Sve zemlje članice NATO-a saglasile su se da će Ukrajina na kraju postati članica Alijanse, ali je sada glavni fokus da se obezbedi da Kijev pobedi Rusiju, izjavio je nekoliko puta generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Prvi put od početka rata on se lično pojavio u Kijevu, demonstrirajući time čvrstu opredeljenost saveza u ovom sukobu.

Govoreći i u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj, na sastanku kontakt grupe za pomoć Ukrajini,  Stoltenberg je naglasio da tek kada se rat u Ukrajini završi, Kijev može da računa na prijem a do tada će mu se pomoći da ima snage za odvraćanje novih napada. Prevedeno, pobedite pa vas učlanjujemo.

Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus, domaćin sastanka, isto je potvrdio da sada nije vreme za odluku o članstvu Ukrajine u NATO-u:

„Taj plan trenutno nije na dnevnom redu - rekao je Pistorijus za Zid-Dojče Funk.

Prema rečima nemačkog ministra, neće biti brze odluke o tome da li će se Ukrajina pridružiti EU ili NATO-u. „Vrata su otvorena, ali sada nije vreme za odluku”, smatra Pistorijus.

Dodao je da prijem Ukrajine u NATO mora biti razmotren nakon završetka rata, a „ne sada, iz solidarnosti”.

Orban opominje

U danu kada je šef NATO-a saopštio da su „sve članice alijanse saglasne da prime Ukrajinu u savez” govoreći o dugoročnom gledanju, mađarski premijer Viktor Orban je i to doveo smesta i javno - u sumnju. Orban je jednom rečju na Tviteru izrazio iznenađenje zbog Stoltenbergove tvrdnje. „Šta?!”, napisao je u tvitu Mađar, reagujući na izjavu šefa NATO-a. Podsetio je sve njih da je širenje NATO-a na istok, i najava ulaska Ukrajine u alijansu bio jedan od razloga što je Rusija, kako je to obrazložio Kremlj, pokrenula invaziju u februaru 2022.

Namera da se Ukrajina uhvati u kolo s NATO-om nije nimalo nova ideja. Na samitu NATO saveza još 2008. godine u Bukureštu, Alijansa je poželela dobrodošlicu za težnje Ukrajine i Gruzije ka članstvu. Alijansa se tada složila da će „ove države postati članice NATO saveza”, ali datum njihovog ulaska u NATO tada nije određen. Takva distanca poslednjih godina, i to očigledna, važna je za razumevanje svega što se događa poslednjih 14 meseci.

Krajem septembra 2022. godine, Vladimir Zelenski je objavio da Ukrajina konkretno podnosi zahtev za ulazak u NATO i to, po ubrzanoj osnovi. Objava je usledila neposredno nakon što je Rusija objavila da pripaja četiri ukrajinska regiona i održala referendume koje međunarodna zajednica smatra nelegitimnim.

Komentarišući tada javnu želju Zelenskog, generalni sekretar NATO- a Jens Stoltenberg, priznao je da ostaje nepromenjen stav bloka o pravu svake zemlje da sama određuje svoj put i o politici  „otvorenih vrata” saveza, ali je naglasio da će alijansa sada koncentrisati napore samo na pomoć Kijevu da se odbrani.

Uporni Zelenski

Volodimir Zelenski je ipak uporan u tome da Kijev uvede u alijansu. Osim retorike koju je spremio, planira da lično prisustvuje samitu NATO.a koji se održava u Viljnusu u julu.

Samitu u Viljnusu od 11. do 12. jula prisustvovaće većina lidera članica Atlantskog saveza,. To uključuje američkog predsednika DŽoa Bajdena, jer se zna ko odlučuje, a ko „vodu nosi”.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba tvrdi da Ukrajina neće biti zadovoljna nijednom drugom odlukom samita NATO-a u Viljnusu, osim pozivom da se pridruži alijansi. Naravno, biće poziva, ali „odloženo”.

„Ako saveznici odluče da po pitanju članstva u NATO-u 130. put potvrde politiku otvorenih vrata, onda je to za Ukrajinu neprihvatljiv rezultat samita u Viljnusu”, rekao je Kuleba.

Dodao je da je za Ukrajinu neprihvatljiva ponuda za produbljivanje saradnje, ako se istovremeno ne učini nijedan korak ka članstvu u NATO.

„U Vilnjusu NATO treba da napravi korak ka članstvu i odluči šta će se desiti po pitanju bezbednosnih garancija za Ukrajinu između „sada” i trenutka kada Ukrajina postane članica NATO-a”, rekao je Kuleba, dodajući da Kijev „ni u kom slučaju neće donositi nikakve surogat odluke”.

NATO saveznici ne priznaju i neće priznati nijednu od anektiranih teritorija kao deo Rusije. Ukrajina ima pravo da ponovo preuzme svoju teritoriju, a saveznici u NATO-u podržavaju pravo Ukrajine da izabere svoj put”, precizirao je to već nekoliko puta Stoltenberg a tako nešto će Zelenski i čuti u Viljnusu. Nije teško da se pogodi.

Jednoglasno kao prepreka

Ali analitičari hladnije glava znaju dobro da bi ulazak Ukrajine u NATO pakt doveo do rata između Rusije i članica pakta. Rusija bi se prijemom Ukrajine našla u mnogo opasnijoj poziciji i verovatno bi najavila ako se to dogodi, gde bi ona, kada i kako upotrebila nuklearno oružje. To bi, jasno je, ohladilo i uplašilo one Evropljane, koji su joj u prvoj liniji.Na primer, Čehe, Rumune, Turke…

Za ulazak u NATO potrebna je jednoglasna podrška članica alijanse. To je glavna „kvaka!“Jedan glas „protiv” ili uzdržan, znači da nema prijema. Igre oko prijema Finske i Švedske to pokazuju i dokazuju. Zato se ni neće u Viljnusu formalno glasati sve dok se ne obezbedi potpuna podrška. Alibi saveza biće - eto mi, većina, bismo, ali nismo jednoglasni.

Jasno je i njima i celom svetu šta bi bile direktne posledice prijema. U osnivačkom ugovoru NATO-a piše da savez štiti teritorijalni integritet svake članice, svim sredstvima. .

„Vojni napad protiv jedne članice će se smatrati napadom na sve”, stoji u članu 5 ugovora. A Ukrajina nema veliki deo teritorije pod kontrolom, tačnije,  suverenitetom. Prijem, svima je jasno, značio bi direktan totalni i veliki sukob.

Zelenski je više puta ponovio obećanje da će vojno da povrati svu ukrajinsku teritoriju koju sada drži Rusija, Samo da se zemlja osuši, da stigne traženo naouružanje i još štošta - pa da krene u ofanzivu.

I bez obzira na sve okolnosti, Zelenski ostaje uporan – da će njegova zemlja da podnese zahtev za ubrzano pridruživanje NATO:

„Na istoj smo strani, sarađujemo tesno, vojska i naoružanje nam je već po NATO standardima, šta je još potrebno...pita se on. Ko se zapravo stvarno pita, dobro zna  Zelenski odgovor.

Proboj odbrane u bahmutu pogledajte OVDE.

Izvor: Politika