Pišu: Prof. dr Duško Kuzović i Prof. Davor Kalajžić
1 Preambula Sporazuma kaže: „Ugovorne strane….svesne su nepovredivosti granica i poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta….“.
Obrazloženje – to podrazumeva da je Srbija prihvata nepovredivost granice i teritorijalni suverenitet druge strane, a to je Kosovo bez zvezdice*, dakle država;
Član 1. Sporazuma navodi: „Jedna sa drugom, strane će razvijati normalne dobrosusedske odnose….i obe strane će međusobno prepoznati važeće dokumente i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate“.
Obrazloženje – pasoš nije simbol, već međunarodno priznata važeća putna isprava druge države, a i carinski pečat je identifikacioni dokument druge države, dakle Kosova bez *. Nema više stikera preko tablica. Diplome druge države podležu nostrifikaciji, jer je na njima pečat druge države i napisane su na stranom jeziku. Dakle, puno priznanje Kosova kao države;
Član 2 Sporazuma kaže: „Obe strane rukovodiće se ciljevima i principima postavljenim u Povelji Ujedinjenih Nacija, naročito onih koje se odnose na suverenu jednakost svih država, poštovanje njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta i prava na samoopredeljenje…“.
Obrazloženje – ovim je Kosovo pozicionirano kao ravnopravni član ostalih članica UN, a to se cementira njegovim pravom na samoopredeljenje do otcepljenja, čime se faktički abolira bombardovanje Srbije, pa po tom osnovu stiče „pravo“ da mu bude priznat suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet, to jest granice;
Član 4. obavezuje: „Strane će nastaviti pod pretpostavkom da nijedna od njih dve ne mogu predstavljati jedna drugu na međunarodnom planu, niti na taj način mogu delovati. Srbija neće sprečavati kosovsko članstvo u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji“.
Obrazloženje – po definiciji, UN je međunarodna organizacija, tako da se Srbija obavezala da neće sprečavati Kosovo da se useli u UN kao nezavisna država, ali i u sve druge međunarodne organizacije i to u punom državno-pravnom kapacitetu.
Član 5. navodi: „…obe strane poštovaće vrednosti navedene u članovima 2 i 21 Osnivačkog akta Evropske Unije“.
Obrazloženje – Član OAEU 2 kaže: „….ove vrednosti normalne su za države članice…“ A član 21 OAEU glasi: „Unija će tražiti razvijanje odnosa i izgradnju partnerstva sa trećim zemljama….“.
To znači da će EU na Kosovo i Srbiju gledati kao na dve odvojene zemlje koje će krenuti ka eventualnom priključenju. Do sada je samo Srbija bila na EU putu, kao državna celina, a sada se ta mogućnost deklarativno pruža i Kosovu. Osim toga, iako 5 članica EU nisu priznale Kosovo, Srbija će im to omogućiti ovim Sporazumom;
Član 7. navodi: „Obe strane se obavezuju da će uspostaviti posebne aranžmane i garancije, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva, da obezbede odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu….“
Obrazloženje – uspostavljanje posebnih aranžmana i garancija jasno ukazuje na to da prethodni nikad implementirani sporazum o formiranju ZSO, ni kao takav više ne postoji, već će ga zameniti magloviti „aranžmani i garancije“, čime se u potpunosti devastira čak i pomisao na ZSO u formi kako je Vučić (lažno) predstavlja. Da se posetimo, Aleksandar Vučić je još 25.08.2015. Srbima na AP KiM čestitao formiranje ZSO. Za tu izrečenu javnu obmanu i prenošenje lažnih vesti, još uvek nije krivično odgovarao;
Član 8. precizira: „Strane će razmeniti stalne misije. One se osnivaju u sedištu odgovarajuće Vlade“.
Obrazloženje – šta ovde treba objašnjavati? Da je stalna misija zapravo diplomatski entitet niskog profila koji prethodi formiranju ambasade? Opominjemo da npr. predstavnici Stalne misije MMF-a u Srbiji uživaju diplomatski imunitet?
Član 11. navodi: „Obe strane se obavezuju da će poštovati Mapu puta za implementaciju koja je priložena ovom sporazumu“.
Obrazloženje – to je glavni detalj koji je Vučić pokušao da sakrije od države i naroda – postojanje aneksa ovog „Sporazuma“, na koji je lično izjavio da nema nikakav prigovor.
A. „Aneks“ je pravo minsko polje, i da prođemo i kroz njega:
„Ovaj Aneks predstavlja sastavni deo sporazuma“.
Pitanje – ako je sastavni deo, zašto je sakriven od javnosti u Srbiji? Pa zato što je katastrofalan po Republiku Srbiju, njene građane i SPC!
„Ovaj Aneks opisuje redosled događaja za sprovođenje Sporazuma. Ovi događaji proističu iz obaveza Strana navedenih u članovima 1, 4, 7, 8, 9 i 10 Sporazuma. Svi ostali članovi će stupiti na snagu potpisivanjem Ugovora“.
Objašnjenje – Dakle, „strane“ (Srbija i Kosovo) su prihvatili obavezu da sprovedu Sporazum. Ključna reč je „obaveza“! Vučić laže kada kaže da nije ništa prihvatio jer nije potpisao!
„Najkasnije u roku od 15 dana nakon potpisivanja Osnovnog sporazuma, Upravljački tim će se sastati da predstavi prvi nacrt Statuta kako bi se osigurao odgovarajući nivo samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu u dijalogu koji vodi EU, nakon čega će Strane uz pomoć EU odmah započeti pregovore o Statutu“.
Objašnjenje – Pošto je Vučić bez komentara javno izjavio da prihvata Sporazum, to znači i da je prihvatio da će ga potpisati (najverovatnije u tajnosti, osim ako to ne uvali Brnabićki, što bi bilo potpuno očekivano). EU primenjuje scenario „svršenog čina“ – ti si prihvatio, neko će potpisati. Nema pominjanja termina „ZSO“, već samo „odgovarajući nivo samoupravljanja“ za Srbe na Kosovu.
„Nakon predstavljanja prvog nacrta Statuta i otpočinjanja pregovora o njemu, Strane će formalno omogućiti da odmah stupi na snagu sledeće: a) uzajamno priznavanje njihovih odgovarajućih dokumenata i nacionalnih simbola (član 1. stav 2. Dogovor); i b) razmena stalnih misija na osnovu prethodnog dogovora o praktičnim aranžmanima (član 8. Sporazuma)“.
Obrazloženje – Uzajamno priznavanje nacionalnih simbola i dokumenata je de jure priznanje postojanja države „Kosovo“. Teška je perverzija da Srbija pristaje na to da bude priznata od nepriznate države, a za uzvrat prizna tu nepriznatu državu, koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. To je slučaj nezabeležen u istoriji međunarodnog prava i nemoguć je osim ako sama država to sebi ne uradi.
Razmena „stalnih misija“ je retorički sinonim za otvaranje konzularnih, a potom i diplomatskih odnosa.
Radi se o klasičnom krivičnom delu iz KZS, član 305/ugrožavanje nezavisnosti, član 306/priznavanje kapitulacije ili okupacije, član 307/ugrožavanje teritorijalne celine, član 309/pozivanje na nasilnu promenu Ustavnog uređenja uz pomoć iz inostranstva, član 319/udruživanje radi protivustavne delatnosti, jer se radi o organizovanoj kriminalnoj grupi koju čine Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Ana Brnabić, Albin Kurti, Miroslav Lajčak, Jozef Borelj, Gabrijel Eskobar, itd.
Za to vreme, dok ova organizovana kriminalna grupa čini gore pomenuta teška krivična dela, Dejan Petar Zlatanoviić trune u zatvoru, jer je gimbalom i kamerom ukazao na ista!! Uloge će se ubrzo zameniti!
„Strane se obavezuju da će završiti pregovore i dogovoriti statut u ubrzanom roku, ali najkasnije do roka iz člana 8. ovog Aneksa. Kosovo se obavezuje da će obezbediti pravnu održivost Dogovorenog statuta i usvojiti ga usvajanjem uredbe“.
Obrazloženje – ključno je to što se Strane obavezuju, dakle i Srbija se ponovo obavezuje da postupa po ubrzanom roku, a to je 150 dana od datuma overe Sporazuma. Posebno valja istaći da će se Kosovo obavezati na izvršenje „uredbom“, što je još jedan akt degradacije statuta i statusa Srba na KiM, jer je prethodno na snazi bila Ustavna obaveza Kosova da to reši. „Uredba“ na kosovski način, je bezvredan i beznačajan pravni akt koji niko neće poštovati. Ovim Aneksom, prava Srba na KiM svode se na nivo prava stoke u oboru.
„U roku od 30 dana nakon potpisivanja Sporazuma, Strane će uspostaviti Zajednički komitet za praćenje implementacije Sporazuma, kojim predsedava EU (član 10/1 Sporazuma) i dogovoriće se o zadatku Komiteta“.
Obrazloženje – to nagoveštava kao i do sada, da će EU forsirati Kosovo na štetu Srbije. Anomalija koja na to ukazuje iskazana je na sledeći način: zajednički Komitet će pratiti implementaciju sporazuma, a EU će napisati listu radnih zadataka tod Komiteta. Znamo kako EU tretira Srbiju, a kako Kosovo.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) March 4, 2023
„U roku od 30 dana nakon formiranja Zajedničkog komiteta, Kosovo će formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pokrenuti interne procedure o zaštiti srpskih verskih i kulturnih objekata u okviru Dijaloga uz podršku EU (član 7/2 Sporazuma)“.
Objašnjenje – UNMIK Uredba 1999/1, Odeljak 3, koja je formalno-pravno na snazi na Kosovu, zajedno sa formalno-pravno važećom Rezolucijom 1244, definiše da: „…važeći zakonski okvir na Kosovu je onaj od pre 24. marta 1999. i nastaviće da se primenjuje nadalje…“. Do dana današnjeg, ova Uredba nije stavljena van snage, ali se nasilno primenjuju tzv. „zakoni i Ustav“ Kosova. UNMIK Uredba 1999/1/3 garantuje da je status SPC na Kosovu u skladu sa Ustavom i Zakonom o verskim zajednicama Republike Srbije, a to znači da nikakvi „zajednički Komiteti“ i EU, a pogotovu ne tzv. Kosovo, ne mogu menjati status SPC. Pogotovu Aleksandar Vučić ne može dogovarati i pregovarati o novom statusu SPC na delu teritorije Srbije.
„U roku od 150 dana nakon potpisivanja Sporazuma, EU zajedno sa ostalim donatorima organizovaće konferenciju na visokom nivou za usvajanje posebnog paketa za investicije i finansijsku podršku (član 9. Sporazuma). Nikakve isplate iz paketa neće biti izvršene pre nego što EU fasilitator ne zaključi da su sve odredbe ovog Aneksa i člana 4. osnovnog Sporazuma u potpunosti sprovedene“.
Objašnjenje – podsetimo se da taj član 4. Sporazuma govori o tome da Srbija i Kosovo ne mogu predstavljati jedna drugu na međunarodnom planu i da Srbija neće sprečavati kosovsko članstvo u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, dakle, Srbija će Kosovu omogućiti pun državno-pravni međunarodni identitet i autoritet.
Diplomatski đavo uvek je u detaljima. Ovde se više ne radi o detaljima, već o lavini đavoljih detalja. Aleksandar Vučić bezuspešno je pokušao da sakrije Aneks dokumenta. A u Aneksu piše baš sve ono što nas je kroz medije uveravao da ne piše.
Pravosuđe mora da reaguje, jer je iskazana očita namera, a stepen kršenja Ustava i Zakona o predsedniku katastrofalan.
Treba naglasiti da član 7. Bečke konvencije o ugovornom pravu tumači da je izjava predsednika (ili premijera ili ministra spoljnih poslova) dovoljna da se izrazi pristanak države da bude vezana sporazumom, bez obzira na to šta domicilno zakonodavstvo propisuje, tako da prenemaganje tipa „nisam ništa potpisao“ ne oslobađa od krivične odgovornosti.
Da ne pominjemo tekst zakletve predsednika Republike.
Ukoliko Republički javni tužilac ne reaguje u najkraćem roku, postaće saučesnik u gore navedenom udruženom zločinačkom poduhvatu, pa samim tim i procesuiran – kad-tad.
Rusija nam je ponudila vojnu zaštitu, ali ništa nije jednostavno
Izvor: Pravda
