba ukinuti.

Na argument nekih da visoki predstavnik postoji da bi sprečio secesiju Republike Srpske, Bilt je odgovorio da se "raspad BiH sprečava tako što se obezbedi da nijedna druga zemlja nikada ne prizna neku secesiju".

Austrijski diplomata koji je bio visoki predstavnik u BiH od 1999. do 2002. godine Volfgang Petrič rekao je da su ovlašćenja bila smišljena kao mera za slučaj nužde kako bi se sprečio ponovni pad zemlje u rat.

"To je tada bilo nužno, a danas je pregaženo vremenom. Uprkos mnogim problemima, BiH je danas kao država stabilnija nego na početku milenijuma", rekao je Petrič za FAZ, prenosi Srna.

Analitičari: Šmit uspeo da sroza dignitet OHR-a

Dosadašnja uloga Kristijana Šmita, kojeg Srpska ne priznaje kao visokog predstavnika u BiH, bila je kontradiktorna, protivrečna kontroverzna i svojim postpucima uspeo je uveliko srozati dignitet OHR-a, pišu danas banjalučke Nezavisne novine i ističu da bi tako, kada sepodvuče crkta, mogao da glasi stav analitičara u BiH, koji na Šmitov rad imaju niz zamerki i oštre kritike.

Poznato je da je za zvaničnike Srpske nemački diplomata persona non grata, a nedavno je njegov legitimitet osporio i jedan političar u FBiH - Fuad Kasumović, lider stranke BHI-KF.

"Nemojte verovati trećerazrednim međunarodnim političarima, pa ni tom Kristijanu. Šta je on to u svojoj državi, došao isluženi političar u izbornoj noći i povlači nacionalistički zakon. Svaki tamo ćata iz Evropske unije dođe i mi njemu verujemo", rekao je Kasumović, koji je i gradonačelnik Zenice.

Šmita je potom iskritikovao i nemački satiričar, novinar i televizijski voditelj Jan Bomerman u emisiji "Magazine Royal" na ZDF-u, koji ga je posebno isprozivao zbog nametanja izmena Izbornog zakona BiH, i to u izbornom danu, nakon što je većina građana BiH već glasala.

Upravo na taj postupak je, kritikujući Šmitov rad, podsetio i Asim Mujkić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, koji podseća i na dan kada se Šmit svojevremeno izgalamio pred novinarima.

"NJegov dosadašnji angažman bih ocenio protivurečnim. Osoba koja ima mandat da prema Dejtonskom mirovnom sporazumu doprinese stvaranju uslova za održivu demokratiju u noći izbora donosi izmjene Izbornog zakona, produbljuje etnički način političkog organiziranja i udaljava nas od evropskih vrednosti koje prevladavaju tamo gde mi želimo da idemo", naveo je Mujkić.

On ističe da je uloga Šmita kontradiktorna, protivrečna, pa čak se može reći i kontroverzna. Ocenjuje da je Šmit uspeo da sroza dignitet OHR-a.

"Izgubio je kredibilitet koji takva funkcija sa sobom nosi. Setite se kad je počeo da se nešto dere. To su naprosto stvari koje narušavaju dignitet te institucije. Svima nam treba da bude u interesu da se ona što pre ukine, ali to nećemo postići tako što ćemo udovoljavati ovima ili onima, nego time što ćemo doneti pravno utemeljene odluke", kaže Mujkić za "Nezavisne novine".

Šmita kritikuje i Drago Vuković, redovni profesor na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, koji kaže da je Šmitova uloga poprilično iskompromitovana u BiH. Kako ističe, nijedan visoki predstavnik nije imao probleme kakve ima Šmit. Vuković dodaje da je Valentin Incko takođe imao problema u smislu uloge i moći, ali je imao bolji integritet od Šmita.

Šmit je svojim dolaskom zapravo nagovestio poprilično lošu ulogu, posebno od Srba. Pola BiH ne priznaje visokog predstavnika. A onda ova druga strana ga je priznavala ne zato što ga ceni i što poštuje tu instituciju, već zato što je OHR uvek bio instrument u rukama politike iz Sarajeva. Onda, kada je Šmit pokušao da malo upozori i federalne lidere i da im nešto nametne, oni su se pobunili, tako da je on i tu doživeo poraz koji nije mali", kaže Vuković.

Vuković dodaje da je Šmit mnogo srozao dignitet OHR-a, prvo sa problemom legitimnosti, a onda i u izbornoj večeri kada je nametnuo izmene Izbornog zakona, što je, dodaje, odluka koja je bila najviše kontraproduktivna za OHR.

Zoran Krešić, novinar zagrebačkog "Večernjeg lista", izdanje za BiH, ističe da je Šmit, uprkos svemu, činjenica, čiji se rad različito posmatra. Dodaje da ga međunarodna zajednica, te deo bošnjačkih i hrvatskih stranaka podržava.

"Istovremeo Republika Srpska i SDA su protiv njega. Za BiH bi bilo najbolje da nema nikako visokog predstavnika, što bi značilo kako su domaći političari dovoljno odrasli, sazreli kako bi sami preuzeli sve procese u svoje ruke. Ja iskreno verujem da je to odavno moralo biti tako. No, nije. Zato nam dejtonski aranžman moraju održavati stranci. Sve dok je to tako, bit će to i signal o postojanju naših dubokih unutrašnjih podela i prepora", kaže Krešić za Nezavisne.

Komentarišući prilog koji je o Šmitu emitovan na ZDF-u, Krešić kaže da je u pitanju deo bošnjačkih lobističkih pokušaja da se diskredituje Šmit zbog izbacivanja SDA iz vlasti.

Petković: OHR nepotreban, odgovornost dati domaćim političarima

Poslanik Srpskog kluba u Predstavničkom domu Paralamentarne skupštine BiH Milan Petković izjavio je da je jasno da je funkcija visokog predstavnika u BiH apsolutno nepotrebna, da ne vodi ni demokratiji, ni pomirenju ni više od 20 godina nakon završetka sukoba, te da odgovornost treba dati domaćim političarima.

Petković je ocenio da je očigledno da je i Zapad shvatio da su odluke visokog predstavnika još više zaoštravale odnose među narodima u BiH.

"I zapadni mediji su počeli da govore o prevaziđenosti funkcije visokog predstavnika", rekao je Petković, osvrnuvši se na pisanje nemačkog dnevnika "Frankfurter algemajne cajtung" o prvom čoveku OHR-a kao prevaziđenoj kolonijalnoj funkciji.

Petković smatra da funkcija visokog predstavnika postoji sama zbog sebe i dela međunarodne zajednice koja želi da BiH bude moderni protektorat gde bi oni mogli da ostvaruju svoje sitne interese.

"To su interesi pojedinih političara, a ne vlada najvećih evropskih zemalja", rekao je Petković u izjavi za Srnu.

Dodao je da su proširena izvorna ovlaštenja visokog predstavnika u BiH njegovim tumačenjima.

"Proširena su tako što je on sam sebi prigrabio ovlaštenja koja mu ne pripadaju. Najspornije je to što je on za sebe prigrabio i zakonodavnu funkciju. To sigurno ne postoji ni u jednom aktu i sporazumu", naeo je Petković.

On je izrazio očekivanje da će OHR biti uskoro zatvoren i da će se odgovornost dati domaćim političarima.

"Političarima koji su izabrani na demokratskim izborima, koje niko ne može osporiti. Kakva god da je vlast, na svim nivoima, niko ne može reći da je nedemokratska ili da je izabrana na neki drugi način. Ne vidimo razlog zašto bi visoki predstavnik ovde više bio", naveo je Petković.

Izvor: Tanjug