Piše: Dragan Bisenić, novinar
Albanski zvaničnici pokrenuli su akciju u Savetu Evrope za obaranje rezolucije Saveta Evrope o trgovini ljudskim organima, poznatije kao izveštaj Dika Martija. Ova rezolucija usvojena je 2011. sa jednom od najubedljivijih glasačkih većina - za rezoluciju glasalo je 169 poslanika osam je bilo protiv, a 14 uzdržanih. Od 19 amandmana koji su podneli predstavnici Albanije, prihvaćen je samo jedan, pa je naziv rezolucije promenjen u "Istraga optužbi o nehumanom tretmanu ljudi i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu".
Premijer Albanije Edi Rama saopštio je da je Albanija u skupštini Saveta Evrope prikupila potpise za novu rezoluciju, koja bi osporila rezoluciju Dika Martija iz 2011. godine, u kojoj je Oslobodilačka vojska Kosova optužena za trgovinu ljudskim organima.
Čitavih 12 godina nakon njenog usvajanja usledio je pokušaj njenog osporavanja i eventualnog obesnaživanja. Ovo se dešava u trenutku kada je svet zaokupljen rusko – ukrajinskim sukobom i njegovim dubokim posledicama po evropske i svetske odnose, dijalogom Srbije i Prištine o nemačkom predlogu za normalizaciju međusobnih odnosa, ali i procesom komandantima Oslobodilačke vojske Kosova za zločine počinjene tokom i posle sukoba 1999. pred Specijalnim sudom u Hagu. Istovremeno, pred vratima procedure za prijem u Savet Evrope čeka aplikacija Kosova.
Albanski parlament prošle godine je jednoglasno usvojio zaključak da se u Savetu Evrope pokrene procedura opoziva ove rezolucije.
Rama je naveo da su u rezoluciji iz 2011. godine „bez ikakvih činjenica iznete strašne optužbe na račun OVK za trgovinu ljudskim organima“, a za Dika Martija da je trebalo da bude „plaćen kao pripovedač, a ne kao istražitelj“.
Put kojim je albanska strana krenula sasvim je nov. Nikada do sada nije se dogodilo da neka država pokuša da opozove već usvojenu rezoluciju, ne samo u Savetu Evrope, nego i u drugim stalnim međunarodnim skupštinama, poput Ujedinjenih nacija. Članice Saveta Evrope, ma koliko imale simpatija prema Kosovu, sve odreda veoma su osetljive na pitanja ljudskih prava i sloboda i smatraju sebe braniocima vrednosti koje čine same osnove postojanja evropskoj jedinstva i identiteta.
Iskustvo Saveta Evrope u ispitivanju trgovine ljudskim organima veoma je obimno i ni u kom slučaju nije usmereno isključivo ka Kosovu. Upravo je to iskustvo zajedno sa mrežom osoba koje su se pojavljivale, ukazalo da je opravdano zadužiti švajcarskog parlamentarca Dika Martija da ispita ovaj slučaj. U tu iskusto se ubraju brojni slični izveštaji o trgovini ljudskim organima – od Rumunije i Moldavije, pa sve do zapadnih država koje se pojavljuju kao korisnici. Savet Evrope u ovome, dakle, nije početnička, nego, pravo, tehnički, logistički, pa i obaveštajno, veoma dobro opremljena institucija. I ne samo to, nego i ogromno poverenje koje parlamentarci Saveta Evrope imaju za rad sudova za ljudska prava i ratne zločine, nameću veoma temeljno i intenzivno bavljenje ovim temama. Uostalom, Evropski sud za ljudska prava kome je Savet Evrope osnivač, nalazi se u Strasburu, odmah do Saveta Evrope. Dokazi o trgovini ljudskim organima i nehumanom tretmanu Srba i Albanaca tokom sukoba na Kosovu pojavili su se prvo u Haškom tribunalu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji i njih je u svojoj knjizi prvo iznela glavna tužiteljka Tribunala, Karla del Ponte. To je poslužilo kao povod da 2004. tadašnji UNMIK uputi u Kukeš (Albanija) svog glavnog forenzičara, Pedra Barajbara, da zajedno sa timom Haškog tribunala, istraže ove navode. U naselju Burel, pronađena je ta kuća koja se danas naziva „žuta kuća“, a ujenoj blizini pronađene su prazne flaše od infuzione tečnosti, sa sredstvima za opuštanje mišića, zavoji i igle.
Kada je tim našao preliminarne dokaze, ođednom je stala svaka dalja aktivnost. Tadašnji šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović uputio je 2008. prijavu protiv UNMIK i samog Petersena zbog ometanja istrage o trgovini ljudskim organima na Kosovu. Petersen je tada otvoreno uzeo u zaštitu Ramuša Haradinaja, pratio ga u Hag i dao garanciije za odbranu sa slobode, iako su tada fizički nestajali svedoci važni za celokupan proces. Svi optuženi s Kosova su oslobođeni optužbi pred Haškim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.
Budući da je i sam doktor prava, nekadašnji švajcarski državni tužilac sa impresivnom pravnom karijerom, Dik Marti je dobio zaduženje da bude izvestilac o ovom pitanju. Dok Marti je u to vreme bio jedan od najuglednijih i najdugovečnijih poslanika u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Bio je izvestilac o brojnim pitanjima, a među njima o tajnim zatvorima CIA u Evropi, eutanaziji i mnogim drugim. U svojim istupima u Parlamentarnoj skupštini uvek je bio na strani beskompromisnih zahteva Srbiji za punu saradnju s Haškim tribunalom. To ga je i preporučilo da se uključi u ovo balkansko pitanje.
Nakon napuštanja aktivnog političkog života i odlaska iz Saveta Evrope, Marti je, prema navodima švajcarskih obaveštajnih agencija, prošle godine postao meta atentata. Kako je objavljeno u medijima, navodni atentat bi izvršili Srbi, kako bi za to učinili odgovornim Albance. Ova intriga je razjašnjena, ali nije saopšteno do kraja ko su sve bili njeni autori.
Kada se pojavio, Martijev izveštaj bio je veliki šok za evropsku i svetsku javnost i imao je širok ođek. On je, međutim, bio i izraz promene stava u međunarodnoj javnosti prema sukobu na Balkanu. Za promenu ovog stava, presudno je bilo uverenje administracije američkog predsednika Baraka Obame da zločini OVK i kosovskih Albanaca tokom rata i nakon rata, ne mogu da budu nekažnjeni i da je vreme za jednak odnos prema svim stranama, kako bi mogli da se stvore uslovi za trajnu normalizaciju stanja na Balkanu. Iako je bio američki predsednik koji se sigurno najamnje lično bavio balkanskim pitanjima, Barak Obama je imao značajan uticaj na njegovo buduće razumevanje.
Odlučujuću ulogu u tome imao je izveštaj američkog pravnog stručnjaka, ambasadora Klinta Vilijamsona, koji je inače, jedan od autora optužbe protiv Slobodana Miloševića, On je 29. jula 2014. u Briselu objavio istražne nalaze u kojima je ukazao da „pojedini visoki zvaničnici bivše OVK snose odgovornost za operacije progona koja je bila usmerena na etničke Srbe, Rome i druge manjinske populacije na Kosovu i na sugrađane kosovske Albance koje su označili kao političke protivnike. " Naveo je da su ovi „akti progona efektivno rezultirali etničkim čišćenjem velikog dela srpskog i romskog stanovništva sa Kosova“ i da „ti zločini nisu dela odmetnutih pojedinaca koji su delovali po sopstvenoj volji, već da su izvršeni organizovano i sankcionisani od rukovodstva OVK“. On je stoga zaključio da „rasprostranjenost ili sistematičnost ovih zločina opravdava krivično gonjenje za zločine protiv čovečnosti“.
Kada je reč o navodima o trgovini organima, naveo je da su njegovi nalazi u većini saglasni sa nalazima Dika Martija i da „postoje ubedljive indicije da se ova praksa zaista dešavala u veoma ograničenim razmerama i da je mali broj lica ubijen radi vađenja i trgovine njihovim organima”. Napomenuo je istraga još uvek nije obezbedila dovoljan nivo dokaza da se optuže za te zločine i zaključio da je ovaj aspekt istrage još u toku i da će radna gupa nastaviti energično da se bavi ovim navodima. Vilijamson, dakle, nije ni u kom smislu opovrgao nalaze Dika Martija, kako to može da se čuje od onih koji traže preispitivanje njegovog izveštaja.
Kao i u drugim balkanskim sredinama, na Kosovu je postojao, i dalji postoji, veliki otpor stvaranju Specijalnog suda. Nakon odugovlačenja Skupštine Kosova 2015. da usvoji odluku o formiranju suda, potom peticije sa više od 15 hiljada potpisa, te inicijative 43 poslanika krajem 2017. da se pomenuta odluka povuče, najviši zvaničnici u Prištini su pristali da sarađuju sa sudom čije će sedište biti u Hagu.
Istina i pravda o „žutoj kući“ i ostalim zločinima koji su u nadležnosti specijalnog suda, nedopustivo kasne već decenijama. Savet Evropskog komiteta za pravne poslove i ljudska prava svojevremeno je razloge našao u tome što je međunarodna administracija je "favorizovala pragmatični politički pristup, smatrajući da je potrebno da kratkoročno promoviše stabilnost po svaku cenu", pa je sagledavanje zločina OVK bilo prećutno ignorisano.
Albanski zahtev će dovesti Savet Evrope pred novu situaciju. On će, pored toga, u novu situaciju da dovede I kosovski zahtev za prijem, pošto Savet Evrope do sada nije imao iskustva sa prijemom zemalja koje unapred osporavaju odluke Saveta Evrope.
