Prema zakonu, po formiranju predmeta Tužilaštvo BiH sprovodi istragu, nakon čega postupajući tužilac odlučuje da li će podići optužnicu. Potom Sud BIH potvrđuje ili odbacuje optužnicu.
„U Srebrenici se nije desio genocid, to znamo svi ovde u Republici Srpskoj“, rekao je Dodik na konferenciji za novinare u Banjaluci 21. februara.
Ovo nije prvi put da je Dodik negirao „genocid“ otkako je bivši visoki predstavnik u BiH Valentin Incko krajem jula 2021. godine nametnuo Zakon o zabrani negiranja genocida, primetili su zapadni novinari.
Sagovornici Sputnjika smatraju da formiranje predmeta protiv Dodika može dodatno produbiti političku krizu u Bosni i Hercegovini izazvanu nametnutim Inckovim zakonom.
Uzurpirano pravosuđe produbljuje krizu
Tužilaštvo BiH jedna je od uzurpiranih pravosudnih institucija. Dugogodišnjim intervencijama u pravosudni sistem BiH u institucije su postavljeni ljudi koji će da rade po diktatu Sarajeva i stranaca koji ih kontrolišu, ocenjuje za Sputnjik politikolog iz Banjaluke Vojislav Savić.
„Ne mogu reći da je ovo nešto neočekivano, ali činjenica je da ovakvi potezi mogu dugotrajno da destabilizuju BiH, jer radi se o ozbiljnim stvarima. Ne verujem da iz toga mogu proizaći neke pravne i političke posledice, ali sama činjenica da neko misli da je pametno raditi takve stvari govori koliko nema racionalnog pristupa u donošenju odluka“, ističe naš sagovornik.
Sve i da Sud BiH osudi Dodika, ta presuda ne bi izazvala nikakve pravne posledice jer je nametnuti Inckov zakon odbacila Republika Srpska, smatra Savić. U asimetričnom pravnom sistemu postavlja se pitanje kako neko ko živi u jednom entitetu može odgovarati u drugom i šta od zakona uopšte važi na teritoriji cele BiH.
Optužnica po nepostojećem zakonu
Optužnica bi sama po sebi trebalo da bude odbačena, a čak i kad bi došlo do suđenja, Dodik ne bi imao razlog da se pojavi u sudnici zato što se sudi po zakonu kog Republika Srpska ne priznaje.
„Samim tim, ne možete pristati na posledice nečega što ne uzimate za stvarnu pojavu“, zaključio je Savić.
Profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Istočnom Sarajevu Radomir Lukić kaže da formiranje predmeta znači samo da će se Tužilaštvo BiH baviti prijavama koje su podnete protiv Dodika na osnovu nečega što ne može imati status zakona.
U modernom pravnom i političkom smislu reči, zakon je samo delo narodnog predstavništva, a u slučaju Inckovog nametnutog akta je bilo delo jednog čoveka koji nema takvu vrstu vlasti, dodaje Lukić.
Povratak verbalnog delikta u Bosni i na Kosovu
Zločin u Srebrenici je bio težak zločin ali nema svojstva genocida u odnosu na presude međunarodnih tribunala u Nirnbergu i Tokiju koje su ti sudovi imali u vidu kad su odlučivali o pojmu genocida i kako genocid tretira Konvencija o sprečavanju zločina genocida, objašnjava Lukić.
„Sve do prakse Tribunala u Hagu nije postojao pojam lokalnog genocida, to su tek uveli i u tom smislu ne sme da bude zabranjeno ni političkoj, a kamoli naučnoj javnosti da raspravlja o opravdanosti takvog stava tribunala. RS i BiH nisu Austrija u kojoj je to zaprećeno, iza RS ne stoje zločini kakve su širom Evrope vršili pripadnici austrijskih formacija nemačke države tako da se to ne može uporediti. To nije istorijski pošteno i dovodi do neodgovarajućih paralela.“
Hajka na Dodika, uz istovremeno hapšenje Srba na Kosovu zbog neslaganja sa zvaničnom verzijom slučaja Račak, za Lukića je drastično i dramatično ograničavanje slobode misli i njenog izražavanja koja je u bivšem komunističkom režimu izražavalo kroz tzv. verbalni delikt.
„Naravno da takvi stavovi ne mogu da vode do utvrđivanja istorijske istine, jer prihvatanje jedne istine koja je zvanična vodi najgrubljim povredama čovekovog bića i pravednosti. Jer svaka istina je danas istina, a sutra to nije. I o Račku i o Srebrenici treba slobodno raspravljati, naravno na čovečan način, poštujući ne samo žrtve“, zaključio je Lukić.
Izvor: sputnikportal.rs
