Piše: Vladimir Dimitrijević
HANTINGTON O RATU CIVILIZACIJA
Hantigntonova ideja o sukobu civilizacija nastala je na temeljima zapadnog imperijalizma. On se formirao u Srednjem veku na osnovu rimokatoličkog prozelitizma, koji je imao univerzalne pretenzije. Rusija je, sa druge strane, zemlja koja se uobličila na vizantijskim tradicijama zajedničkog života više naroda u multikonfesionalnom društvu, pri čemu je jezgro ruske civilizacije pravoslavna vera, koja nikad nije bila inkvizitorskog duha. Rusija ima preko dve stotine naroda i etničkih grupa, koje nije istrebila onako kako su istrebljeni Indijanci u SAD. Država finansira predstavnike malih naroda da ostanu ono što jesu i da ne menjaju svoj identitet. Zato Ramzan Kadirov može da poruči svojim istovercima širom sveta da država za koju se bori ne vređa muslimane i ne da izrugivanje Kuranu.
ISTINSKA MULTIKULTURALNOST KAO IMPERATIV
Dvadesetih godina dvadesetog veka, ruski filosof i lingvista, knez Nikolaj Trubeckoj, objavio je, posle razornih iskustava Prvog svetskog rata i boljševičke revolucije, knjigu "Evropa i čovečanstvo", koja se neposredno bavila izazovima evropocentrizma.
Osnovna teza ove knjige je da su zapadnoevropski šovinizam i zapadnoevropski kosmopolitizam lice i naličje iste stvarnosti: egocentrizma Romanogermana koji tvrde da je njihova kultura najviša i univerzalna.
Evo kako knez Trubeckoj ocenjuje zapadnoevropski kosmopolitizam:„Psihološka osnova kosmopolitizma ista je kao i osnova šovinizma. To je vrsta one nesvesne predrasude, one posebne psihologije, koju je najbolje nazvati egocentrizmom. Čovek s jarko izraženom egocentričnom psihologijom nesvesno smatra sebe centrom vaseljene, krunom stvaranja, najboljim i najsavršenijim od svih bića“.
A kako Romanogermani nameću svoj kolektivni egocentrizam i kako ostvaruju svoju premoć u svetu? Jednostavno: silom. Jer, silom je moguće pobediti svaki narod, pri čemu su Romanogermani toliko fizički jaki, da ih silom ne može pobediti niko.
PRAVO NA DRUGAČIJOST
Trubeckoj ističe da ruska i druge nezapadne kulture nisu ni bolje, ni gore od romanogermanske; one su, prosto, različite. Pravo na DRUGAČIJOST je osnovno pravo ljudi i naroda, jer, po ruskom filosofu, nijedan normalan narod na svetu, a naročito narod koji ima svoju državu, ne može dobrovoljno dopustiti uništavanje svoje nacionalne fizionomije u ime stapanja s drugim narodima, makar i savršenijim od njega. Romanogermani su, po knezu Trubeckom, bili toliko uvereni da su oni čovečanstvo, i da je njihova kultura univerzalna, da su uspeli da, uz proizvode materijalne kulture ("predmete vojne opreme ili mehaničke naprave za kretanje"), podmetnu svoje "univerzalne" ideje, maskirajući njihovo parcijalno, romanogermansko poreklo.
Trubeckoj takođe ističe da objektivno istraživanje kultura može da ih grupiše samo po sličnosti i razlikama, a ne po nekakvom "evolutivnom nizu". Čak i ako je predstava o evoluciji kultura tačna, odakle evropskim naučnicima pravo da tvrde da je baš zapadnoevropska kultura vrh evolucionog niza? Po njemu, Evropljani Zapada su jednostavno za vrh evolucije čovečanstva proglasili same sebe.
Osnovna teza autora „Evrope i čovečanstva“ je, ponavljamo, vrlo jasna: nezapadni narodi nisu ni bolji, ni gori od Romanogermana. Oni su, jednostavno, drugačiji, i dužnost im je da se bore protiv sveopšte evropeizacije.
ŠTA JE DUŽNOST RUSIJE?
Ruski mislilac Aleksandar Panarin, rodom sa Donbasa ( upokojio se 2003. godine ), tvrdio je da savremena Rusije neće i ne može biti velika sila dok ne izgradi svoju ideologiju, a ona znači spoj onog najboljeg iz hrišćanstva i prosvetiteljstva, uz stajanje na stranu svih poniženih i uvređenih ovoga sveta. Za razliku od NATO Imperije, koja vodi svetski rat protiv sirotinje, Rusija, govorio je Panarin, mora stati na stranu potlačenih, i dići steg odbrane osnovnog čoveštva pred licem totalitarnog globalizma.
Po Vladimiru Možegovu, danas je Zapad prestao da bude hrišćanski, i Evropa više nije Evropa. Dužnost je Rusije da bude nosilac svih tradicionalnih vrednosti Evrope ( kao i Azije). Ono što su Evropljani odbacili, od vere i porodičnih vrednosti do slobode mišljenja, Rusija mora čuvati kao svoju riznicu. Nasleđujući vizantijsku tradiciju multikulturalizma zasnovanog na religioznoj ontologiji koja svet doživljava kao mnogoliko delo Gospodnje, Rusija, u svetu koji se menja, mora svakom ponuditi da ostane to što jeste i da se pridruži horu blagoslovene ljudske različitosti.
ŽIVETI U SKLADU SA SOBOM
Rat civilizacija je ideja nastala na posthrišćanskom Zapadu, koji bi hteo da, po svaku cenu, sačuva svoju hegemoniju, uprkos dekadenciji. Rusija će uspeti da, sa ostalim narodima, stvori novi svet ako odoli iskušenju imperijalizma, i svakom omogućiti da živi i razvija se u skladu sa samosvojnim osnovama svog postojanja.
Da ponovimo kneza Trubeckoja: ne postoje više i niže kulture. One su samo različite. I tu je blagoslov i nada za čovečanstvo.
I to je jedan od ključnih razloga zbog koga se ne smemo odreći Kosova i Metohije. Jer, nije u pitanju samo prostor, nego i duša.
Ako bismo se odrekli Kosova, izgubili bismo pravo na svet koji se rađa, i u kome bi i za nas bilo mesta, jer smo među prvima pružili otpor globalnom totalitarizmu Novog svetskog poretka.
Oči mnogih čestitih ljudi celoga sveta zbog toga sada gledaju u nas. Ne smemo ih izneveriti.
PORUKA FRANCA VEBERA
Čuveni švajcarski humanista, ekolog i filosof, poznat po doslednoj odbrani kosovskih svetinja našeg naroda, Franc Veber, u julu 2006. godine uputio nam je pismo koje objašnjava zašto se ne smemo odreći.
Dragi Srbi,
Kosovo je Srbija! Kosovo je deo same suštine i duše Srbije. Kosovo, to nije samo istorijski i legitimni deo prelepe zemlje Srbije, to je Srbija kao otadžbina, kao civilizacija i kao sudbina. Srbe ne određuje ni rasa, ni jezik, ni vera. Određuje ih slavljenje kosovskog žrtvovanja 1389. To slavljenje se izrazilo kroz jedinstvenu epsku poeziju, koja je toliko uzbudila Getea i celu generaciju evropskih romantika.
Srpsko Kosovo, prožeto čudesnim crkvama i manastirima, beše nebeska kapija. To bogatstvo se u Evropi može porediti samo sa Toskanom, Anžuom, Burgonjom ili Svetom Gorom. S toga, i predaja Kosova ne predstavlja samo politički poraz, već i odricanje od svih temelja evropske civilizacije. Zapanjeni smo i ojađeni Evropom koja se tako hladno, iz kukavičluka ili ravnodušnosti, odrekla tog žarišta svoje civilizacije.
Preko 150 pravoslavnih svetinja porušeno je na Kosovu otkako je ta oblast pod međunarodnom administracijom. Tolika nedela ni Turci nikad nisu počinili! Kakve li sramote za NATO, kakve li sramote za Ujedinjene nacije!
Kao zaštitnik prirode i kulture, ja sam se potrudio, posle odbrane svetilišta u Delfima, da skrenem pažnju sveta na sudbinu kosovskih manastira. Te svetinje bi trebalo da budu pod prioritetnom zaštitom UNESKA. Ali “međunarodna zajednica“ koja se toliko uzbudila kada su Talibani srušili kamene Bude, ostala je gluva pred našim vapajima!
To znači samo jedno: da je Kosovo duhovna stvar, a duhovne stvari smetaju onima koji nam pripremaju svet zasnovan na potrošnji i zadovoljavanju najnižih pobuda. Nepristajmo na svršeni čin! Branimo, uporno branimo branimo Kosovo! Branimo ga ne samo iz ljubavi prema Srbiji, već i iz ljubavi prema Evropi i njenoj civilizaciji.
Kosovo je oteto od Srba, to ceo svet zna, pomoću svirepog i nekažnjenog bombardovanja, koje od te pokrajine napravilo deponiju nuklearnih otpada. Od toga i sami NATO vojnici danas umiru. Ništa manje strašno i zabrinjavajuće: Kosovo je od 1999. prepušteno teroru mafije koja je tu stvorila uporište šverca droge, terorizma i prostitucije.
Kosovo sa koga su proterani Srbi postalo je crna rupa Evrope!Tvrdim i proklamujem: u interesu osnovnih vrednosti Evrope, hitno je da se Kosovo vrati srpskom narodu. Suživot s albanskom većinom je moguć. Rešenja postoje. Ali nikako se ne smemo, kako to čini ona slepa Evropa, miriti sa svršenim činom i žmuriti pred nepravdom i nasiljem!
Živelo Kosovo! Živela kulturna i duhovna riznica Evrope!(1)
1. https://www.rasen.rs/2018/09/kosovo-duhovna-stvar-a-duhovne-stvari-smetaju-franc-veber/#.ZAh9d3bMJPY
Ostale tekstove Vladimira Dimitrijevića možete čitati OVDE.
Izvor: Pravda
