Piše: Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra “Majak”
Da li je nova ruska ofanziva na pomolu u Ukrajni? Ovo se pitaju mnogi analitičari, prognozeri, navijači, simpatizeri obe strane u sukobu. Rusija kontroliše potpuno situaciju na frontu i ima inicijativu tamo gde želi da je ima i ostvaruje strateške pomake svakodnevno iako to nije uvek vidljivo oku prosečnog posmatrača. Dubinskim pogađanjem infrastrukture i koncentracija ljudstva i tehnike ukrajinske vojske maksimalno se otežava bilo kakva priprema ukrajinskih ofanzivnih akcija širih razmera i jedino su male jedinice te koje se šalju kao na traci da isprobavaju rešenost, opremljenost ali i volju ruskih vojnika na raznim tačkama fronta koji se proteže na 1000 kilometara. Ogromni gubitci ukrajinske strane svedoče da su to isforsirane i nepotrebne bitke gde se ljudi šalju u sigurnu smrt kao i uporna odbrana koja se politički naređuje iako nema nikakvih šansi za preokret ili opstanak sa vojnog stanovišta.
Odsustvo empatije kod evropskih lidera prema ogromnim žrtvama u ukrajinskoj vojsci je pokazatelj sam po sebi. Nikoga nije briga za ljude bitni su samo interesi velikih sila koji se preko leđa običnih ukrajinaca lome maksimalno nepovoljno za iste te ukrajince. Država im je upropaštena i bukvalno a ni prema ljudima nema milosti kada se šalju na mnogo nadmoćniju rusku vojsku.
Odsustvo slobodnih i objektivnih medija u Evropi je segment koji je bio potreban kolektivnom Zapadu kako bi prikazivao samo svoju propagandnu priču i kako istina ne bi mogla da dođe do većine stanovništva. Zabrana ruskih medija je bio prvi korak u tom hibridnom ratu koji kolektivni Zapad vodi protiv Rusije. I pored toga podrška Ukrajini u ovom ratu je sve manja jer ljudi polako počinju da shvataju da je ovo situacija koja će njih najviše da košta. Porast troškova kredita, inflacija koju ne smeju ni da priznaju koja je realna pa na sve moguće načine žele da predstave da je bolja situacija. Sami sebe ubeđuju i bodre dok polako sve više tonu. Nije sporno da će bogate zemlje izdržati duže i inflatorni i svaki drugi pritisak izdržati duže ali mnogi ekonomisti predviđaju crnu budućnost na starom kontinentu a za rad čijih interesa.
Rusija će u narednom periodu od minimum dve godine izvršiti sve postavljene ciljeve koje je proklamovala u ovoj Specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini. Demilitarizacija Ukrajine je u punom jeku ali i denacifikacija i Ukrajine ali i dobrog dela Evrope čiji najekstremniji sinovi ginu za iste ciljeve i na istim mestima kao i Hitlerovi vojnici koji su bili sastavljeni iz svih evropskih zemalja u kampanji na istok. Ista priča će se završiti na isti način. Možda ovaj put neće Rusi ići do Berlina jer će Evropa ipak na vreme shvatiti da je za njih bolje da Rusi stanu na rumunskim i moldavskim granicama i da ne idu dalje na zapad kako bi ponovo zanesenim Evropljanima objasnili da je bolje da se živi i sarađuje nego da se gine jer će to opet zavšiti na isti način kao i prošli put. Rusi nisu u žurbi jer su doneli strateške odluke da raskrste sa Zapadom u svakom smislu i da na novi način u budućnosti grade odnose u kojima neće biti ni mrvica poverenja jer su na Zapadu dokazali da ni jedno obećanje nisu ispoštovali, ni jedan potpisan dokument ni jednu pravnu međunarodnu normu ne poštuju. Lako je nas male i slabije udarati po glavi. Ruski medved nema potrebe niti da ćuti niti da trpi, što možemo videti na svim sferama dodirnih tačaka Rusije sa Zapadom.
Izvor: Majak
