Francuska policija je upotrebila danas suzavac protiv demonstranata na trgu Plas de la Konkord u Parizu gde se okupilo oko 7.000 ljudi u znak protesta zbog reformi penzionog sistema. Kako prenosi Rojters, demonstranti su bacali kamenice na policiju koja je potom intervenisala kako bi razbila grupe učesnika protesta.
Demonstranti su se okupili u znak protesta nakon što je premijerka Elizabet Born ranije danas objavila da će njena vlada sprovesti penzione reforme koristeći specijalnu ustavnu klauzulu, pošto manjinska vlada koju predvodi nije dobila neophodnu podršku od opozicione konzervativne partije Republikanaca.
Među hiljadama demonstranata na neplaniranim protestima mnogi su uzvikivali "biće ludo" ili "dići u vazduh".
Mnogi demonstranti imaju transparente i mašu raznim sindikalnim zastavama.
Jedan od njih, 18-godišnji Bastian, nije štedeo reči dajući izjavu za Bi-Bi-Si.
Kaže kako veruje da je odluka vlade da se pozove na 49:3 "nedemokratska" i rekao je kako veruje da je današnja odluka "posljednja kap koja je prelila čašu".
- Zapalićemo zemlju... doslovno. Putevi će biti blokirani, železnice će biti blokirane... Nadam se da večeras nećemo videti nerede, ali mogli bismo, nažalost - rekao je on.
Impressionnant rassemblement à la #Concorde devant l'Assemblée nationale.
— Clémence Guetté (@Clemence_Guette) March 16, 2023
Vous ne disperserez pas les Français. Ils vous feront renoncer ou vous feront tomber.#MotiondeCensure#ReformeDesRetraites
pic.twitter.com/xH8WlGCxoO
Hiljade demonstranata okupljaju preko puta Nacionalne skupštine. Lokalni TV kanal BFM prikazuje mnoštvo ljudi koje se okuplja na poznatom trgu, mnogi mašu zastavama i transparentima.
Među njima su i neki političari. Političar krajnje levice rekao je za BFM da zakon "nema legitimitet". Opisao je Makronovu odluku da se pozove na vanredna ovlašćenja kao "spektakularan neuspeh".
Haos u parlamentu
Pogledajte kako je parlament skandirao i rugao se premijerki Elizabet Born dok se pozivala na član 49. stav tri francuskog ustava kojim je provukla Makronovu reformu bez glasanja.
- Ne možemo rizikovati da vidimo propast 175 sati parlamentarne rasprave. Ne možemo se kockati s budućnošću naših penzija. Reforma je neophodna - rekla je premijerka.
Šta tačno Makron želi penzionom reformom?
Francuski predsednik penzionom reformom želi, pre svega, da poveća odlazak u penziju sa 62 na 64 godine i to od 2030. godine. Pored toga, predlaže se da radnici počnu da uplaćuju dodatne doprinose u nacionalni penzioni sistem - od 2027. godine. Za punu penziju, takođe, moralo bi da se radi 43, a ne 42 godine.
Starosna granica za odlazak u penziju dizala bi se postepeno za tri meseca godišnje, počevši od septembra ove godine.
Makronova reforma takođe uključuje:
- Zagarantovanu minimalnu penziju ne manju od 85 odsto neto minimalne plate, otprilike 1.200 evra mesečno.
- policajci, zatvorski čuvari, kontrolori leta i drugi radnici na poslovima koji se smatraju fizički ili psihički teškim zadržaće pravo na prevremenu penziju
- kraj "posebnih režima" s različitim dobima za odlazak u penziju i beneficijama za železničke radnike, radnike u elektroprivredi i plinu.
Francuska vlada kaže da su reforme potrebne kako bi se sprečio veliki finansijski deficit u budućnosti, a politika je kamen temeljac političke platforme predsednika Emanuela Makrona otkako je prvi put izabran 2017.
Pocrnele krstove Kijevo-Pečerske lavre pogledajte OVDE.
Izvor: Index.hr
