„Ovo je predlog, sporazum je nešto drugo. Prihvatam predlog da razgovaram, ali neću da taj predlog bude konačni sporazum. Obavezujuće je samo ono na šta se stavi potpis. To što stoji u predlogu ne znači da ćemo mi sve da prihvatimo. De fakto priznanje u suštini ništa ne znači, to je za unutrašnje političke potrebe Kosova i Kurtija. Priznanja de jure apsolutno neće biti, neće ni de fakto. Ali, ako želimo da postignemo bilo kakav sporazum, onda moramo da napravimo neki kompromis“, poručuje Drecun u N1 Studio Live.
On navodi da se evropski predlog našao i pred Prištinom i pred Beogradom po principu „uzmi ili ostavi“, kao i da je zaprećeno nekim sankcijama.
„Bilo je pitanje da li da prihvatimo ili da odbijemo, i kad odbijemo da se suočimo sa posledicama. Mi smo rekli ‘prihvatićemo da razgovaramo o predlogu kao konceptu’, s tim što bi predlagači želeli da taj predlog bude identičan sa eventualnim sporazumom. Oni su rekli da ako se prihvata predlog ne mogu odredbe da se menjaju. Mi smo rekli ‘u redu’, seli smo da razgovaramo. Odbili smo bilo kakve pokušaje da budemo okrivljeni zubog neuspeha, prekida razgovora i da se suočimo sa kaznenim merama“, kaže Drecun.
Smatra da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić povukao „izuzetan politički potez, gde smo iz situacije gde nismo imali manevarski prostor, Vučić rekao ‘prihvatamo sve ovo, ali uz jasna ograničenja'“.
Dodaje da su i mnogi iz međunarodne zajednice rekli da ovaj predlog sporazuma ne znači priznavanje.
„Odbili smo pokušaj da preko ovog predloga priznamo Kosovo. Više se ne govori o kaznenim merama“, ocenjuje.
Na pitanje zašto je onda visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel posle razgovora dve strane rekao da će EU objaviti tekst predloga jer nijedna strana nema primedbe na njega, Drecun kaže da je Srbija na „šest gusto kucanih strana“ poslala svoje zamerke i šta nije prihvatljivo, „ali smo prihvatili predlog kao koncept za razgovor“.
U tački 2 predloga piše da će se „obe strane rukovoditi ciljevima i principima postavljenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onim o suverenoj ravnopravnosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminaciji“, dok se u tački 4 navodi da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj orgnizaciji.
„Preko plana za implementaciju dogovoriće se šta može da bude u sporazumu. Predlog je nepromenljiv, ali to je predlog. Mi ćemo prosto reći – to i to nećemo da implementiramo“, ističe Drecun.
Dodaje da su iz međunarodne zajednice prestali da govore da cilj svega treba da bude međusobno priznanje, „jer su se suočili sa nepopustljivim stavom Vučića“.
„Ovo je predlog, sporazum je nešto drugo. Prihvatam predlog da razgovaram, ali neću da taj predlog bude konačni sporazum. Obavezujuće je samo ono na šta se stavi potpis. To što stoji u predlogu ne znači da ćemo mi sve da prihvatimo“, navodi Drecun.
„Nemojte da mislite da će nas po principu ‘uzmi ili ostavi’ naterati da priznamo Kosovo“, dodaje i ocenjuje da je Vučić otvorio manevarski prostor da možemo dalje da razgovaramo.
Na pitanje da li Srbija treba sad da napravi veći otklon prema Rusiji, odnosno da joj uvede sankcije, on kaže „smatramo da sankcije ne mogu da reše rat u Ukrajini, da su mogle rešile bi“.
A upitan ko nam je veći partner trenutno po pitanju Kosova, da li EU, SAD ili Rusija, Drecun navodi da ako bi problem bio u UN, onda su to i dalje Rusija i Kina.
„U vezi sa ovim predlogom – naravno Zapad“, poručuje.
Dodaje da moramo da zadržimo naše partnerstvo sa Rusijom, ali uz jačanje partnerstva sa Zapadom.
„Da bismo održali strateška partnerstva na istoku (sa Kinom i Rusijom), moramo da jačamo partnerstva sa Zapadom“, smatra on.
Na pitanje da li treba da idemo ka Zapadu, kao što je, između ostalih, poručio i ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil, Drecun kaže „da, ali to ne znači isključivo, da treba da se odreknemo prijateljstva sa Kinom i Rusijom, moramo da nastavimo da gradimo gde god možemo strateška partnerstva“.
Izvor:nspm.rs
