Pre nego što su mnogi očekivali i verovali, poučeni svim prethodnim iskustvima, država, tačnije Ministarstvo rudarstva i energetike, izazvala je potres u energetskom sistemu.
Ovaj "strujni udar", međutim, nije došao ni zbog, barem ne otvorenog, sukoba nadležne ministarke Dubravke Đedović i rukovodstva EPS-a, ni zbog havarija u sistemu, ni zbog sve češćih poskupljenja ovog energenta, već zbog činjenice da EPS prestaje da bude javno preduzeće i postaje akcionarsko društvo.
U resornom ministarstvu, iako nisu odgovorili na pitanja NIN-a, za medije kažu da se radi o zakasnelim potezima koji bi, nakon izbora profesionalnog menadžmenta, moguće i inostranog, trebalo da zavedu red u ovom preduzeću, dok izvori NIN-a u EPS-u, pak, sumnjaju da je reč o brzopletom načinu da se usliše zahtevi MMF-a i ujedno stvore uslovi za privatizaciju Elektroprivrede Srbije.
Retko je kada promena pravne forme - Osnivačkog akta i Statuta jednog preduzeća - koja sama po sebi ne mora da znači ništa, pogotovo jer EPS postaje zatvoreno akcionarsko društvo i ne izlazi na berzu, ovoliko uzdrmala javnost da se danima spekuliše ko to radi, u interesu Srbije i njenog najznačajnijeg privrednog sistema, ili protiv njega. Hoće li EPS nakon ove promene zaista doživeti reformu kakva je, prema upozorenjima koja godinama stižu od Fiskalnog saveta, neophodna da bi ovo preduzeće poslovalo pozitivno i bilo motor razvoja ostatka privrede ili se, pak, sprema njegovo rasparčavanje i privatizacija?
Zbog čega se analitičari pribojavaju da bi razdvajanje EPS-a na delove vodilo njegovoj propasti, kao što bi i novousvojeni način izbora organa upravljanja mogao da vodi još većoj netransparentnosti u poslovanju? Sređuje li se na ovaj način situacija u pomenutom preduzeću ili se samo otvaraju neki novi putevi da se ona dodatno zakomplikuje?
Nego, da krenemo od početka. U novom Statutu EPS-a koji je inače, barem prema tvrdnjama dobro obaveštenih izvora u ovom preduzeću, Nadzorni odbor EPS-a usvojio po hitnim postupkom i na insistiranje Vlade i nadležnog Ministarstva energetike, piše da se on usvaja na osnovu Zakona o privrednim društvima.
Ovakva konstatacija mogla bi, prema mišljenju nekih pravnika, značiti da EPS zapravo prestaje da bude javno preduzeće, ne samo po svojoj pravnoj formi, već i suštinski ono prestaje da bude preduzeće koje obavlja posao od interesa za građane i državu. To, drugim rečima, znači da sadašnji proizvođač i prodavac električne energije postaje kompanija kao i svaka druga na tržištu, čime se onda otvaraju mnoge mogućnosti, od njegove privatizacije do rasparčavanja. Iako Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike u intervjuu Blicu negira privatizaciju, izvori NIN-a kažu da pretvaranje u akcionarsko društvo može biti međukorak da se to na kraju desi.
- Pretvaranje EPS-a u akcionarsko društvo samo po sebi ne podrazumeva prodaju, ali je omogućava. Isključiva garancija njegovog trajanja kao nacionalnog dobra od opšteg značaja je status javnog preduzeća. Ne vidim razlog zašto neophodne reforme u EPS-u nisu mogle da se sprovedu do sada, i bez prelaska u akcionarsko društvo - kaže jedan od sagovornika NIN-a blizak EPS-u.
Izvor: NIN
