Takvim porukama počinju svi izveštaji slovenačkih i hrvatskih medija o ratu u Ukrajini. Tamo je nemoguće čuti ni jedan glas ili mišljenje koje odstupa od zapadnog viđenja sukoba u Ukrajini. Zbog toga mnogi iz tih država realne informacije i drugačije mišljenje traže u medijima iz Srbije. Kažu da je Srbija jedno od poslednjih mesta u Evropi gde se mogu čuti stavovi obe zaraćene strane.
– Uspeli su da nas obmanu i uvere da je Jugoslavija bila totalitarna i zatvorena. Da su ljudi morali da paze šta i kome pričaju, da Beograd i policija sve kontrolišu. Sada znamo da je to je bila laž, jer možemo da napravimo poređenje. U Sloveniji nije dozvoljeno ništa što odstupa od politike EU i NATO. Televizija, novine, internet i radio, sve je pod strogom kontrolom. Državni cenzori su blokirali svaki kanal informacija koji bi mogao da prenese drugačije mišljenje, govori za „Politiku” Miran Šarec iz Logateca.
Zahvaljujući kablovskoj televiziji, on svakodnevno gleda srpske TV kanale i informiše se o dešavanjima u Ukrajini. Uveče, kada sedne za računar, čita srpsku štampu.
– Starije generacije, koje su u školi učile srpsko-hrvatski, mogu čak i da čitaju tekstove. Sada se prisećamo ćirilice i čitamo odlične analitičke sadržaje u srpskoj štampi. Toga ovde nema, većina stanovništva je nezadovoljna zbog toga. Ali, čovek ovde jednostavno nema gde i kome to da zameri, objašnjava Miran.
I mladi istoričar Anton Kovač, iz Kopra, smatra da je nedopustivo da država građanima uskraćuje pravo na informisanost. Svi su mislili da je to nezamislivo za EU, ali eto...
– U Sloveniji niko ništa ne sme da pita. Dali smo Ukrajini oklopne transportere, topove, municiju, puške. Sve to uz obećanje da će nam Nemačka to nadoknaditi. Ali, izgleda da ćemo dobiti neke kamione, koji nam ne trebaju. Cela Evropa gura oružje u Ukrajinu i onda nam u vestima poručuju da Kijev pobeđuje. Kako pobeđuje a stalno traže još. Preostaje nam samo još da pošaljemo naše vojnike da se bore protiv Rusa, kaže Anton.
Prema njegovim rečima, slovenački novinari bi mogli da uče od srpskih kolega. U Srbiji se mogu čuti i kritike na račun države, društvenih pojava. U Sloveniji toga nema, pa tako niko ne sme da pita zašto Italija čuva nebo nad Karavankama. Zašto Slovenija danas vazduhoplovstvo ima samo na papiru. A, 1918. godine imala je više aviona nego danas. Anton je zbog toga ogorčen, kao i njegove kolege, istoričari, koji smataju da je osamostaljenje Slovenije donelo dobrobit toj državi, ali da će dugoročne posledice biti nepovoljne. Oni smatraju da će se identitet Slovenije istopiti u Evropi.
Što se tiče sukoba u Ukrajini, i Hrvati se sve češće informišu iz srpskih medija. Tamo kažu da njihovi mediji prenose zvanični diktat iz Brisela. Razlike su male. Ali, poruka je ista – Rusi su izgubili rat.
– Ja sam bivši vazduhoplovni oficir Jugoslovenske narodne armije, radarista. Ja sam bio na školovanju u Rusiji, tada Sovjetskom savezu i znam koja je to sila. Ovde pričaju da Ukrajina samo što nije pobedila. Sve je to Amerika zamutila. Nema drugačijeg mišljenja i zato gledam srpsku televiziju i čitam vašu štampu putem interneta, objašnjava penzionisani hrvatski oficir koji je ipak zamolio da mu ne navodimo ime. I dalje ima neke poslove sa vojskom pa da mu ne zamere.
On kaže da Srbija ima slobodu, da je zadržala svoj identitet. Evropska unija je donela dosta toga pozitivnog, čak i bolji standard i sigurnost građana, ali uz veliko odricanje. Mladi smatraju da im dobar život pripada i zbog toga će žrtvovati pravo na svoj glas, drugačije mišljenje. Oni se informišu putem društvenih mreža, koje su od potpunom kontrolom centara moći, kaže naš sagovornik koji uz osmeh kaže da, da je Jugoslavija uspela da preživi do danas, ona bila ostrvo slobode, između istoka i zapada.
Naš sagovornik kaže da je nekada najstariji list na Balkanu doživljavao kao deo centralne uprave države a danas eto, iz njega se informiše o najvećem ratnom sukobu u Evropi od Drugog svetskog rata.
Izvor: Politika
