Prenosimo najzanimljivije delove intervjua:
Kako ocenjujete svetsku situaciju na početku ove godine?
Svetska situacija je izuzetno složena i turbulentnog karaktera. Mnoge zemlje u različitim regionima istovremeno prolaze kroz vojno-političku, ekonomsku, socijalnu i duhovnu krizu. Nadajmo se da će ove godine doći do pozitivnih promena.
Jednom ste izjavili da rukovodstvo zapadnih zemalja ne čini ništa da popravi situaciju, ni globalno a ni u svojim zemljama.
Zapadnim političarima nedostaje moć i kapacitet da promene život u svojim državama na bolje jer odavno nisu nezavisni akteri. Svi imaju veze sa velikim biznisom, lobistima i fondacijama iza sebe. Oni to čak i ne kriju te činjenice. Imamo i sveže primere. Ispostavilo se da su desetine poslanika u Evropskom parlamentu bile pod kontrolom agencija DŽordža Soroša, dok je Evropska komisija napravila niz koruptivnih šema vrednih desetine milijardi evra za kupovinu vakcina po nalogu jedne od najvećih američkih farmaceutskih kompanija na svetu. Očigledno je da je prava moć na Zapadu u rukama klanova koji kontrolišu resurse i multinacionalnih korporacija“.
Da li zaista govorite o Rokfelerima i Rotšildima?
Zapravo, postoji mnogo više korporacija i klanova ovog tipa. Na primer, ukupni prihodi 500 najvećih svetskih kompanija, prema nezvaničnim podacima, iznosili su skoro 38 triliona dolara u 2021. godini. Korporacije sa sedištem u SAD čine većinu multinacionalnih kompanija. NJihovi prihodi su iznosili oko 16 biliona dolara, sa neto dobiti od 1,8 biliona dolara.
Kapital brojnih transnacionalnih kompanija prevazilazi BDP većine svetskih ekonomija, dok fondovi koje su osnovali da bi se dodatno obogatili tvrde da su nadnacionalno oruđe za upravljanje čovečanstvom. Ista ta Soroševa fondacija postala je gotovo glavni svetski centar za planiranje i sprovođenje “obojenih revolucija”.
Da li pokušavate da kažete da čak ni vlasti SAD ne vode nezavisnu politiku?
U suštini, američka država deluje samo kao ljuska za konglomerat ogromnih korporacija koje vladaju zemljom i pokušavaju da dominiraju svetom. Za transnacionalne korporacije čak su i predsednici SAD samo statisti koji mogu biti ućutkani kao Tramp. Sva četiri atentata na američke predsednike imaju korporativne otiske. Nije slučajno što sve veći broj Amerikanaca izjavljuje da su republikanci i demokrate samo dva aktera u istoj predstavi, koja nema veze sa demokratijom. Vlasti SAD, spojene sa velikim biznisom, služe interesima multinacionalnih korporacija, uključujući vojno-industrijski kompleks.
Asertivna spoljna politika Bele kuće, neobuzdana agresivnost NATO-a, pojava vojnog bloka ’AUKUS’ i druge institucije takođe su posledica korporativnog uticaja. Nacrt američkog budžeta za 2023. služi kao najbolji dokaz planova Vašingtona da vodi nove ratove na račun dobrobiti sopstvenih građana. Polovina od ukupnog iznosa od 1,7 biliona dolara planiranih troškova federalne vlade izdvaja se za odbranu. Za nastavak neprijateljstava u Ukrajini i produžavanje sukoba planira se 45 milijardi dolara izdvajanja.
Takvo je stanje stvari, uprkos činjenici da same SAD i njihovi poslušnici nepovratno padaju u dužničku rupu. Amerikanci imaju državni dug veći od 31 bilion dolara. Dug Engleske od 2,4 biliona funti postao je najveći od Drugog svetskog rata i premašio 101% bruto domaćeg proizvoda zemlje. Japan, sa javnim dugom od skoro 10 triliona dolara, postavio je svetski rekord u odnosu duga prema BDP-u.
Stvar je, međutim, u tome što zemlje koje sebe smatraju gospodarima sveta neće da vraćaju ove dugove. Ranije je Zapad dostigao prosperitet i ostvarivao svetsku dominaciju kroz kolonijalna osvajanja. Tako danas deluju i multinacionalne kompanije, koje više vole da uvećavaju svoj kapital izvlačeći resurse iz drugih zemalja. Pri tome koriste sopstveni sistem ispiranja mozga masama. Žele da svetskom stanovništvu nametne ideju o nekim pravilima koja su sami izmislili i koja nisu u skladu sa međunarodnim pravom.
Da li zaista verujete da transnacionalne korporacije imaju snažan uticaj na lokalne političke i društveno-ekonomske procese kada posluju širom sveta?
Tačno. S jedne strane, uvode nove tehnologije kroz direktna strana ulaganja i povećavaju produktivnost. Međutim, stanovništvo ne može da iskoristi ove rezultate, jer kompanije zauvek istiskuju domaćeg proizvođača i tako postaju monopolisti. Najveći deo profita im je u inostranstvu, lišavaju zemlje mogućnosti da uvećaju svoje nacionalno bogatstvo. Nacionalno zakonodavstvo je nedovoljno da se reši ovaj problem. Sadašnja međunarodnopravna regulativa koja se odnosi na privredne aktivnosti TNK je oblikovana u interesu samih korporacija i uz njihovo direktno učešće.
Sadašnji međunarodnopravni okvir za privredne aktivnosti TNK je bio oblikovane u interesu samih korporacija i uz njihovo direktno učešće. U svetu koji se suštinski menja, korporacije imaju za cilj da održe sistem globalne eksploatacije. Na njenom čelu je elita biznismena koji se ne povezuju ni sa jednom državom. Ispod toga su takozvane ‘razvijene nacije sveta’ kao i 'zlatna milijarda'. A tu je i ostatak čovečanstva, koji se prezrivo naziva 'treći svet'."
Po ovoj logici, Rusija, po svemu sudeći, neće imati najzavidnije mesto u ovoj hijerarhiji.
Našoj zemlji nema mesta na Zapadu. Gomilu svetskih sila nervira Rusija jer ona uživa bogate resurse, ogromnu teritoriju, inteligentne i samopouzdane ljude, koji vole svoju zemlju, njenu tradiciju i istoriju. Transnacionalne korporacije su nervozne zbog pogleda na svet i ideoloških razlika između Rusije i zemalja koje su pod kontrolom zapadnog kapitala. Korporacije su fokusirane na bogaćenje i razvoj potrošačkog društva. Rusija se, s druge strane, zalaže za razumnu ravnoteža između duhovnih i moralnih vrednosti i društveno-ekonomskog razvoja.
U tom kontekstu, zapadnjaci nastoje da oslabe našu zemlju, da je rasparčaju, da unište ruski jezik i ruski svet. Oni su odavno usavršili tehnologiju potkopavanja svojih protivnika iznutra i rasparčavanja na male države. Ovo je bio njihov modus operandi ranije, kada je, na primer, London do kraja Prvog svetskog rata razbio carstva i osnovao desetine država. Tako se to radi i danas. Upečatljiv primer je Jugoslavija koja je imala nezavisan glas u međunarodnoj areni a koja je podeljena na šest država.
Krajem decembra obeležena je 100. godišnjica formiranja SSSR-a. Šta mislite kakav je uticaj njegov raspad 1991. godine imao na politiku SAD i politiku njenih saveznika?
To im je dalo ohrabrenje. Na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza pojavilo se 15 novih subjekata međunarodnog prava. Naravno, nijedan od njih ne može da parira SSSR-u po stepenu uticaja, izuzev Ruske Federacije, koja budući da je u stanju da zadrži svoj zasluženi viševekovni međunarodni status, stalna je članica Saveta bezbednosti UN i igra ključnu ulogu u svetu, braneći svoje nacionalne interese.
Stoga, planovi zapadnjaka su da nastave da cepaju Rusiju, a eventualno da je jednostavno izbrišu sa svetske političke mape. Danas i dalje iz sveg glasa viču da Rusija ne sme da ostane jedinstvena, ona mora da bude ugurana u granice moskovske države iz 15. veka. Idući ka tom cilju neće prezati ni od čega, uključujući i izmišljanje potpuno lažne istorije naše zemlje, prebacujući na nju svoju odgovornost za ugnjetavanje drugih naroda, što je nešto što nikada nije uradila Rusija.
Cela priča sa Ukrajinom pokrenuta je u Vašingtonu da bi se razradila tehnologija podele i sukobljavanja jednog naroda. Milionima ljudi je zabranjeno da govore svoj maternji ruski jezik i primorani su da zaborave svoje poreklo. Zapad, da bi zadovoljio svoje ambicije, praktično uništava ukrajinski narod, tera aktivnu generaciju da gine na bojnom polju i osiromašuje ostatak stanovništva.
Događaji u Ukrajini nisu sukob Moskve i Kijeva, već vojna konfrontacija NATO-a, prvenstveno Sjedinjenih Država i Britanije, sa Rusijom. U strahu od direktnog kontakta, instruktori NATO-a dovode ukrajinske momke u sigurnu smrt. Uz pomoć specijalne vojne operacije, Rusija oslobađa svoje regione od okupacije i mora da stavi tačku na krvavi eksperiment Zapada da istrebi bratski ukrajinski narod.
Ali svet, naprotiv, optužuje Rusiju za zauzimanje teritorije Ukrajine, i za napade na njenu infrastrukturu...
Mi nismo u ratu sa Ukrajinom jer, po definiciji, ne možemo da mrzimo obične Ukrajince. Ukrajinske tradicije su bliske narodu Rusije, kao što je nasleđe ruskog naroda neodvojivo od ukrajinske kulture. Napomenimo da je ukrajinski jezik očuvan kao jedan od državnih jezika na Krimu. Ukrajinski kulturni centri i ukrajinski ansambli nastavljaju da nastupaju u mnogim gradovima. I što pre građani Ukrajine shvate da se Zapad bori protiv Rusije koristeći Ukrajince, više života će biti spaseno.
Mnogi su to odavno shvatili, ali se plaše da progovore iz straha od odmazde. U planovima Zapada nije da spase nečiji život na račun sopstvenog bogaćenja i drugih ambicija. U međuvremenu, Amerikanci, Britanci i drugi Evropljani često stvaraju iluziju da štite civilizaciju od varvarstva.
Da li aludirate na događaje u Avganistanu, gde su SAD proglasile borbu protiv terorizma, a zatim se prilično sramotno povukle?
Ne samo u Avganistanu, već i u drugim regionima. Oni su sami stvarali terorističke organizacije, poput Al Kaide, Pokreta Talibana ili ISIS, da bi ostvarili svoje ciljeve, a onda su se sami borili protiv njih. Sa jedne strane, predstava eliminisanja terorističkih vođa poput Osame bin Ladena, sa druge strane stotinu njih obučavalo je i naoružavalo stotine novih. Prisustvo SAD u Avganistanu se nije pokazalo kao borba protiv terorizma, već naprotiv, stvaranje višemilionskih korupcijskih šema i višestruko povećanje proizvodnje droge.
Iznenadno povlačenje Amerikanaca iz toga kako se ispostavilo, ima mnogo veze sa njihovim fokusiranjem na Ukrajinu, gde je, prema njihovim ocenama, priprema kijevskog marionetskog režima za ofanzivne antiruske akcije uveliko u toku. Uzgred, to je potvrdio i američki državni sekretar Entoni Blinken, koji je izjavio da Vašington ne bi mogao da izdvoji toliko novca Ukrajini, da američka vojska nije napustila Avganistan. Štaviše, deo opreme je povučen iz Avganistana i transportovan u Evropu, uglavnom u Poljsku, omogućavajući Evropljanima da militarizuju režim u Kijevu.
Tog 24. februara prošle godine Rusija je kao ciljeve specijalne vojne operacije označila upravo “demilitarizaciju“ i “denacifikaciju“ Ukrajine. Da li ste još uvek uvereni da će ovi ciljevi biti postignuti?
Neonacistički zločinci, koji poslednjih godina divljaju u Ukrajini, neizbežno će se suočiti sa kaznom. Međutim, moguće je da će oni najodvratniji biti spašeni od strane svojih gospodara kako bi bili raspoređeni u drugim zemljama, uključujući i orkestriranje puča i ispunjavanje subverzivnih zadataka. Takva šema je usavršena tokom poraza nacističke Nemačke. Posle 1945. godine, Amerikanci, Britanci i zapadnonemačke vlasti pod njihovom kontrolom su izvestile o denacizaciji nemačke okupacione zone pod njihovom odgovornošću.
U međuvremenu, nacisti spaseni od kazne su bili koristi se za stvaranje američke i britanske obaveštajne mreže, a bili su korisni i za tajne operacije protiv država članica socijalističkog logora. CIA, koja se do 1948. zvala Kancelarija za strateške službe SAD, aktivno je koristila bivše radnike Abvera i Hitlerove Uprave imperijalne bezbednosti Rajha za stvaranje novih nemačkih tajnih službi. Tokom posleratnih godina, Amerikanci su aktivno uključili nacističke zločince u razvoj novog oružja, uključujući oružje za masovno uništenje i sredstva za njihovu isporuku.
Isto važi i za upotrebu japanskih ratnih zločinaca od strane Amerikanaca, koji su se bavili razvojem i upotreba hemijskog i bakteriološkog oružja.
O 800.000 ljudi spremnih da se bore protiv Amerike pročitajte OVDE.
Izvor: Alo
