Sadašnji lider DPS-a Milo Đukanović na toj funkciji će se zadržati najduže do 20. maja i momentom odlaska sa te pozicije ostaće i bez imuniteta koji ga štiti od eventualnog krivičnog gonjenja. Prema oceni više eminentnih pravnika sa kojima je juče razgovarao portal IN4S, pitanje prestanka imuniteta vezano je sa odlaskom sa funkcije, te samim tim sobzirom na to da je Đukanović na predsednički mandat stupio 20. maja 2018, po sili zakona 20. maja mu i prestaje državna funkcija, a sa njom i imunitet.
Poslednji evropski diktator istrčao je svoju poslednju političku trku.
Đukanović je 20. maja 2018. godine preuzeo funkciju predsednika Crne Gore na Cetinju, nasledivši tada Filipa Vujanovića na toj poziciji.
Đukanović dužnost svom nasledniku Jakovu Milatoviću može predati i pre 20. maja, ukoliko se eventulano odluči na taj čin.
Protiv Đukanovića je proteklih godina podneto više krivičnih prijava, optuživan je za nezakonito bogaćenja, konflikt interesa, zloupotrebe, ali prijave su često odbacivane kao neosnovane. Da li se i koliko predmeta u ovom trenutku nalazi eventualno u fazi izviđaja, a odnosi se na Đukanovića, nije poznato. Međutim, zvanično je potvrđeno da je Specijalno državno tužilaštvo u februaru ove godine ponovo uzelo u rad prijavu koju je Alternativa Crna Gora ranije podnijela protiv odlazećeg predsednika i njegovog sina Blaža Đukanovića, zbog navodne utaje poreza i doprinosa, i zloupotrebe službenog položaja.
Novi predsjenik Crne Gore, koji je 2. aprila dobio poverenje oko 60 odsto građana, Jakov Milatović stupiće na funkciju, takođe, pred poslanicima, najverovatnije na Cetinju, a ne postoji zakonsko ograničenje da to bude baš 20. maj. Kako stvari stoje, Milatović će na funkciju stupiti pred raspuštenom crnogorskom Skupštinom, s obzirom na to da je njegov prethodnik Milo Đukanović već raspisao vanredne parlamentarne izbore za 11. jun.
Zakonom o predsedniku je propisano da „predsednik, pre stupanja na dužnost, pred poslanicima u Skupštini Crne Gore polaže zakletvu“.
– Zaklinjem se da ću dužnost predsednika vršiti odgovorno, časno, savesno, pravedno i nepristrasno, po Ustavu i zakonu – glasi tekst predsedničke zakletve.
Pitanje prestanka imuniteta nije detaljno razrađeno Ustavom, kao ni Zakonom o predsedniku. Ipak, navodi iz člana 86 Ustava jasno ukazuju da je imunitet vezan za mandat, odnosno trajanje funkcije. U članu 86 precizira se da poslanik uživa imunitet, a na isti način to pravo ostvaruju i predsednik Crne Gore, predsednik i članovi Vlade, predsednik Vrhovnog suda, predsednik i sudije Ustavnog suda i vrhovni državni tužilac.
– Poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost ili pritvoren za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije. Protiv poslanika ne može se pokrenuti krivični postupak, niti odrediti pritvor, bez odobrenja Skupštine, osim ako je zatečen u vršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna u trajanju dužem od pet godina zatvora – navodi se u Ustavu, a na isti način se tretira i predsednik države.
Iako je ostao bez državne funkcije, nakon poraza na izborima 2. aprila, Đukanović će, ipak, kao bivši predsednik Crne Gore moći da zadrži niz privilegija koje mu pripadaju u skladu sa Zakonom o predsedniku. Đukanović je ceo radni vek do sada proveo na značajnim državnim funkcijama, zapravo rotirao je funkcije predsednika i premijera, a kao bivši šef države ima pravo na zaradu, kancelariju i službeno vozilo. On trenutno koristi službeni luksuzni „mercedes majbah“, koji je poreske obaveznike koštao oko 650.000 evra, a koji je uporno odbijao da vrati iako je bivša vlada Zdravka Krivokapića imala plan da ga proda.
Đukanović će ostati u javnom životu jer je članom 14 Zakona o predsedniku propisano da se bivši šef države uredno poziva na državne svečanosti u skladu sa pravilima državnog protokola. Odlazak sa državne funkcije ne znači i prestanak korišćenja državne kase jer zakon precizira platu bivšem predsedniku, koju će primati sve dok ne ostvari pravo na penziju. Dakle, po slovu zakona, jedan predsednički mandat je dovoljan da se više ne mora raditi do penzije.
Po prestanku funkcije predsednik države ima pravo da koristi kancelariju, da ima savetnika i službenika za vršenje administrativnih i tehničkih poslova, kao i pravo na upotrebu službenog vozila sa vozačem ili bez njega. Ova prava se mogu koristiti najduže pet godina po prestanku obavljanja dužnosti predsednika, a sva sredstva za ovu namenu obezbeđuju se iz budžeta. Takođe, imaće pravo na stalno lično obezbeđenje u skladu sa bezbednosnom procenom nadležnih organa, u skladu sa zakonom. Svih prava može da se odrekne i o tome samo treba da obavesti Skupštinu.
Izvor: IN4S
