„SPC je apsolutni početak Kosova i SPC je apsolutno nezamisliva bez Kosova. Bez nje ne možete regulisati ništa na ovom prostoru jer je ona na početku Kosova", rekao je Rakočević Tanjugu.
On dodaje da su prošle vlasti i vlasti kroz istoriju, a samo je ostala SPC, ostale su vrednosti koje ona čuva, njeno vlasništvo i duboki trag u civilizaciji koji je neizbrisiv.
„Svi sistemi u proteklih nekoliko stotina godina su pokušavali da SPC izbace iz života, da uzmu njene vrednosti, da oduzmu njeno vlasništvo, da ga upotobe svojim ideologijama ili nacionalizmima i to nikome nije uspelo", poručio je Rakočević.
Na pitanje da li su se Evropska unija i SAD konačno uverile u to koliko je je srpska kulturna baština ugrožena na Kosovu i Metohiji, pa je zbog toga to i posebno regulisano u predlogu novog sporazuma, Rakočević odgovara da mi suštinski ne znamo šta je regulisano tim novim sporazumom.
„Ne može se ono što je sada sagrađeno, odnosno konstituisano na sili, nepravdi i diskriminaciji prema drugima, uvesti u zakon, protivno stotinama i stotinama godina jedne civilizacije, jedne kulture i jedne duhovnosti i vlasništva koje pripada samo nama. Tako da vi ne možete SPC svesti na instituciju koja se odjednom sada tu pojavljuje kao remetilački faktor i reći “nju ćemo regulisati prema zakonima Kosova ili zakonima Srbije”, ističe Rakočević.
Upozorava da su mnogi probali da SPC upodobe svojim zakonima od otomanske i austro-ugarske imperije, Jugoslovena, komunista, Albanaca, ali da ih je SPC sve nadživela, jer je SPC negovala vrednosti koje su važnije, značajnije i svetski prepoznate više od svih sistema koji su probali da je prilagode sebi da je prisvoje ili da je ugase.
Rakočević poručuje da su status SPC regulisali vreme, njene vrednosti, otvorenost i to što sve ono najvažnije na KiM pripada SPC, a da sada dolazi, kako je rekao, neki strani organizam, etnička i vojna sila koja kaže “ne, ne, vi ne možete takvi da postojite, vi treba da se prilagodite nama, pa ćemo mi da odredimo kakav je vaš status i kako će to sve da izgleda”.
„Dakle, imali smo eklantantan primer pokušaja zakonskog oduzimanja imovine u Crnoj Gori koji se završio katastrofom jer se pokazalo, kao i u slučaju Kosova, da je SPC u temelju organizovanja, društvenog, javnog i kulturnog života i bez nje ne možete ništa da pomerite, ne možete ništa da uradite, a posebno ne možete da uzmete SPC ništa", smatra Rakočević.
Na pitanje odakle sada pravo da neko ko nije kaznio one koji su rušili i skrnavili srpske crkve i pravoslavne spomenike sada govori o tome da su privremene prištinske institucije sposobne da zaštite pravoslavne svetinje, Rakočević odgovara da živimo u periodu paradoksa, da onaj ko je rušio, traži da štiti.
„Kada ga pitate zašto ste to rušili, naravno nema nikakvog odgovora, ali zna posle svih ovih pokušaja i 150 srušenih, oskrnavljenih, devastiranih crkava i manastira, konačno je sazrela svest da se to ne može uništiti, a onda se prešlo na institucionalno uništavanje i na prisvajanja", kaže Rakočević.
Dodaje da je sada na delu pokušaj da sve preuzmu institucije i da se ostvari ideja iz doba komunizma da crkve i manastiri treba da budu muzeji, u kojima će glavnu reč voditi neki kustosi i gde će to da budu mesta bez života.
„To ne može da se dogodi. To su živa mesta, to su i danas mesta stvarajuće kulture i duhovnosti, jer u tim manastirima ili oko njih danas se stvaraju evropske vrednosti i vrlo često, to su jedine evropske vrednosti ovih prostora. Kako vreme bude prolazilo, mi ćemo sve više i više znati da se u tim ostvarenjima SPC dešava i savremena kultura, dešava i život i da je zapravo sadašnji trenutak jednako zaštićen od strane Uneska kao što je zaštićena i prošlost tih objekata i kulturnih dobara", istakao je Rakočević
Dodaje da se kod Albanaca javlja strašna frustracija zato što kada dolaze strane diplomate, oni odlaze da vide Visoke Dečane, Pećku patrijaršiju, Bogorodicu LJevišku.
Izvor: Politika
