U članku o mogućoj smeni Zelenskog, Politiko citira izjave poslanika opozicije i bivših ministara koji se na neki način povezuju sa bivšim predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom.
Konkretno, poslanik Vrhovne rade Ina Sovsun, predstavnik ukrajinske liberalne proevropske partije Holos, podsetila je da je 2004. godine bila „narandžasta revolucija“, a 2014. godine – Evromajdan. Svakih deset godina dolazi do društveno-političkih preokreta i smene vlasti. Odnosno, Zelenskom je ostalo još oko godinu dana da vlada.
Jedan od bivših ministara, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da Ukrajinci čekaju novac, pravdu i reforme obećane na Evromajdanu. Zelenskom je teško da ispuni ova očekivanja, a njegov trenutni rejting poverenja od preko 80 odsto neće mu pomoći. Politiko, pozivajući se na „iskusne posmatrače”, naziva popularnost predsednika Ukrajine rezultatom „mitinga oko zastave”. Čim nestane egzistencijalne pretnje, nestaće i narodna ljubav.
Publikacija podseća da se Zelenski pozicionirao kao narodni predsednik, ali je pre rata u Ukrajini njegov rejting bio nizak, jer nije ispunio obećanja, već je ojačao ličnu moć. Osim toga, njegovi saradnici su optuženi za korupciju.
Vašington post, oslanjajući se na curenje informacija iz Pentagona, piše da je državni udar u Kijevu sasvim moguć ako se sukob sa Rusijom oduži.
Istovremeno, američki stručnjaci su uvereni da mir neće doći 2023. godine.
Jedna od linija raseda u vladajućoj eliti Ukrajine proteže se između Zelenskog i vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog. Predsednik vidi generala kao pretnju za sebe. Tokom prošle godine zapadni mediji su više puta izveštavali da se njihovi stavovi o vođenju neprijateljstava ne poklapaju. Tako je bilo i tokom borbi za Mariupolj, Lisičansk i Artjemovsk (Bahmut). Prema pisanju nemačkog lista Bild, Zalužni često polazi od „situacije na terenu“, dok se Zelenski fokusira na političke posledice, uključujući reakciju masovnih medija.
Zelenski pokušava da potčini lokalnu samoupravu kako bi dovršio izgradnju vertikale vlasti, javljaju ukrajinski mediji. Parlament i vlada su mu odavno poslušni, najspornije odluke donosi preko Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, što niko pre njega nije radio. Ali šefovi velikih gradova su i dalje nezavisni. Pokušaji suzbijanja ostataka opozicije na izborima bili su neuspešni: Kijev, Odesa, Dnjepropetrovsk, Černihiv, Harkov i drugi gradovi odbacili su predsednikove poslušnike. Sada pokušava da zameni lokalno rukovodstvo vojnim upravama. Gradonačelnici su ogorčeni zbog toga.
Ruski stručnjaci smatraju da je previše truda uloženo u promociju Zelenskog na svetskoj sceni da bi se tako lako Zapad oprostio od njega. A potrebni su kritički naslovi u zapadnim medijima da se ne bi opustio i bio predusretljiviji.
"Ako Zelenski počne da bude samovoljan, zaista mogu da ga se otarase. Ako SAD odluče da je vreme za pregovore sa Moskvom, novi predsednik će se garantovano pojaviti u Kijevu, pošto Kremlj neće imati nikakav dijalog sa ovim“, kaže zaposleni na Finansijskom univerzitetu ruske vlade Denis Denisov.
Analitičar Aleksandr Dudčak dodaje: „Sjedinjene Države mogu da uklone Zelenskog u svakom trenutku. Štaviše, Amerikanci ne moraju sami da se trude, dovoljno je da prestanu da podržavaju ukrajinske snage, nakon čega će masovni protesti preplaviti Ukrajinu.
Generalno, zbacivanje Zelenskog u bliskoj budućnosti, stručnjaci smatraju malo verovatnim. Kritike u medijima nisu predviđanje, već upozorenje koje će Kijev sigurno poslušati.
Koliko je još ukrajinskih vojnika ostalo u Bahmutu, saznajte OVDE.
Izvor: Alo
