Tenkovi Leopard 2 iz Norveške, avioni MiG-29 iz Slovačke: NATO Ukrajini gotovo svakodnevno isporučuje teško naoružanje. SAD su 20. marta najavile novi paket vojne pomoći od 350 miliona dolara, ali tenkovi Abrams M1, koji su ranije bili obećani, u to još uvek nisu uključeni.
Tenkovi Abrams bez „tajnog" oklopa
Nedavno je iz Vašingtona poručeno da SAD žele da skrate rok isporuke i da do jeseni pošalju starije modele tog tenka. Početkom godine, američki magazin „Politiko" objavio je da SAD ne žele Ukrajini da isporuče one tipove Abramsa koji imaju „tajni" oklop koji štiti od municije sa osiromašenim uranijumom. Kao razlog su navedeni „propisi o izvozu".
Gustav Gresel, vojni ekspert pri berlinskom trustu mozgova Evropski savet za spoljne odnose (European Council on Foreign Relations, ECFR), u tome ne vidi ništa neobično.
„Ukrajina će dobiti izvoznu varijantu Abramsa kakva se koristi u Egiptu, Saudijskoj Arabiji i Iraku", rekao je Gresel za DW. NJihov oklop je sličan onom na starijim nemačkim tenkovima tipa Leopard 2 A4, koje su Ukrajini isporučile Norveška, a pre toga i Poljska. Stariji tip Abramsa „još uvek je dobar borbeni tenk, ima dobar termovizijski uređaj, moćan top i superioran je u odnosu na ruske tenkove kada je reč o rukovanju."
Ukrajinski softver za američke haubice
Izvozna pravila su jedan od razloga zašto SAD isporučuju samo modifikovane verzije određenog oružja Ukrajini -ali ne i jedini. „Postavlja se pitanje šta ako Rusi zarobe tenk i analiziraju ga", kaže Gresel.
Ta zabrinutost vlada i po pitanju američkih haubica M777 koje su isporučene Ukrajini od aprila 2022, ali bez GPS-navigacije i odgovarajućih ugrađenih računara. One su zato manje precizne.
Ukrajinska vojska brzo je pronašla rešenje i instalirala sopstvene sisteme, među njima i artiljerijski softver GIS „Arta" koji je razvijen u Ukrajini. Prema ukrajinskim i zapadnim medijima, taj softver se kao efikasan posebno pokazao u maju 2022 kada je ukrajinska artiljerija nanela posebno veliki broj gubitaka ruskim jedinicima dok su prelazile reku Severski Donjec kod sela Bilogorivka u Luganskoj oblasti. Gustav Gresel procenjuje da je tu Ukrajina u prednosti: „Uz takvu digitalnu podršku, naređenja za otvaranje vatre prosleđuju se artiljeriji mnogo brže". Na ruskoj strani, pak, „još se dosta koristi radio-veza".
Serhij Hrabskij, vojni ekspert iz Kijeva i bivši oficir ukrajinske vojske, ima razumevanja za to što se zapadni sistemi naoružanja isporučuju uz ograničenja. „Svi komandni informacioni sistemi su integrisani u komandne strukture NATO i mogu se koristiti samo u okviru NATO", kaže Hrabskij za DW. „To je uobičajena praksa, a Ukrajina koristi svoje sisteme."
Raketni lanser HIMARS, ali kratkog dometa
Drugačija je situacija sa mobilnim raketnim lanserima HIMARS američke proizvodnje, koje Ukrajina od leta 2022. uspešno koristi za precizne udare duboko iza linije fronta. SAD isporučuju rakete dometa od oko 80 kilometara, ali ne i one mnogo moćnije, tipa ATACMS, koje mogu da pogode ciljeve udaljene i do 300 kilometara.
„Vol strit džornal" pisao je da su SAD čak modifikovali to oružje pre isporuke, tako da ono uopšte ne može da ispaljuje rakete većeg dometa, pa čak i kada bi ih Ukrajina pronašla i kupila na svetskom tržištu. List citira anonimni izvor u američkoj vladi koji je rekao da je razlog bio želja da se „smanji rizik od širenja rata sa Moskvom". U septembru 2022. portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da su rakete većeg dometa „crvena linija" i da bi Vašington tako postao strana u sukobu. Gustav Gresel ukazuje, međutim, da se tehnička ograničenja HIMARS-a mogu i poništiti, ako se Vašington na to odluči iz političkih razloga.
Stiven Blenk, američki stručnjak pri filadelfijskom trustu mozgova Institut za istraživanje spoljne politike (Foreign Policy Research Institute) i bivši profesor na Vojnom koledžu američke vojske (US Army War College), smatra da ograničenja prodaje američkog oružja Ukrajini imaju veze sa „strahom od Rusije i eskalacijom rata od strane Rusije". On, međutim, smatra da je ta zabrinutost preuveličana: „Mislim da se previše plašimo eskalacije od strane Rusije. Ne razumem zašto bi ruska teritorija trebalo da bude isključena iz ukrajinskih udara. Rusija je započela ovaj rat i uništila Ukrajinu", kaže Blenk.
On ocenjuje da postoji „značajna razlika" na frontu zbog toga što Rusija može da koncentriše svoju ratnu opremu na granici sa Ukrajinom i da odatle „puca po svojoj volji", ne plašeći se kontranapada. „Ako to ne bi više mogli, onda bi to bila velika prednost za Ukrajinu", smatra Blenk.
Početkom 2023. zapadni partneri obećali su Ukrajini da će joj isporučiti rakete dometa do 150 kilometara. Ministar odbrane Oleksij Reznikov rekao je pritom da je Kijev obećao da ih neće ispaljivati na rusku teritoriju. To se međutim ne odnosi na teritorije Ukrajine koje je Rusija okupirala.
Pogrešni signali se šalju Putinu
Stiven Blenk procenjuje da se saveznici u Evropi plaše još više od SAD. Bajdenova administracija želi da zadrži NATO na okupu i zato to uzima u obzir, smatra američki vojni ekspert i podseća da je NATO više puta isticao da nije strana u ratu i da ne želi da bude uvučen u rat.
Nemački stručnjak Gustav Gresel se s tom procenom slaže, ali ujedno kritikuje ideju Vašingtona da se može „mikroupravljati ratom tako da se on okonča željenom pat-pozicijom". Rat je, kaže, „suviše složen i haotičan da bi se njime mikroupravljalo. To samo šalje signal Putinu da on ima određene šanse da tako u stvari pobedi u ratu. A svako obustavljanje isporuke oružja Zapada, za njega bi bio signal da mi ne mislimo ozbiljno."
O situaciji u Bahmutu i Avdejevki pročitajte OVDE.
Izvor: Dojče vele
