Piše: Vladimir Dimitrijević

KOGA SU UHAPSILI? 

Opet su uhapsili monaha Antonija – u ponedeljak, 13. marta 2023. godine. O tome se malo čuje i malo zna. Skoro ništa. Čovek je, nevin, samo zato što ne želi da se odrekne Kosova i Metohije, uhapšen pod vlašću sramnog Vučićevog režima. Čujem dobacivanja o tome kako je monah Antonije troćoškast, nesaradljiv, neuklopiv u neki širi pokret, ovakav ili onakav. Ali, monah Antonije je tolike godine na ulici, i stalno ga hapse i maltretiraju bez osnove, samo da mu ne bi dozvolili da slobodno svedoči kuda nas vode vođe u ponor.  Zato je, verujem, u pitanju junak srpskog nepristajanja, a  ko od njega zna bolje, široko mu polje. Ko više može i više ponese – svaka čast. Samo, teško da će se naći neko ko tako dugo, Hrista radi i svoje „lude glave“ radi, ne pristaje na Judu. A monah Antonije ne pristaje. 

Još 2012. pisao sam tekst o tom neodustajniku naše borbe, pod naslovom „Milosti hoću, a ne žrtve“.(1) I tada se on orio i borio. Dizao je glas u odbranu Valjevske Gračanice.  
Bilo je to doba kada su se i naučnici okupljali da spreče da se ostvari zločinački projekat brane Stubo – Rovni. Okupio ih je, naravno, monah Antonije. (2)

Bio sam u Valjevu 2015, dok je vodio litije za Gračanicu. (3) To mi je bio poslednji susret sa protom Žarkom Gavrilovićem, naslednikom sveštenika kakvi su bili Luka Lazarević i prota Gučanin. Na snimku se vidi viteški prota, koji, tek izašao iz bolnice, na ivici biološkog života, krhak kao senka ( kojoj pred očima sija Sunce Pravde ), poziva narod Božji da ne dozvoli potapanje svetinje.(4)

I monah Antonije jasno kaže te, 2015. godine – BANDI SE ŽURI. Svako zna da se ta brana ne sme podizati, ne samo iz duhovnih, nego i iz naučnih i praktičnih razloga, ali bandi su žuri, i nastaviće.

Nastaviše, i potopiše. 

Pre potapanja sam objavio tekst „Odbrana Valjevske Gračanice u doba Vuka Brankovića“. Ponavljam ga, kurzivom.  

ŽIVOT U VUKOVO DOBA

Vuk Branković, istoriografski „opravdan“, ali „istoriosofski“ i dalje kriv za izdaju, u drami „Boj na Kosovu“ LJubomira Simovića ima svoju viziju, neverovatno sličnu racionalnoj viziji savremenih „eurotičara“. 

Evo kako je Vuk izlaže svetogorskom monahu Gerasimu, svom rođenom bratu (i to u obe verzije Simovićeve drame, i onoj, nacionalno „romantičnoj“,i u onoj postpetooktobarski „politkorektnoj“):„Ova soba je velika sedam sa osam! Onaj bor je visok trideset metara! Onaj vo, pred kovačnicom, težak je sedamsto kila! Nad nama je tavan za četres kola sena! Zvono na tornju u četiri izbija četiri, u sedam sati izbija sedam puta! Eto šta je moja vizija! Podrum je kameni, bure je drveno, rukavice su vunene! Zmija je otrovna, breskva je slatka, pelen je gorak! Srba je malo, Turaka je mnogo!“    

Vuk je, dakle, izdao jer je poverovao u činjenice ovoga sveta, zaboravljajući Hrista. O tome, u stihovima pesme „Vaganje sred huke“ (neki put su mi stihovi jedini način da mislim), nekoliko reči:

Progrušane brade, s rukom na balčaku,
zet velikog kneza u kosovskom mraku    
s obe strane vage stavlja teg do tega:   
„Koliko šta košta? Ispod čijeg stega?“
Usred bojne huke, poloma i čuda
odbija da nosi krstaš, barjak luda,
pa izmiče vojsku do novog megdana,
obezmilošenog i bez Jug Bogdana.
Naduven mu razum u lednom oklopu,
(više mu veruje nego protopopu!)
zadužbinu i on spreman je da diže
dok mu senka NJivom lončarevom gmiže.
Sad zna dobro ko je, i šta će s njim biti,        
zna, kad svi izginu, sam će rujno piti,
 jednokrvne bene grob će mu pljuvati
jer im nije hteo privide čuvati.
 Još će on da hoda, avet zlatnih soba,
prelaziće ćutke iz doba u doba,           
crnobraz, crnoglas, crnokrila leta,   
veliki izdajnik velikog zaveta 
spustiće se, kradom, u potonje vreme,
proklijaće, najzad, i njegovo seme,
spomen na Boj biće kevtanje kučića,
rodiće se mnogo Vukovih vučića,
al kad sveća iznese se ispod spuda,
kuda ćemo od svetlosti i od Suda?

NE MIRIMO SE SA VUKOVIM DUHOM

Ali, još ima Srba koji se ne mire sa duhom Vuka Brankovića. Jedan od njih je, kako sebe zove,  „monah – nemonah“ Antonije (Davidović), čovek koji se, krstom i slobodom,  bori protiv ekumenizma, sodomizma i za odbranu velike srpske svetinje, valjevske Gračanice. On je ove, 2015, kada su razoritelji valjevskog kraja rešili da počnu sa upotrebom brane Stubo – Rovni, i da time potope Gračanicu, pozvao svoje sugrađane i sve Srbe dobre volje da mu se pridruže    u molitveno – litijskim okupljanjima svakog meseca – juna, jula, avgusta – da bi se sprečilo rušenje hrama, i da bi se od zla odbranio čitav valjevski kraj. Pozvao je i potpisnika ovih redova da učestvuje na skupu 23. juna. To je bilo drugi put da sam počastvovan pozivom pod steg Svete Gračanice.

U MARTU 2014.   

Naime, marta 2014, monah Antonije je organizovao tribinu na kojoj su učestvovali najugledniji stručnjaci Srbije, koji su  dokazali da će stavljanje u upotrebu brane Stubo – Rovni biti katastrofa. Tom prilikom, govorio je i potpisnik ovih redova. Rekao je, između ostalog, i ovo:“Večerašnja tribina u Valjevu jasno pokazuje da se Srbija kao zemlja nalazi u vrlo teškom stanju. Jer mi smo, nakon izvanrednih svedočenja najuglednijih srpskih naučnika iz više oblasti, počev od geohidrologije do meteorologije i klimatologije videli da se u valjevskom kraju sprema jedna strahovita diverzija pod izgovorom pravljenja akumulacionog jezera, koja ne samo da će narušiti eko-sistem i klimatske uslove života u ovom kraju, počev od toga da će brana zaustavljati vetrove koji pročišćavaju valjevsku kotlinu, do toga da će se mnoge biljke, životinje i čitav jedan biodiverzitet naći ugroženi.Naravno, ne smemo zaboraviti i to da će mnoge podzemne vode značajnih reka valjevskog kraja biti sasvim ugrožene i devastirane. /…/ Činjenica je da se ovde, u ovoj zemlji, sistematski i decenijama već sprovodi diktatura raznih tipova koji, pod izgovorom da žele dobro ovom narodu, u stvari rade samo u svom ličnom interesu, prećutkujući struku, nauku i sve ono što može da obezbedi ljudima da žive u jednom zdravom i normalnom okruženju.

Veoma veliki podvig je podvig našega monaha Antonija, čoveka koji već godinama ovde svedoči i koji je spreman da se hrabro suočava sa svim bezakonjima koja su večeras na ovom skupu ovde prezentovana, čoveka koji je uspeo da organizuje ovu tribinu, a pokazujući da mu je stalo do njegovog rodnog kraja i do svetinje, valjevske Gračanice: on je nastojao da na večerašnju tribinu pozove i one koji su  koji su  zagovornici izgradnje ove brane. Međutim, niko od njih se nije pojavio, iz jednog prostog razloga – što oni argumente nemaju. Jer, ovde je bila teška artiljerija srpske nauke koja je svojim izvanrednim plotunima dotukla sve privide i sve laži koje su ovde podmetani kao razlozi za izgradnju brane.

Jedan od najbitnijih problema cele ove priče je velika svetinja koju su podigli Nemanjići, valjevska Gračanica, za koju je Sveti vladika Nikolaj rekao da je ona svetinja kao što su i Svetogorski manastiri.

Valjevska Gračanica je ugrožena potpunim razaranjem, koje se sprovodi pod vidom tobožnje konzervacije pod vodom, a očito je da se onima, ko su neprijatelji krsta sa tri prsta i koji ovaj plan sprovode, žuri,  jer su upravo danas na dan tribine devastirali, uništili, razorili monaško groblje i odneli kamene ploče, ogradili valjevsku Gračanicu, da niko ne može da joj priđe, ogromnim betonskim pločama, sa jednim jedinim ciljem – da pokušaju da prikriju tragove svoga nedela i da obave ono što su naumili ne osvrćući se pritom ni na upozorenja Svete pravoslavne crkve i vladike valjevskoga Milutina, a ni na upozorenja celokupne pravoslavne i srpske javnosti koja već godinama prati ovo nedelo.

Jasno nam je dakle, da  kako je govorio Vladika Nikolaj – u Srbiji ima mnogo bivših Srba, ljudi koji su pljunuli na krst časni i slobodu zlatnu, koji su prodali veru za večeru i poštenje za pečenje, i krste za masne prste. Ali, ono strašno što ne shvataju kolike su posledice rušenja hramova i oltara.

Svi znamo za besedu Vladike Nikolaja o manastiru Preobraženje, koji je još pre Prvog svetskog rata bio srušen da bi se izgradila pruga sa te strane Morave. Vladika Nikolaj u toj svojoj besedi Mrtav bi i ožive, u kojoj je govorio kada je obnovljen manastir Preobraženje, govorio o tome kako su prošli ljudi koji su rušili ovu svetinju. Znamo šta nam se desilo i sa NJegoševom kapelom na Lovćenu, kada je jedan musliman, Isa Mehmutbegović, odbio da ruši srpsku svetinju i kada je rekao: `da je neko došao u moje selo da ruši džamiju, ja bi bio spreman da poginem i da to ne dozvolim“. Pokušavali su da ga uplaše, dovodili su UDBU, ali Isa Mehmutbegović je ostajao dosledan sebi. I na kraju su montenegrini, komunističke sluge Josipa Broza iz  Crne Gore, našli neki ološ skojevski i neke zatvorenike iz Spuža, dali im rakije i naterali ih da sruše NJegoševu kapelu, jednu od najvećih svetinja srpskoga naroda. Imali smo i potapanje drugih svetinja i manastira pod komunizmom, ali ovo je u postkomunizmu jedna od najstrašnijih stvari koja nas snalazi. I opet se pokazuje da se Srbija nije oslobodila i da se nalazi pod nekom vrstom duhovne i svake druge okupacije.

Iskreno se nadam da će se borba valjevskoga kraja i valjevskog srpskog naroda biti uspešna i da će  biti odbranjena, kako svetinja valjevska Gračanica, tako i čitav ovaj eko-sistem, da će biti odbranjeni svi Božiji darovi koji su dati valjevskom kraju, jednom od najlepših krajeva u čitavom srpskome narodu. Svakako treba prizivati zastupničke molitve Vladike Nikolaja i Oca Justina, čije se svete mošti nalaze u ovom kraju. Nadajmo se da će njihove svete molitve zaustaviti ovo bezumlje...“

Tako sam govorio onda.

JUNSKA LITIJA

A 23. juna 2015, pred oko trista ljudi, našli smo se opet na trgu u Valjevu, da posvedočimo. Prvo je govorio veliki srpski borac, prota Žarko Gavrilović, telesno senka od čoveka, duhovno – jedini sveštenik koji se usudio da digne svoj glas u odbranu mučeničke valjevske Srbijice; ostalih nije bilo…Podsetio me ( a podigli su ga sa bolesničke postelje, i dovezli, onako bolnog, iz Beograda ) na onog velikog srpskog viteza, Bolanog Dojčina, koga su takođe morali da dignu s postelje da bi se borio protiv Usa Arapina ( jer su se svi ostali nečim izgovorili: „Bio Duka, pa ga boli ruka“, veli narodni pesnik o tim izgovorima ). I prota Žarko je, gledajući svoju braću u mantijama, mogao, kao Dojčin, da zavapi:“Hej Solune, ognjem sagoreo!/Đe u tebe ne ima junaka,/Da iziđe Arapu na mejdan,/ No mi ne bi umrijeti s mirom.'“

Ali, nikog prota nije kleo, nego je besedio svome rodu, i pozvao ga da brani Svetinju. Proto, Bog te nagradio i da ti se dobrim vrati svako tvoje dobro!     

Na skupu su govorili, pored prote Žarka, književnik Rajko Đurđević, osnivač „Zavetnika“, ekolog Nikola Aleksić, kozački ataman Vojislav Vidaković, odbornik LJubomir Bradić, itd, a zatim je kroz grad krenula litija sa krstovima i ikonama. Divno svedočenje u doba kukavičluka! Nije mrtva Srbija!

Monah Antonije i dalje okuplja verni narod pored Valjevske Gračanice, i ne dozvoljava da se ona ruši.

NE PRIZNAJEMO DA JE POSLEDNJA REČ SRBIJE REČ VUKA BRANKOVIĆA

Sve su nam uzeli – evo, sad i Kosovo prodaju, zauvek, a Srbija ćuti. „Samo da rata ne bude“ (Đorđe Balašević, u ime svih ekumenista i pacifista, reče)… Ali, zato što nismo hteli da branimo svetinju, evo nam smrti kao u ratu. U Čačku, u kome živim,  od početka 2015, bilo je 21 samoubistvo. U petak, 19. juna, čak tri samoubistva u jednom danu. Kuda ćeš gori rat i veće ratne žrtve! Ali, slepilo duhovno nam ne dozvoljava da vidimo zašto je ovo Bogom dopušteno; a dopušteno je jer smo se odrekli Boga i sebe, pa nas je, kako reče Vladika Nikolaj, pokrila jeziva tama tuđinska.

Ipak i ipak – ne smemo zaboravljati Zavet, ne smemo se predavati. Istorija još nije završena. Koliko ko može, i gde može, da pruži otpor – duhovni, molitveni, litijni, saborni sa svima svetima. I držati se zavetne pesme Vladike Nikolaja,“Budi hrabar i slobodan“, himne srpske borbe kroz vekove:

Budi hrabar i slobodan,
Reče Gospod Navinu,
Ja ću za te vojevati,
Samo drži istinu.

To i sada Gospod zbori
Svakom pravom Srbinu:
Ja sam s tobom, budi hrabar
I održi istinu.

Istina je što ljudima
Jevanđelje kazuje,
Ko istinu krepko drži
Nad zlom svakim caruje.

Istina je sa slobodom
Neraskidno vezana,
Obojima jedna pesma
Od Srba je spevana.

Za krst časni i slobodu –      
To je srpska lozinka;
Bez to dvoje – život što je?
Srbin nema počinka.

Budi hrabar i slobodan,
Bog ti zbori, Srbine,
Ja ću za te vojevati,
Samo drž’ se istine
Nebeska Srbijo, pomozi nam! Amin.   

Tako sam pisao pre osam godina, 2015. leta Gospodnjeg.     

Mnogi od onih koji su rušili Svetinju i hapsili njene branitelje prošli su strašno. O tome se zna, i svedočanstva su dostupna, još uvek, na Internetu. (5)

JEDNA VEST IZ 2016. GODINE 

A evo jedne vesti iz 2016. godine.

Povodom izjave premijera Srbije Aleksandra Vučića da će spasiti Valjevsku Gračanicu ukoliko mu patrijarh Irinej to dozvoli, patrijarh je danas saopštio da on nema ništa protiv da se manastir spasi…Nemam ništa protiv da se premijer zauzme za manastir Valjevska Gračanica. Ukoliko ima moći da spreči njeno potapanje, sa tim sam saglasan. Moj utisak jeste da je ovo pitanje trebalo da bude razmatreno mnogo ranije. Bojim se da je sada prekasno da se bilo šta tu promeni“, izjavio je patrijarh.

Poglavar SPC kaže da je reč o delikatnom pitanju koje je rođeno pre mnogo godina. On kaže da sa premijerom nije dogovarao zajedničku akciju za spas Gračanice.

Podsetimo da nivo vode, koji se zbog punjenja veštačkog jezera pušta kroz branu Stubo-Rovni, neprekidno raste i trenutno dostiže visinu kupole manastira. Ukoliko punjenje akumulacije bude nastavljeno, procenjuje se da će manastir za svega nekoliko dana biti potpuno pod vodom.

Predlog Eparhije valjevske da se punjenje vodom zaustavi na 333 metra nadmorske visine, što bi sačuvalo i jezero i hram, odbijen je. Meštani, međutim, još ne gube nadu da će punjenje akumulacije biti zaustavljeno. Akumulacija Stubo-Rovni trebalo bi da vodom za piće snabdeva područje sa više od 200.000 stanovnika – grad Valjevo i opštine Lajkovac, Lazarevac, Mionicu i Ub. U izgradnju brane i jezera država je dosad uložila više od 90 miliona evra.

Saglasnost da se manastir potopi dao je 2003. tadašnji vladika šabačko-valjevski Lavrentije, ali uz uslov da bude izgrađena nova crkva na drugom mestu.

Po ugovoru, hram Valjevska Gračanica ustupljen je „Kolubari“, koja je za potrebe SPC u obližnjem selu Brezovice, izgradila novu crkvu, parohijski dom, kuću za sveštenika, prodavnicu, letnjikovac i javnu česmu. To, međutim, nije umirilo vernike iz valjevskog kraja, koji poručuju da će dati sve od sebe da spasu i stari hram.

U javnom preduzeću „Kolubara“ iz Valjeva, kojem je poveren projekat brane, izričiti su u tvrdnji da je pražnjenje akumulacije nemoguće. Selidba manastira, kako navode, pokušana je, ali nije bila izvodljiva.

„Krhki materijal od koga je crkva sazidana isključio je preseljenje. Sporazum sa crkvom o tome napravljen je pre dve i po decenije, a svoj konačan oblik dobio je 2003. U jezeru je trenutno više od 12,5 miliona kubika vode“, naveli su u preduzeću „Kolubara“.

Vučić je pre dva dana, prilikom obilaska jedne valjevske škole, rekao da mu samo treba dozvola patrijarha da se zauzme za Manastiru Valjevsku Gračanicu.

„Sve sam spreman da promenim i spreman sam da to zaustavim, ne morate da vičete, samo mi treba zeleno svetlo od patrijarha Irineja“, rekao je Vučić, navodeći da nije istina da je nebriga države dovela do potapanja Gračanice, već da je to decenijski problem.(7)

KAKVE TO VEZE IMA SA KOSOVOM I METOHIJOM? 

Naravno da ima. 

Metodologija je ista. 

Kao što je Gračanica Valjevska potopljena, iako se narod bunio, i potopljena je pod vlašću Aleksandra Vučića ( a problem je bio višedecenijski), tako se sada sprema ( a problem je viševekovni ) konačno potapanje Kosova i Metohije - sa preko hiljadu i pet stotina manastira, crkava, manastirišta i crkvišta - u strahotni NATO šiptarski mrak, posle koga će naše obzorje konačno pocrneti. Kad Vučić, čiji je režim potopio Gračanicu kod Valjeva i sekao svete srpske zapise gradeći auto – put, završi izdaju Svete Zemlje, tada će on reći da se sve, i dalje, može spasiti, i da će on to učiniti, samo ako ga nadležni zamoli. A nadležni će, verovatno, reći da je prekasno, i da se tu više ništa ne može učiniti. Ili neće ništa reći. Jer se ne oseća nadležnim. 

Izdajnici će, jedan po jedan, prolaziti kako se prolazi kad se Bog povuče i pusti da se žanje sa đavolom sejano, a nas kao narod čeka propast. Jer od Judinih para ne može se srećno živeti. 

Potapanje Valjevske Gračanice praslika je izdaje Kosovske Gračanice. 

JEDNO PISMO 

Piše mi poznanik:“Ti dobro znaš da je monaštvo nastalo kada je car Konstantin oslobodio Crkvu, i kada se u nju ulilo i kuso i repato, jer je to sad bilo „kul“ pošto je car hrišćanin, pa se krštenjem možeš ovajditi. Monasi su hteli da budu mučenici kad mučeništva krvlju nestaje iz istorije. I zato su odlazili u pustinje i gradili manastire. I oni su, kako kažu sveti, tada postali mučenici savesti. I nikad nisu prestali da žive beskrvnim mučeništvom Hrista radi. Ali, kad je trebalo da se brane vera i svetinje, prvi su ustajali i stavljali glave na panj. Seti se samo svetog Antonija Velikog, koji nikad nije napustio svoja pustinjska obitališta, ali kad se proneo glas da on, baš on, podržava sledbenike Arijeve jeresi, izašao je iz pustinje i otišao u Aleksandriju, da svima kaže da je pravoveran i da javno anatemiše jeres. A danas? Gde su nam monasi? Kosovo i Metohiju brane, osim retkih svešteničkih izuzetaka, samo civili – što bi ti rekao, mirjani. Iako monasi nemaju ni kučeta, ni mačeta, a civili su uglavnom porodični ljudi, i mada bi kaluđeri trebalo da budu, što se nekad govorilo, u prvim borbenim redovim – njih, prosto, nema nigde u javnosti, da dignu glas u nebo nad Srbijom, da kažu – ne u moje ime.  Pa i vladike su monasi, i njih nigde nema. Valjda se plaše mučeništva. Ko bi da stavi glavu na panj ako ima ajfon? Ko će da koristi ajfon ako mu vlasnik postrada? Verovatno misle u skladu sa starom pesmom:“Padajte, braćo, plin`te u krvi, pustite mene da bežim prvi“. Meni se čini – kad Vučić proda zemlju, a zatim rasproda i stoku ( nas ), dobiće orden kralja Milutina jer je Gračanicu i LJevišku, kao naslednik Nemanjića, predao šiptarskoj državi, koja je već spremna da naše svetinje preuzme tzv. „Albanska pravoslavna crkva“. Šta ti kažeš? Ili ni ti ne smeš ništa da kažeš? Vidiš li kako su kaluđeri u Kijevo – Pečerskoj lavri spremni da ginu, i neće se povući pred satanistom Zelenskim i njegovim zlotvorima? A kod nas – ćutanje. Ajfonsko ćutanje, a ne isihastičko. Smeš li da laneš? Ili i ti imaš ajfon?“

Smem da kažem. Ne baš tako oštro kao moj prijatelj – on namerno karikira, da podcrta svoju priču – ali smem da kažem. Neću reći za prkos ili za praznu slavu, jer nam apostol Pavle zabranjuje da govorimo za prkos ili za praznu slavu. Ipak ću reći. 

IZDAJA VALJEVSKE GRAČANICE – PRASLIKA IZDAJE KOSMETA 

Nedavno su neki ronioci iz Čačka ronili po veštačkom jezeru kojim je potopljena Gračanica Valjevska, i snimali neke lepe, tajanstvene prizore – kao da se potapanje ove svetinje desilo u 15. veku, a ne za vreme Aleksandra Vučića i sa „befelom“ nadležnih, kojima se, kad je potopljenje nastupilo, odnekud ukazalo da je prekasno, i da se za valjevsku svetinju ništa više ne može učiniti. To Vučić namerava i sada: da izda, da proda, pa onda da ponudi da on, ponovo, sve spase, jer samo on, on i on može sve da spase, pošto je spasitelj i svedržitelj, ktitor i priložnik, veliki mostograditelj i zižditelj svetosavskog hrama, nosilac svetosavskog ordena za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, car, kralj, predsednik, maršal, prvosveštenik, onaj koji se prinosi na žrtvu, golgotar i golgeter, temelj i krov, čokot i loza. 

A kad ponudi da spase Kosovo i Metohiju, čuće se neki glas koji, sa stoičkom smirenošću i epikurejskim blaženstvom, kaže:“Mislim da je već kasno“.

I onda će neki ronioci roniti Kosovom i Metohijom i slaće nam neke sličice.  

Ali, neka radi ko šta misli da treba. A mi ćemo činiti ono što nam Bog i savest nalažu. 

Ovaj tekst završavam porukom: nećemo se predati jer Kosovo je Srbija!  

I još: pustite monaha Antonija na slobodu! 

UPUTNICE ( 14.3.2023. godine ): 
1.http://borbazaveru.info/content/view/5067/27/
2.https://istinoljublje.com/2014/04/06/%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D1%83-%D0%BE-%D0%BF/
3. borbazaveru.info/content/view/7959/1
4.https://www.youtube.com/watch?v=8kvA6kb3Qjk&t=2695s&ab_channel=%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5
5.https://www.youtube.com/watch?v=fqKJtKd2DdE&ab_channel=obavestime;https://www.youtube.com/watch?v=JnOWxUG4ISo&ab_channel=BALKANONLINE; www.youtube.com/watch
6.https://www.youtube.com/watch?v=-p4LSqM36QE&ab_channel=RTVMar%C5%A1Valjevo
7.https://www.in4s.net/patrijarh-irinej-ako-premijer-vucic-moze-da-spreci-potapanje-gracanice-nemam-nista-protiv/

Ostale tekstove Vladimira Dimitrijevića možete čitati OVDE.

Izvor: Pravda