Vrlo tajni planovi za vanredne situacije pripremljeni su ne samo za zaštitu glavnog grada zemlje, Vašingtona, već i za moguće uvođenje ratnog zakona u Sjedinjenim Državama, ne nužno pod tim imenom. Planovi predviđaju akcije američke vojske u slučaju da “svi ustavni naslednici budu nesposobni.”

Različiti planovi kodnog naziva „Oktagon“, „Fridžek“ i „Zodijak“ osiguravaju kontinuitet vlasti. Prema tim planovima za vanredne situacije, prenos vlasti zaobilazi uobičajene ustavne postupke za sukcesiju vlade. Prema njima, vojni komandanti mogu preuzeti kontrolu nad određenim teritorijima zemlje ili čak cele Amerike.

Podsetimo, nakon terorističkog napada „11. septembra“ je u sastavu američke vojske stvoreno „Severna komanda“ (NORTKOM). Prema zajedničkom komandnom planu funkcija koju može obavljati NORTKOM je:

Sprovesti operacije radi odvraćanja, sprečavanja i odbijanja pretnji i agresije usmerenih protiv Sjedinjenih Država, njihovih teritorija i interesa unutar dodeljene zone odgovornosti.

Po nalogu predsednika ili ministra odbrane pružiti vojnu pomoć nevojnim vlastima, uključujući operacije upravljanja posledicama.
NORTKOM je stvorio tri sveobuhvatna plana za slučaj vanrednih stanja. Objava NJuzvika kaže da komandant Severne komande,  general Terense  O’Šaugnesi, u hitnim slučajevima može preuzeti ovlašćenje američke vlade dok „ne bude uspostavljen novi civilni vođa“.

U osnovi, general je potencijalni američki vojni vladar za vreme „vanrednih prilika“.

Sada, pripremajući se za raspoređivanje za hitne operacije, Pentagon je nametnuo neviđena ograničenja za odlazak svojih podređenih izvan vojnih baza. Prošle je srede većinu stranih vojnih putovanja ograničio na 60 dana, a u petak je izdao dodatnu internu naredbu koja u osnovi celo vojno osoblje drži u blizini ili unutar vojnih baza. Naravno, postoje izuzeci, uključujući i putovanja koja su “nužna za dovršavanje misija”.

Takođe je data naredba da ministar odbrane Esper i njegov zamenik deluju „bez fizičkog kontakta“, odnosno, moraju uvek da budu odvojeni, kako bi se sprečilo da u isto vreme budu onemogućeni za vršenje dužnosti.

Ostale agencije za nacionalnu sigurnost takođe slede ovaj primer. U slučaju da koronavirus počne pogađati stanovnike Bele kuće, stručnjaci za “kontinuitet vlasti” pripremaju evakuaciju celog osoblja iz objekta.

Američki vojni stručnjaci tvrde da su samo masovno uništenje uzrokovano nuklearnom eksplozijom ili ogromne žrtve koje može prouzrokovati “biološki agens” katastrofalne situacije koja opravdavaju prelaz kroz “neustavne radnje” i sprovedbu planova za uvođenje vanredne situacije.

Ali snaga američke vojske može biti potrebna ne samo u situaciji upotrebe oružja za masovno uništenje u američkim gradovima, već i u slučaju masovnih nereda i nasilja u situaciji „borbe za opstanak zbog nedostatka životnih sredstava“.

Prema uputama Pentagona, vojni komandanti imaju pravo nezavisno delovati u vanrednim situacijama u kojima “slobodno izabrane lokalne vlasti nisu u stanju kontrolisati situaciju”.

Te “okolnosti” uključuju “velike neočekivane građanske nemire” povezane sa “značajnim gubicima života ili besmislenim uništavanjem imovine”. U oktobru 2018. je Glavna komanda uspostavila ta pravila, podsetivši vojne komandante da mogu donositi odluke sami i “privremeno angažovati vojnu kontrolu u uslovima kad prethodno odobrenje predsednika nije moguće ili kada lokalne vlasti nisu u stanju kontrolisatisituaciju“.

Nova Pentagonova direktiva ovu situaciju naziva “ekstremnom“.

U slučaju nužde, NORTKOM je pripremio tri sveobuhvatna akcijska plana:

KONPLAN 3400, ili vojni plan “odbrane domovine” ako Amerika sama postane bojno polje;

KONPLAN 3500, „podrška civilnim vlastima“ – to je kada vojska pomaže civilnim vlastima u vanrednim situacijama izvan uslova spoljnjeg oružanog napada na američku naciju;

KONPLAN 3600, vojne operacije u glavnom gradu i nastavak rada vlade u okviru kojeg su postavljeni najdetaljniji planovi za podržavanje kontinuiteta vlasti.

Postoji sedam tajnih planova za pripremu hitnih misija. Tri su povezana s preseljenjem i podrškom Beloj kući i saveznoj vladi kada budu evakuisani i budu radili iz alternativnih objekata.

Plan „Executive Mansion“ (RESEM) fokusiran je na spašavanju i evakuaciji stanovnika Bele kuće. Plan posebno predviđa situaciju kada je potrebno iskopati bunkere za osoblje, prekrivene ruševinama Bele kuće.

Drugi je Zajednički plan evakuacije u izvanrednim situacijama (JEEP) i osigurava prevoz ministra odbrane i ostalih službenika nacionalne bezbednosti kako bi mogli brzo napustiti područje Vašingtona.

Treći plan, „Atlas“, predviđa premeštanje nevojnih vođa, odnosno vođstva Kongresa, Vrhovnog suda i drugih važnih osoba na njihova mesta premeštanja. Prema ovom planu, oni će biti prebačeni u neki tajni bunker, a vladine strukture biće prevezene u objekte u Merilandu.

Još tri plana četvrti „Oktagon“, peti „Fridžek“ i šesti „Zodijak“, osiguravaju zaštitu u situaciji potpunog kolapsa vlade od strane vojnih jedinica u gradskom području Vašingtona Severne Karoline i Istočnog Merilenda.

Sedmi plan, kodnog naziva „Granit Šedou”, predviđa hitne domaće operacije koje uključuju upotrebu oružja za masovno uništenje u Sjedinjenim Državama. U američkoj vojsci postoje jedinice koje su u stalnoj pripravnosti, spremne odgovoriti na teroristički napad ili pretnju s korištenjem nuklearnog oružja.

Većina gore navedenih planova testira se tokom godišnjih vežbi „Capital Shielda“. Na prošlogodišnjim vežbama, “odigrala se” situacija napada upotrebom oružja za masovno uništenje na metro.

Problem kontinuiteta vlasti i zaštite predsednika je postavljen još pod predsednikom Dvajtom Ajzenhauerom nakon Drugog svetskog rata, kada se verovalo u mogućnost nuklearnog napada na Vašington.

Potreba delovanja donositelja odluka o upotrebi nuklearnog oružja i njihovom opstanku, čak i u direktnom nuklearnom napadu, dovela je do izgradnje bunkera i pripreme tajnih postupaka.

Sledeći u “naslednom redu” nakon predsednika je Kongres, čiji je zadatak…

U tom slučaju očuvanje ustavnog poretka, a nakon Kongresa dolazi Vrhovni sud.

Do 11. septembra 2001. se program za hitne situacije se, uz nuklearnu katastrofu, proširio na uragane, koji su počeli devastirati američku teritoriju. Sada se širi na pandemiju.

No, uprkos dobro pripremljenim planovima i vežbama tokom prethodnih 30 tak godina napadi 11. septembra 2001. bili su ozbiljan test za usvojene hitne mere.

Mnogi postupci, napisani na papiru, ignorisani su ili bačeni u smeće. Zbog toga je nastao problem u ministarstvu unutrašnjih poslova i drugim američkim agencijama za nacionalnu bezbednost. Stvoren je novi sastav, spreman ako se teroristički napad dogodi bez upozorenja.

Bunkeri, od kojih su mnogi zatvoreni nakon završetka Hladnog rata, ponovo su otvoreni i prošireni. Najneobičniji scenario planiranja uključuje teroristički napad koji bi uključivao upotrebu nuklearnog uređaja ili radioaktivnu kontaminaciju izotopa u nekom velikom američkom gradu.

Scenario terorističkih napada dominirao je do 2006., nakon čega je usledila reakcija vlade na uragan Katrina u NJu Orleansu. Civilne institucije u 50 država i lokalnih zajednica, posebno u velikim gradovima, počele su usklađivati spremnost za slučaj nužde sa zajedničkim federalnim protokolima.

Vlada na svim nivoima trenutno ima opsežne programe „kontinuiteta vlasti“ da odgovori na prirodne ili katastrofe s ljudskim faktorom.

U avgustu 2016. predsednik Barak Obama potpisao je tajnu predsedničku direktivu br. 40 o „politici nacionalnog kontinuiteta“, definišući „temeljne funkcije“ koje javne institucije moraju zaštititi i čuvati. Na najvišem su nivou najvažnije nacionalne funkcije, one koje osiguravaju “kontinuiranu vladavinu u skladu s ustavom“.

Kako bi sačuvali ustavnu vladavinu, vladine kancelarije dobili su naredbu da osiguraju ne samo kontinuitet vlasti, odnosno od predsednika do potpredsednika, već i liniju “sukcesije“, odnosno osiguranje lanca ljudi koji su uključeni u rad u slučaju katastrofe. Federalna direktiva o sukcesiji br. 40, objavljena samo nekoliko dana pre nego će Donald Tramp postati predsednik i navodi kako se moraju odrediti “postupci za prenos statutarnih vlasti i dužnosti zbog održavanja osnovnih funkcija države“.

“Prenos vlasti može biti privremen ili dugotrajan”, kaže direktiva br. 40. Dalje propisuje da osoblje određeno za prenos vlasti treba biti smešteno u “geografski raspršenom području koje incident nije pogodio”.

Kako se ispostavilo, takvog područja u situaciji širenja koronavirusa u Sjedinjenim Državama nema. Nakon uragana Katrina 2006. godine, ni jedno vanredno stanje nije prisililo bilo koju saveznu državu da u skladu s utvrđenim procedurama zatraži vojnu pomoć. To se dogodilo zato što su s vremenom lokalne policijske snage postale sposobnije za intervencije i u hitnim operacijama, jer su nabavile vojnu opremu, oružja i prošle su potrebne obuke. Policija zapravo ima prave vojne odrede, u punom smislu te reči, opremljene oklopnim vozilima i helikopterima.

Guverneri država su aktivno i koordinirano radili na jačanju Nacionalne garde, koja se u kriznim situacijama može pozvati na lokalne zakone. Trenutno se spremnost američke vojske za raspoređivanje u hitnim situacijama smatra „vanrednim eksperimentom“. Međutim, to ne bi trebao predstavljati problem. Naime, svaka vojska u svetu je dužna i prva u ekstremno teškim situacijama treba pomoći svom narodu. Ali što ako se mere Pentagona ne odnose na pomoć američkoj naciji, već na suzbijanje iste, ako situacija s koronavirusom, u kombinaciji s predstojećom recesijom i masovnim otkazima, dovede do gneva i pobune masa u američkim gradovima? Komandant Severne komande (NORTKOM) „privremeno može dobiti vlast predsednika“, a to se zove vojna hunta.

Pročitajte OVDE    da li je koronavirus vanzemaljskog porekla.

Izvor: NJuzvik/logicno. com/ N. Babić