Stvarna posledica po Srbiju sprovođenja takozvanog evropskog plana za Kosovo i Metohiju, sa kojim se saglasio predsednik Aleksandar Vučić, jeste nova faza desuverenizacije Srbije, natoizacija Balkana i stvaranje „Velike Albanije“, izjavio je u intervjuu ruskoj novinskoj agenciji Reks srpski politikolog Stevan Gajić, naučni saradnik Instituta za evropske studije (Beograd).
Kakve će, po Vašem mišljenju, biti političke i pravne posledice sastanka u Ohridu po Srbiju?
Predsedniku Srbije niko nije dao ovlašćenja da u ime države zaključuje usmene ili pisane sporazume u Ohridu. Dakle, sve što je tamo radio, radio je mimo Ustava. Međutim, nakon sastanka u Ohridu, počela je nova faza desuverenizacije Srbije, natoizacije Balkana i stvaranja „Velike Albanije“.
Ranije je Vučić, takođe nemajući na to pravo, razoružao Srbe koji su bili u sastavu tzv. kosovske policije. Kako je to uradio? Gurao ih je da izađu iz separatističkih institucija (u koje ih je prethodno gurnuo) da bi odmah potom albanski ekstremisti počeli da grade policijske i vojne baze na severu Kosova i Metohije, što prema Briselskom sporazumu, čiji je garant Evropska unija, nije dozvoljeno. Ispostavilo se da više nema nikoga ko bi mogao da zaštiti kosovske Srbe u albanskoj pseudodržavi preko njenih državnih institucija koje zvanični Beograd navodno ne priznaje. Kao što vidite, posledice već postoje – to je nasilje nad srpskim narodom i srpskom državom.
Srpski narod, međutim, nije spreman da jednostavno trpi NATO agendu. Dakle, glavni problem Vučića je što treba nekako da izda, ali da to Srbi ne primete. Naravno, to je nemoguće.
Ne mogu da predviđam šta će biti dalje, ali se u svakom slučaju, ovo što se sada dešava može nazvati apsolutnim nasiljem nad srpskom državom. Sada je ono dostiglo vrhunac jer je NATO u ratu sa Rusijom. Alijansa nastoji da integriše čitav Balkan u sebe. NATO okupatori i njihovi sateliti poput Vučića i njegovih saučesnika unutar zemlje pokušavaju da nas vuku za nogu da ne pobegnemo iz paklenog kotla i da ne postanemo deo pobedničke Evroazije. Žele da nas ostave da se kuvamo u istom loncu sa ostatkom zemalja Zapada, koje ove godine čekaju veliki unutrašnji preokreti.
Većina ruskih medija Vučića smatra prijateljem i saveznikom Rusije jer se još nije pridružio antiruskim sankcijama. Vučićeva nesankciona politika je stavljena u prvi plan, dok je pitanje Kosova potisnuto u drugi plan. Može li sastanak u Ohridu imati neke posledice po rusko-srpske odnose koje neće odmah biti uočene?
Ako se Srbija pomiri sa odbacivanjem Kosova i Metohije, sledi uvođenje sankcija Rusiji. Takođe, ako bi se Beograd priključio antiruskim sankcijama, sledeće na redu bilo bi priznanje nezavisnosti Kosova. Sve ovo je jedno te isto pitanje, koje se rešava u fazama. Tu možemo dodati i problem postojanja Republike Srpske u okviru Bosne i Hercegovine, što će biti sledeća tačka političkog dnevnog reda.
Vučić je nedavno za svog savetnika za regionalna pitanja imenovao Adama Šukala, osumnjičenog u Republici Srpskoj za kupovinu glasova na predsedničkim izborima u korist opozicione kandidatkinje Jelene Trivić. To je jasan signal Vučića lideru Srba u Bosni i Hercegovini Miloradu Dodiku. Dakle, sankcije Rusiji, Kosovu i Republici Srpskoj su sve delovi istog pitanja, koje zvuči ovako: kako pouzdanije zauzeti srpske zemlje, razbiti jedinstvo srpskog naroda i uvući Srbiju i Republiku Srpsku, tj. Bosnu i Hercegovinu, u NATO.
Što se tiče ruske javnosti, koja Vučića smatra prijateljem, reč je o velikoj obmani u čijem kreiranju su u samoj Moskvi učestvovali lobisti predsednika Srbije. Danas ih je lako identifikovati, pošto su ti isti ljudi odmah kritikovali specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, uplašeni odlučnošću ruskih vlasti.
Zašto su oni bili potrebni Vučiću? Pošto Vučić zna da njegovi birači vole Rusiju, prevario je s jedne strane njih, a s druge strane prevario je i Rusiju. On je ceo narativ o prijateljstvu i bliskosti sa Rusijom iskoristio samo za unutrašnje političke potrebe. Takođe kratkoročno, ovaj narativ je laskao zvaničnoj Moskvi. Na kraju je Vučić zahvaljujući svojoj prevari gotovo završio svoju misiju u Srbiji koju mu je, po svemu sudeći, poverio Zapad.
Vučić stalno ponavlja da u Ohridu ništa nije potpisao, kao ni u Briselu. Da li srpsko društvo shvata stvarne posledice prihvatanja takozvane evropske inicijative Beograda kao osnove za rešavanje kosovskog pitanja?
Da, Vučić ništa nije potpisao, dao je „besu“. Sada vojska Vučićevih botova pokušava da uljuljka društvo koje se, naravno, protivi ohridskim sporazumima. U Beogradu je 17. marta održan masovni miting kome je prisustvovalo oko 15.000 ljudi. Približno isti broj ljudi iz drugih gradova nije mogao da učestvuje na skupu, pošto je policija zaustavila autobuse koji su išli ka prestonici.
Vlasti aktivno vode kampanju protiv opozicionih lidera. Nedavno je ceo Beograd bio oblepljen plakatima sa izmontiranim portretima opozicionih lidera kojima su na glave dodate tradicionalne albanske kape uz simbol Albanije – crni dvoglavi orao, uz ogromne uvredljive poruke protiv opozicionih prvaka na nadvožnjacima duž auto-puteva. Ispalo je da je Vučićeva propaganda prekrila ceo Beograd i druge gradove zemlje albanskim grbovima.
Jedan broj ruskih politikologa često postavlja pitanje: ako Vučić ne uživa podršku stanovništva, zašto stalno pobeđuje na izborima? Kako biste odgovorili na ovo pitanje?
Ovi politikolozi to govore ili da bi opravdali svoja predviđanja u vezi sa Vučićevom politikom i njegovom privrženošću prijateljstvu sa Moskvom, ili su i sami Vučićevi lobisti. Treba da znate da Vučić nikada nije izašao na izbore sa svojim pravim programom prema Kosovu i Metohiji. U izbornu kampanju ide samo sa opštim patriotskim parolama o miru i stabilnosti, koje navodno samo on može da obezbedi Srbiji. Vučić ne govori istinu o tome šta radi na Kosovu.
"Rusija „Kinžalima“ uništila tajni štab NATO kod Kijeva"
Izvor: Stanje stvari
