Moskva ne isključuje mogućnost da diverzantske grupe neonacista iz Ukrajine pređu u Belorusiju kako bi srušile aktuelno rukovodstvo republike, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Galuzin za RTVI.

"Poslednjih meseci, retorika predstavnika 'beloruskih neonacističkih formacija', koji se bore u sastavu Oružanih snaga Ukrajine u Donbasu postala je znatno oštrija. Vođe i komandanti ovih nasilnika-plaćenika otvoreno govore da u budućnosti planiraju da nasilno svrgnu aktuelno belorusko rukovodstvo", rekao je on.

Galuzin je dodao da bi beloruske agencije za sprovođenje zakona i specijalne službe, uz podršku Regionalne grupe snaga ruske i beloruske vojske, trebalo da u potpunosti uzmu u obzir takve rizike i, ako je potrebno, odbiju i ciljane provokacije i invaziju neprijatelja na teritoriju republike.

Ruski diplomata je primetio da je razmeštanje Regionalne grupe snaga u Belorusiji samo po sebi moćno sredstvo odvraćanja za ukrajinske jedinice koje su prinuđene da grupišu značajne rezerve na granici sa Belorusijom, umesto da ih prebacuju na jugoistok.

Na ovaj način, prema njegovim rečima, i bez direktnog učešća u sukobima, dodatni vojni kontingenti stacionirani u Republici ozbiljno utiču na tok Specijalne vojne operacije (SVO) i doprinose ostvarivanju njenih zadataka i ciljeva.

U slučaju da se desi potencijalna eskalacija situacije na belorusko-ukrajinskoj granici, prema rečima ruskog diplomate, bio bi kriv jedino kijevski režim i njegovi zapadni sponzori.

Iako beloruska himna počinje rečima "Belorusi su miroljubivi ljudi", oni znaju da odbrane svoj dom, istakao je Galuzin i dodao da će Rusi stati rame uz rame sa svojom braćom da štite suverenitet i bezbednost  Savezne države kao što su to činili više puta u zajedničkoj istoriji.

Poslednjih meseci situacija na zapadnim granicama Savezne države Rusije i Belorusije nije se suštinski promenila, i dalje nije potpuno bezbedno.

"Na granicama naše bratske Republike, Poljska i baltičke zemlje nastavljaju da grade udarne jedinice NATO-a. Krajnje neprijateljske vojne akcije se primećuju u regionima Ukrajine koji se graniče sa Belorusijom. Odatle, kažu naši beloruski partneri, svako malo doleću ukrajinski izviđački dronovi, vrše se razne provokacije na graničnim infrastrukturnim objektima", istakao je ruski diplomata.

Prema njegovim rečima, u bliskoj budućnosti biće održan sastanak Vrhovnog državnog saveta Savezne države na kome će učestvovati predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin i predsednik Republike Belorusije Aleksandar Lukašenko, u toku kojeg će biti definisani novi koraci pri procesu ujedinjenju dveju država.

Iza protesta u Gruziji stoji želja Zapada da uzdrma situaciju u republici
Iza protesta u Gruziji, koji su se razbuktali početkom marta, Rusija vidi želju zapadnih zemalja da destabilizuju situaciju u ovoj zemlji, da je ubede da aktivno podrži Ukrajinu i raskine odnose sa ruskom stranom, rekao je Galuzin.

Ruski diplomata je napomenuo da se, uprkos odsustvu diplomatskih kontakata Rusije i Gruzije i pokušajima Zapada da izvrši pritisak na republiku, saradnja ruske i gruzijske strane "razvija, pre svega, u trgovinsko-ekonomskoj sferi".

Galuzin je ukazao i na uverenje Ruske Federacije da dalja normalizacija odnosa sa Gruzijom, koje spaja zajednička istorija i kultura, u potpunosti odgovara interesima naroda dveju zemalja.

U Tbilisiju su 7. i 8. marta okupile su se hiljade ljudi kako bi izrazile protest zbog toga što je parlament usvojio gruzijsku verziju tzv. zakona o stranim agentima. Tokom masovnih protesta policija je koristila vodene topove i suzavac, a u ova dva dana privedeno je više od 130 ljudi.

Posle protesta u glavnom gradu 9. marta ujutru, vladajuća partija Gruzijski san – Demokratska Gruzija odlučila je da povuče predlog zakona, a 10. marta poslanici su glasali protiv te inicijative. 

Saradnja Jermenije i ODKB će biti konstruktivno rešena

Moskva očekuje da će štetne diskusije o prirodi interakcije Jerevana sa drugim članicama ODKB prestati, a da će se pitanja, koja se s tim u vezi javljaju, konstruktivno rešavati, kazao je Galuzin.

"Nadamo se da će prestati štetne diskusije na temu 'ko odakle dolazi' i da će sva pitanja interakcije sa Jerevanom u okviru ODKB-a, uključujući i raspoređivanje mirovne misije na teritoriji Jermenije, prestati i biti rešena na konstruktivan i obostrano koristan način", rekao je on.

Ruski diplomata je takođe napomenuo da se o svim problemima na koje ukazuje jermenska strana razgovara u okviru same organizacije – počevši od sastanka Stalnog saveta do Saveta za kolektivnu bezbednost, koji je najviši organ ODKB-a.

Rusija potvrđuje spremnost da ispoštuje ciljeve raspoređene misije ODKB na jermensko-azerbejdžanskoj granici kako bi se obezbedila bezbednost Jermenije, kao i druge mere pomoći predviđene relevantnim nacrtom odluke Saveta kolektivne bezbednosti ODKB-a o pružanju pomoći republici, naglasio je on.

Prema rečima Galuzina, organizacija je intenzivno radila na sprovođenju odluka koje su donete na prošlogodišnjim sastancima lidera zemalja članica ODKB.

"Zahvaljujući predsedavanju Jermenije, mnogo je urađeno na izgradnji sposobnosti ODKB-a da odbije izazove i pretnje našoj kolektivnoj bezbednosti. Želeo bih da istaknem da postignuti rezultati ne bi bili mogući bez koordinisanog rada svih država članica", dodao je diplomata.

O prekretnici u rat u pročitajte OVDE.

Izvor: RT Balkan