Piše: Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra “Majak”
Specijalna vojna operacija traje nešto više od godinu dana a zadnjih meseci se intenzivno vode borbe oko Bahmuta (Artjomovska). Ukrajinska vojska je utvrdila gradić koji je nekada brojao 70 000 stanovnika do te mere da je svaka kuća pretvorena u bunker svi objekti međusobno povezani tunelima omogućavaju lakšu defanzivnu poziciju i maksimalno usporavaju Vagnerove trupe koji malo po malo oslobađaju ovaj gradić koji će posle završetka operacija verovatno biti građen od nule i to verovatno u mnogo manjem obimu nego što je bilo pre rata.
Ukrajinska komanda je bacila nekoliko brigada u ovaj grad da brane tvrđavu koju su sami gradili nekoliko godina. Strateški značaj u ovome trenutku nema osim što brane političku poziciju koja kaže nema povlačenja spremajte se za kontranapad. Koliko je to sve suludo govere hiljade mrtvih ukrajinskih vojnika koji ginu uzalud nemajući nikakve šanse da postignu bilo kakav uspeh. Vagner je operativno stavio pod kontrolu vatre sve prilaze gradu i sada se malo po malo grupe vojnika polako izvlače iz grada a koje bi trebalo da su neke od onih najobučenijih dok u gradu ostavljaju teritorijalce i regrute koji treba da ostanu do samog kraja i da se žrtvuju za političke ideje iz Kijeva i marketinške kampanje koje se vode po celoj Evropi iz Kijeva.
Američki generali sve češće u zadnjih par dana komentarišu da Bahmut nema nikakvog značaja ali ipak treba da uspore rusku vojsku koja treba da se koncentriše na tom mestu gubeći vreme kako bi se ukrajinci što bolje spremili za dugo najavljivanu ofanzivu u pravcu Krima kako bi Krim odsekli od kopnenog dela Rusije a prilikom tog zamišljenog kontranapada planiraju i ponovo da pogode i onesposobe most koji je ponovo u funkciji.
Koliko će potencijalna kontraofanziva da košta u životima ukrajinske vojske to ćemo videti ako se ofanziva dogodi a što se tehnike tiče ona lagano pristiže sa svih strana mnogo sporije nego što se predviđalo. Početak aprila je kolokvijalno označen kao mogući početak kako u Kijevu kažu povratka Krima pod svoju vlast i suverenitet. Jedino što su se možda malo preračunali jer Rusija nije Srbija devedesetih a ni Putin nije Milošević pa da Rusi prođu kao Srbi u Republici Srpskoj Krajini.
Ako i dođe do te ofanzive to će biti definitivno težak poraz jer se za tu ofanzivu i ruska vojska sprema temeljno. Ko je mislio da je do sada video kako izgleda takozvano kalibrisanje prilikom gađanja energetskih objekata i komandnih mesta tek će sad u punom obimu videti kako se raketama Kalibar uništavaju koncentracije ukrajinskih jedinica koje budu krenule prema zonama okupljanja. Ono što će biti zanimljivo videti je šta će biti posle definitivnog uništenja tih vojnika koji su obučavani u Velikoj Britaniji i Nemačkoj i drugim zemljama na zapadu i tehnike koja će stići do tog momenta a koja je toliko najavljivana širom zapada i o kojoj srpski mladi NATO promoteri a u stvari veliki i smešni amateri misle da će biti vrhunac zapadnog potčinjavanja Rusije. Kolika će biti fanatičnost političara u Kijevu koji se olako odlučuju za rat iscrpljivanja sa Rusijom a nemaju nikakve adute u rukama a to ćemo uskoro videti. Svesno žrtvovanje sopstvenog stanovništva ali i budućnosti zemlje kao da je tuđa je ovde slučaj. Logika i zdrav razum su tavno otišli iz ovih krajeva. Rusija ima obavezu prema sebi i svom narodu ali i prema ostatku sveta koje nisu slepi poslušnici zapadnih moćnika da ovaj sukob privedu kraju na način koji će dovesti do pravednijeg sveta koliko god to teško bilo.
Bahmut i Ugljedar kada napokon budu oslobođeni ide se dalje na nove tvrđave koji su građene u Donbasu. Slavjansk i Krematorsk su sledeće stanice na koje će ruska vojska zabosti zastavu slobode. Borba neće biti laka ni brza ali će pobeda biti slađa kada se ovaj sukob privede kraju otrežnjenjem kolektivnog zapada od opijenosti idejama uništenja Rusije i ruskog naroda.
