Piše: Vladimir Dimitrijević

KARIKATURALIZACIJA STVARNOSTI

Svim silama, opet i opet, podržavam Dejana Petra Zlatanovića, kome suđenje počinje uskoro, zbog čije istinske nevinosti je Vučić Branković morao da pokrene svu  mašineriju laži, i da „pošalje u zatvor“ svog „Informerka“, poznatog arhilažova klovnokratskog kvazinovinarstva, koji glumi nevinu žrtvu u ime slobode govora. 

Tako se, po ko zna koji put, pokazuje da je teško srušiti Vučićev režim, jer on radi po principu karikaturalizacije stvarnosti, kome se, u uobičajenom demokratskom poretku, skoro nemoguće suprostaviti. Ti kažeš Vučiću da je izdao Kosovo, a on tebi kaže da je tvom dedi smrdelo iz usta, i „Informerko“ sedam dana objavljuje dosije o tvom dedi koji nije prao zube; ti počneš da štrajkuješ glađu protiv Vučićeve tiranije, a njegovi klovnovi počnu da štrajkuju glađu protiv opozicije ( kad je takvu priču pričala „Top lista nadrealista“ mislili smo da je u pitanju satira ); tebe zaista uhapse zbog verbalnog delikta, a „Informerko“ po zadatku ode u zatvor, da dokaže kako su Vučićevi  izmećari jedini gonjeni baš u Vučićevoj Srbiji.

BEZ USTAVA I ZAKONA

Miša Đurković nastojava na tome da u ovoj zemlji više nema Ustava i zakona, jer ako pripadaš sistemu, možeš da radiš šta hoćeš, od gaženja nevinih na pešačkom prelazu do izdaje Kosova i Metohije. Oni sa Zapada koji su Vučića doveli na vlast to su uradili svesno i namerno:“U jednom nedavno objavljenom radu, zagrebački demograf Tado Jurić insistirao je da je upravo masovna korupcija i ovakav sistem u kojem politički nepodobni ne mogu da dobiju šansu, osnovni razlog što se balkanske zemlje prazne. Mladi ljudi koji ne žele da učestvuju u lancu korupcije i da budu šrafovi unutar korumpiranih političkih struktura, nakon pokušaja da svojim radom uspeju, na kraju dignu ruke, spakuju stvari i sami ili sa čitavim porodicama odlaze u Nemačku, Švajcarsku ili neku sličnu državu. Tamo obrazovane i vredne ljude počinju sve više da plaćaju, a za početak će biti sigurni da im makar niko neće zgaziti dete na pešačkom prelazu.

Tragedija je u tome što upravo te zemlje koje su odredište za našu omladinu, jesu jedan od glavnih izvora za podsticanje korupcije i razvijanje svega što u svojoj zemlji ne tolerišu. Umesto da ovde podstiču nekadašnje evropske vrednosti poput vladavine, prava, antimonopolskog sistema jednakih šansi, političkog pluralizma, slobode preduzetništva, upravo oni zarad geopolitičkih potreba podstiču sve suprotno od toga, dok lokalne elite odrađuju sve što se od njih traži. Naravno od toga i sami profitiraju jer dobijaju na stotine hiljada kvalitetnih radnika u čije obrazovanje nisu uložili ni cent.“(1)

Ustav je, inače, ustava protiv bezakonja. Kad njega nema, svi građani postaju žrtve, kao što se i vidi u režimu Karađoza kome je NATO dao vlast nad ovom Prokletom avlijom. 

OHLOKRATIJA 

Vučićev sistem, ohlokratija ( vlast ološa ) nije nepoznat istoriji. O njemu su pisali antički umovi, poput Polibija, koji kaže:“Kada se kraljevina pretvori u svoj urođeni iskvareni oblik, tj. u tiranidu, propašću obe rađa se aristokratija. Po ovojoj prirodi, aristokratija se izrođuje u oligarhiju, a kada se narod u besu osveti vođama države za njihove nepravde, nastaje demokratija; vremenom se iz njene obesti i bezakonja rađa ohlokratija“.(2)
Vučićevu ohlokratiju rodila je obest Tadićeve demokratije, sa sve Mikijem Rakićem i njegovim NATO kontrolorima u pozadini. I mi sada trpimo što se trpeti ne može. Našu decu gaze nedodirljive ohlokrate Vučićevog klovnovsko – tiranskog režima, naše slobodne novinare hapse policijski poslušnici Judinog srama.

Zato se mora biti za slobodu Zlatanovića. Inače nas sve ustavobranitelje čekaju hapšenja i robije. Ako smo stoka koja trpi jaram, mi ćemo to dopustiti. Inače nećemo. Jer, po Aleksi Šantiću, „volovi jaram trpe, a ne ljudi“ i „Bog je slobodu dao za čovjeka“. 

ANARHOTIRANIJA: ŠTA JE TO?  

O uvodu u današnjicu pisao je Srđa Trifković još 2010. godine:“Osnovna odlika režima anarhotiranije jeste nesposobnost ili nemoć države da stane na put stvarnim kršiteljima zakona (anarhija), uz istovremenu težnju države da svojim podanicima nameće i da rigorozno sprovodi represivne zakone i norme ponašanja (tiranija)./.../U pravoslavnoj tradiciji postoji ideal simfonije duhovne i svetovne vlasti. Taj ideal, nesavršeno ostvaren u vreme Nemanjića, zasniva se na pretpostavci postojanja pogleda na život i svet nosilaca svetovne vlasti koji nije u raskoraku sa osnovnim vrednostima hrišćanskog učenja i tradicije. U savremenim okolnostima nužni je minimum da država prihvata eshatološku misiju i nadistorijsku suštinu Crkve, koja zauzvrat prihvata državu kao istorijsku ali i Božansku tvorevinu. U odnosu građana prema državi, taj osnovni minimum jeste da država ne zatire dobro i ne podržava zlo./.../ Posle poluvekovnog košmara usledio je krakotrajni i varljivi predah. Sada se, nažalost, vraća vreme kada prestaje da bude moguć kompromis između ličnog integriteta čovekovog i zahteva države za krotkim povinovanjem normama koje su u raskoraku sa prirodnim pravom i božanskim učenjem. /.../ Režim u Srbiji normalizuje kriminal i kriminalizuje normalnost. Anarhotiranija na delu. /.../Kao što je moj pokojni kolega Sam Fransis ukazao pre jedne decenije, na sličan način većinsko stanovništvo zapadnih zemalja na udaru je kako anarhije kriminalne podklase koju čine pripadnici „zaštićenih manjina“, tako i tiranije države koja nameće kodekse govora i ponašanja, sračunate da razbiju koheziju zajednica zasnovanih na tradiciji, kulturi i kolektivnom sećanju.

Ideološka motivacija nosilaca anarhotiranije nije u afirmaciji raznolikosti niti zaštiti ljudskih prava ugnjetenih žrtava diskriminacije. NJihov cilj je prevaspitavanje Srbije, shodno ideološkim normama postmodernog, posthrišćanskog, post-humanog Zapada.“(3)
Hoćemo li im to dozvoliti? Ako hoćemo,  nemamo se čemu nadati. Zlatanović nije hteo. Zato mu sude. 

POTPISUJEM, POTPISUJEM, POTPISUJEM

Dejan Petar Zlatanović je čovek slobode. Zbog toga tražim i tražiću da ga klovnofašistički režim Aleksandra Vučića oslobodi, jer je nevin i sudi mu se za slobodnu reč. 

Podržavajući skup u četvrtak, 6. aprila, na dan kad su Vučićevi podsvesni politički uzori 1941. bombardovali Beograd, ponavljam zahteve koji će sa skupa biti upućeni:“1. Da Apelacioni sud kao drugostepeni u što kraćem roku odluči o žalbama odbrane protiv odluke o produženju pritvora; 2. Da se novinaru Dejanu Zlatanoviću omogući, da se u daljem toku postupka, brani sa slobode; 3. Da Viši sud u Beogradu kao postupajući oslobodi od optužbe Zlatanovića, jer delo koji mu se stavlja na teret nije krivično delo, budući da je verbalni delikt davno dekriminalizovan. 4. Da se zaustave pretnje, progoni, pritisci i montirani procesi protiv nezavisnih i slobodnih novinara.“

To je minimum svih minimuma. I sa tim se svako normalan može saglasiti.  

UPUTNICE ( 4. APRIL 2023. GODINE ):
1.    https://stanjestvari.com/2023/04/03/paralelni-svetovi/
2.    http://iaspm.fpn.bg.ac.rs/Materijal/Polibije%20Istorije%206.pdf
3.    https://www.geopolitikamagazin.com/sr-cyrl-rs/analiza/jeziva-drzava

Više tekstova Vladimira Dimitrijevića pročitajte OVDE.

Izvor: Pravda