Od šlemova i borbenih prsluka, preko oklopnih vozila do tenkova i aviona, krenulo je mnogo toga put Ukrajine, a planira se, nudi i obećava još više.
Hrvatska afera „helikopteri“
Krajem februara ove godine, Hrvatska je obelodanila da Ukrajini šalje 14 helikoptera sovjetske proizvodnje Mi-8, odnosno polovinu svih raspoloživih letelica Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva za tu namenu.
Reč je o letelicama starije proizvodnje, koje su poslednji put remontovane 2015. godine. Nakon te donacije, Hrvatska će nastaviti da aktivno koristi 10 transportnih ruskih helikoptera novije proizvodnje Mi-171Š i četiri američke letelice UH-60 "Black Hawk". Hrvatska je sve svoje odluke o slanju naoružanja u Ukrajinu proglasila poverljivim, pa se o pojedinim detaljima samo nagađa.
Slanje helikoptera, ipak, sprovedeno je poprilično javno, što je dovelo do još jedne konfrontacije između premijera Andreja Plenkovića i predsednika Zorana Milanovića, koji je rekao da bi to moglo da dovede do produžavanja rata i masovnog krvoprolića, ali i Hrvatske bez odbrane.
Izvesno je da je Hrvatska slala vojnu pomoć Ukrajini u najmanje četiri navrata, Na primer, na fotografijama sa ratišta vidi se da pojedini ukrajinski vojnici koriste puške jugoslovenske proizvodnje M-70, pa se pretpostavlja da su one stigle iz Hrvatske ili neke druge bivše jugoslovenske republike.
Nije tajna da je tokom poslednjih godinu dana ova zemlja Ukrajini poslala pomoć u vrednosti od oko 160 miliona evra.
Slovenija je Ukrajini donirala 35 oklopnih amfibijskih vozila BVP M80A, proizvedenih u bivšoj Jugoslaviji, za šta će u dogovoru s SAD-om dobiti kompenzacijska sredstva za kupovinu opreme za slovenačku vojsku, pisali su slovenački mediji. Vozila su železnicom upućena prema Poljskoj i Ukrajini, a viđena su već u okolini Hersona.
Crna Gora je Ukrajini je poslala pomoć u naoružanju i vojnoj opremi vrednu više od 10 miliona evra, prenele su „Vijesti" početkom februara ove godine. U prvi mah Podgorica je slala pomoć poput šlemova i borbenih prsluka, dok su kasnije slate i minobacačke mine i protivvazuhoplovni raketni sistemi „stela 2M”.
Severna Makedonija se odrekla svih svojih tenkova i aviona, dok je Hrvatska prepolovila svoju flotu helikoptera.
Makedonija poslala avione koje je kupila od Ukrajine
Ministarstvo odbrane Severne Makedonije najavilo je novi paket vojne pomoći Ukrajini, a postoji mogućnost da u taj paket budu uključeni i helikopteri, preneli su makedonski mediji.
Severna Makedonija je, kako su to krajem prošlog leta preneli pojedini mediji, svojevrsni "lider u regionu" u slanju naoružanja u Ukrajinu.
Portal mkd.mk početkom avgusta prošle godine preneo da su Makedonci dva meseca ranije Kijevu poslali četiri jurišna aviona Su-25. Zasnimljivo je da je Severna Makedonija pre nešto više od 20 godina te avione kupila upravo od Ukrajine, u toku oružane pobune albanskih separatista u toj zemlji.
Ti avioni koje je Skoplje 2001. godine kupilo od Kijeva i kojima su u tom trenutku čak i upravljali ukrajinski piloti, po okončanju sukoba, postali su preveliki trošak za vojni budžet, pa su oni prizemljeni već 2003. godine.
Četiri aviona Su-25 nikada nisu remontovani, da bi 2018. konačno bili stavljeni na prodaju. Kupaca tih aviona starih gotovo četiri decenije, ipak, nije bilo, te su oni poslati u Ukrajinu. Da li su i kako ti avioni Ukrajini od pomoći na bojnom polju nije poznato.
Makedonci su Kijevu poslali i čitav bataljon od 31 tenka T-72 dobijenih od Rusije 2001. godine, što su makedonski mediji preneli iako su vlasti u Skoplju slanje naoružanja pokušale da prikriju. Pretpostavlja se da je poslato i drugo oružje sovjetske proizvodnje nabavljeno u početkom ovog veka, poput lansera raketa „BM-21 grad", borbena vozila MT-LB, rakete sistema protivvazdušne odbrane i lake prenosne raketne lansere, pišu mediji.
A šta zauzvrat?
I sada, da li od SAD i drugih zapadnih zemalja zaista ove male članice NATO-a mogu da očekuju adekvatnu kompenzaciju.
Isporuke naoružanja u Ukrajinu iz zemalja Zapadnog Balkana najčešće su praćenje obećanjima iz vodećih zemalja NATO, a pre svih Amerike, da će im to biti kompenzovano povoljnim kreditima za nabavku zapadnog naoružanja, koje bi njihove vojske trebalo da ojačaju i integrišu u strukture Severnoatlantske alijanse.
Preostaje da se zaključi kako su ove bivše jugoslovenske republike dobro očistile svoja skladišta oslobađajući se nefunkcionalnog i demodiranog oružja, i pripremile prostor za trošenje budžeta za savremenije ratne „igračke”. A da li će Ukrajina polako da postane vojna deponija, to pitanje se sve više nameće.
Koliko još Zapad može da snabdeva Ukrajinu naoružanjem, saznajte OVDE.
Izvor: Politika
