Navedenom odlukom utvrđeno je da razlozi za privremenu zaštitu i dalje postoje, usled čega se ona produžava za još godinu dana, do 18. marta 2024. godine, navodi se u saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava.
Ova odluka Vlade Srbije usaglašena je sa pristupom Evropske unije u upravljanju situacijom masovnog priliva ljudi izazvanim međunarodnim oružanim sukobom u Ukrajini.
Na osnovu Odluke Vlade Srbije, Kancelarija za azil je u periodu od njenog stupanja na snagu do 1. marta 2023. godine donela 1.214 rešenja kojima se odobrava privremena zaštita.
U tom periodu je ukupno 1.229 ljudi podnelo zahtev za odobrenje privremene zaštite, od čega 836 žena i 393 muškaraca, uključujući i 304 dece, a među osobama koje su zatražile privremenu zaštitu nije bilo dece bez pratnje.
Prema Odluci Vlade, privremena zaštita se, osim državljanima Ukrajine, može odobriti i strancima koji su imali regulisan boravak u Ukrajini.
Najveći broj osoba kojima je odobrena privremena zaštita jesu državljani Ukrajine (1.166), ali je Kancelarija za azil usvajala zahteve za ovu vrstu zaštite i državljanima Rusije (28), Uzbekistana (6), Jermenije (5), Libije (3), Kine (2), te Belorusije, Bosne i Hercegovine, Gruzije i Letonije (po 1).
Osobama kojima je dodeljena privremena zaštita Zakonom je garantovan pristup čitavom nizu ekonomskih i socijalnih prava - pravu na boravak, lične isprave, pravu na obrazovanje, ali i pristup tržištu rada i zdravstvenoj zaštiti u skladu sa propisima kojima se uređuju prava stranaca, što je u velikoj meri u skladu sa Direktivom Evropske unije o privremenoj zaštiti.
Pomenute odluke Vlade zasnovane su na Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti, koji propisuje da će se privremena zaštita odobriti licima koja su bila prisiljena da napuste državu svog porekla ili uobičajenog boravišta i koja se ne mogu vratiti u trajne i sigurne uslove života zbog situacije koja preovladava u toj državi.
Evropska komisija je na sednici Saveta EU u oktobru 2022. godine izjavila da će trajanje privremene zaštite biti automatski produženo za još godinu dana. U skladu sa tim, države članice produžavale su trajanje privremene zaštite na nacionalnom nivou.
Određena grupa država odlučila se za automatsko produženje ličnih dokumenata do marta 2024. godine (npr. Austrija, Finska, Slovačka, Norveška), dok je druga grupa država ostavila rok u kome izbeglice iz Ukrajine mogu podneti zahtev u svrhu produženja privremene zaštite (npr. Češka, Francuska), kaže se u saopštenju.
Beogradski centar za ljudska prava, kao izvršni partner UNHCR-a, od 2012. godine pruža besplatnu pravnu pomoć i pravno savetovanje svim tražiocima azila i licima sa odobrenom međunarodnom zaštitom u Republici Srbiji.
Mehanizam privremene zaštite je u Srbiji prvi put aktiviran 17. marta 2022. godine.
Izvor: Tanjug
