Teritorijalni integritet je osnovno načelo međunarodnog javnog prava,iznad prava na samoopredeljenje i garantovano je u Povelji UN ( ustavu međunarodne zajednice) i Završnom aktu KEBS koji garantuje nepovredivost granica u Evropi.
Vučićeva izjava o prihvatanju „implementacije“ francusko - nemačkog plana je sada zvaničan stav Srbije, odnosno od večeri 27. februara obavezuje Srbiju prema članu 7 Bečke konvencije o ugovornom pravu i presudi Stalnog suda međunarodne pravde u slučaju Ihelen kada je Norveška izgubila Grenland zbog slične izjave njenog ministra inostranih poslova. Minimalizovanje ovog čina, medijske doskočice tipa “rekao je ali nije potpisao“ i „prvo ZSO pa onda sve ostalo“i slična nadripravna tumačenja koja treba da sakriju oportunizam u suprostavljanju kao i saučešništvo u izdaji, su već viđeni nakon Briselskog i Vašingtonskog sporazuma koji su imali katastrofalne posledice u praksi.Ovakva nadripravna tumačenja demantuje Boreljeva izjava data posle Vučića da su se“ Kurti i Vučić složili oko teksta plana“.
Vučićeva izjava od 27. februara o prihvatanju implementacije francusko-nemačkog plana , nije samo krivično delo veleizdaje iz člana 306 KZ već i zadnji čin državnog udara koji je on započeo 2013. zaključivanjem Briselskog sporazuma.Uprkos članu 123 Ustava,Zakonu o zaključivanju međunarodnih ugovora i Zakonu o spoljnim poslovima ,Vučića niko nikada nije ovlastio da pregovara o francusko-nemačkom planu ,ni vlada ni Narodna skupština.,On plan nije čak ni obelodanio Narodnoj skupštini 2 -3 februara.
Takođe u skladu sa opšteprihvaćenom definicijom Hansa Kelzena svako menjanje ustava van utrđene procedure ( u Srbiji 2/3 većina u Narodnoj skupštini i većina na referendumu ) je državni udar posebno kada se radi o tako značajno promeni kao što je odricanje od 15 % teritorije.Zato je obavezujuća izjava Vučića o prihvatanju teritorijalnog integriteta Kosova ili implementacije francusko-nemačkog plana, ne samo veleizdaja već i državni udar i označava crni dan u srpskoj istoriji.
Da bi apsurd i nacionalna sramota bili još veći, Vučić je ovo uradio ne zbog pretnji sankcijama i ratom već zbog ličnih razloga koji su jasni svakome ko prati transkripte sa suđenja bandi Belivuka. Hapšenja i fizička tortura nad protivnicima francusko-nemačkog plana kao u slučaju Dejana Petra Zlatanovića i Damnjana Kneževića 15 februara kao i zabrana demonstracija protiv francusko-nemačkog plana 24 februara, samo pokazuju da je postojao umišljaj kod Aleksandra Vučića uoči izvršenja krivičnih dela veleizdaje i državnog udara počinjenjenih 27. februara u Briselu.
O ofanzivi na Avdejevku pročitajte OVDE.
Izvor: NSPM
