Sve što krijemo u fioci označava ulazak u svet književnosti Olivije Ruis, kompozitorke i kantautorke španskog porekla, koja je odrasla u Marsejetu, na jugu Francuske. Izvanredna pripovedačica u ovom nezaboravnom romanu spaja fragmente rasutih života nekoliko generacija temperamentnih i tvrdoglavih žena: od Španije do Francuske, u hiljadu boja, u simfoniji zvukova i buketu mirisa.
Ovo je priča prepuna nežnosti ali i strasti, za sve one koji veruju da se sreća krije u sitnicama i da nikad nije kasno da se napravi novi korak, da se krene iz početka.
Stara drvena komoda, sa svojih deset fioka u raznim bojama, sada je pred Ritinom unukom. Od detinjstva je maštala o njoj, ali nikada nije smela ni da je dodirne. Bila je to jedina bakina tajna, jedina stvar koju nisu delile. Zbog toga je pomalo uplašena kada se približi komodi, oseća kao da će se dogoditi nešto posebno. I zaista, jeste posebno.
Mlada žena će otvoriti deset fioka i razmotati nit Ritinog života, otkrivajući tajne koje su zapečatile sudbinu četiri generacije. U svakoj fioci skriven je jedan predmet. Naizgled sasvim obični, ti predmeti otkrivaju priču o baki kakvu nikada nije poznavala.
Od svoje mladosti u Španiji do izgnanstva pod Frankovim režimom, Rita oživljava sećanja. Dok se u Španiji sprema građanski rat, sa samo deset godina napušta rodnu zemlju sa sestrama – bez roditelja, koje više nikada neće videti – i odlazi u Francusku.
Svaki predmet krije čitav jedan život. Svaki predmet čuva duboku ljubav, iluzije, uspomene, sudbinu žene koja je ostala sama i trudna, i koja gleda kako joj sreća izmiče, sve dalje i dalje, ali ne odustaje.
Rita neće kriti svoje radosti i nesreće, neće pokušavati da sakrije svoje mane i greške, već će se predstaviti onakvom kakva je oduvek bila: nesavršena, ali slobodna žena. I dok prelazimo njen životni put, priča se steže, postaje ozbiljnija, zrelija, baš kao i ona.
To je ono što želim da zapamtiš. Naše boje. Tople, iskrene. Želim da te ove žene koje čine tvoje porodično stablo – tako različite, tako žive, tako složene – inspirišu i pomognu ti da saznaš ko si, kakvih putovanja i kakvih strasti si plod.
Olivija Ruis u ovoj knjizi – koja nije njena autobiografija, iako se sumnja da se njena priča podudara sa pričom iz knjige – evocira sećanja na svoje pretke i težinu neizrečenih porodičnih tajni. Iz te tišine rođen je ovaj roman.
Izvor:Pravda
