Piše: Vladimir Kršljanin
U svetu, realno, pobeda se već desila. Za samo nekoliko decenija, bez ratova, kolonizacija i ucena, Rusija i Kina (i ostale vodeće države nezavisne od SAD), pretekle su SAD i njihove vazale u svemu! Počeo je da živi Novi svet, u kome su ljudski život, ljudsko dostojanstvo, ljudska zajednica i ljudsko stvaralaštvo – apsolutne vrednosti!
Pretekle su ih u svemu, zapravo u gotovo svemu. Po ogromnoj količini zla i potpunom odsustvu savesti, Zapad je i dalje bez premca. A po medijsko-manipulativnim resursima i tehnologijama, stavljenim u funkciju zla, Zapad je takođe u prednosti. I krenuo je u očajnički protivnapad, dokazujući na delu da je u stanju da ne trepnuvši, stavi u svoju funkciju i žrtvuje živote stotina hiljada Ukrajinaca, ali verovatno i drugih ljudskih bića u Evropi i na Bliskom Istoku, čiji životi za njih nemaju nikakvu vrednost. Svrha ovog protivnapada nije pobeda, koja nije ni moguća. To je očajnički pokušaj da se isprobaju još neisprobane manipulativne tehnologije i koliko-toliko popravi svoj položaj i umanji pobeda Novog sveta. Prvi evropski rat, onaj protiv Srba, vodio se na ograničenom prostoru bivše Jugoslavije i na globalnom medijskom prostoru. Drugi evropski rat, onaj protiv Rusa, vodi se na neograničenom prostoru. On je u pravom smislu globalni, i s obzirom na svoju očajničku dimenziju, samo će ubrzati definitivni istorijski poraz zapadne genocidne hegemonije. Već sada moramo konstatovati da je politički Zapad rak-rana na tkivu čovečanstva, čiji opstanak protivreči opstanku života.
Osim Rusije, Kine, BRIKS-a, Evroazije, od pokornosti Zapadu su se definitivno odrekli i čitava Afrika i Latinska Amerika. Nemački kancelar Šolc je ovih dana u Argentini dobio pravu lekciju suvereniteta i državničke mudrosti. A Srbiji su sve ove zemlje bratske i prijateljske. Neminovna skora pobeda Rusije na ukrajinskom frontu dovešće Rusiju u deltu Dunava, dakle na Balkan, pa će i „argumenti“ o tome da je Rusija daleko – pasti u vodu! U mutno Dunavo ili u Crno more, svejedno. A i da nas ne spaja međunarodni plovni put, državnim teritorijama, spojenim državnim suverenitetom ili vojnim savezništvom, mora se obezbediti komunikacija, čak i kad nisu teritorijalno povezane (kao što je slučaj sa Kalinjingradskom oblašću ili Jermenijom, na primer).
Da li je Srbija deo sveta u kome su SAD, NATO, Velika Britanija, Nemačka, Italija? Nesumnjivo da nije, iako se dobro poznajemo – i kroz saradnju i kroz ratove. Od svog udruženog zločinačkog poduhvata protiv Srba, započetog 90-ih, posle brojnih uvertira u ranijim vekovima, oni do danas ne odustaju, iako smo im ispravno nudili i saradnju i šansu za „popravni“. Ipak, mogli smo se kladiti da će nam zahtev za priznanje „Kosova“ ispostaviti pre eventualnog prijema u EU. Međutim, oni su odlučili da to učine već danas, i to – ultimativno!
Situacija je ozbiljna i ne može proći bez po nas negativnih posledica. Ali, s obzirom na snagu naših principa i naših saveznika, ne treba da se plašimo. Najvažnije je sačuvati jedinstvo, naše superiorne duhovno-moralne vrednosti i uverenost u pobedu. Odnosno, ne postati žrtva eksplozije zapadnih manipulativnih lagarija, izbeći strah i unutrašnje sukobe.
Sa druge strane, moramo biti svesni da ovaj ultimativni zahtev iziskuje korekciju naše spoljne politike. Razume se da zahtev ne možemo prihvatiti, ali isto tako nam ni integracija sa onima koji nam taj zahtev upućuju više ne može biti prihvatljiva, a kamo li prioritet. Uz insistiranje na ravnoparvnoj saradnji sa svima kao prioritetu, mi moramo pojačati sve oblike saradnje i integracije sa prijateljskim zemljama – Rusijom i Kinom u prvom redu.
Ima mnogo zadataka pred nama. Onih koje nezavisna Srbija mora da reši, ali koje svakako može da reši ako bude nezavisna. Budimo, ne samo inicijator, nego i jedan od neimara Novog sveta. Postignimo novi stepen narodnog jedinstva i izdržimo do pobede, koja je blizu!
Izvor: Srpsko-rusko bratstvo
