Tako je ambasadorki SAD poručio da se ne meša u unutrašnje poslove Rusije i objasnio joj da je Vašington kriv za sve što se dešava u Ukrajini. Od Danske je tražio da sprovede istragu o terorističkom napadu na gasovode "Severni tok 1 i 2", a od Norveške da ne zaboravi da su sever te zemlje 1944. sovjetski vojnici oslobodili od nacista.
Duboka kriza
Putin se na ceremoniji preuzimanja diplomatskih akreditiva od novih ambasadora nije trudio da napravi prijatnu atmosferu. Novoj američkoj diplomatskoj predstavnici u Rusiji Lin Trejsi rekao je da odnosi između njihove dve zemlje ne mogu da se opišu drugačije, osim da se nalaze u dubokoj krizi.
- Odnosi između Rusije i SAD, od kojih direktno zavise globalna bezbednost i stabilnost, prolaze, nažalost, kroz duboku krizu. NJeni koreni leže u fundamentalno različitim pristupima u stvaranju savremenog svetskog poretka. Znam da se možda nećete saglasiti sa mnom, ali ne mogu da ne kažem da je američka upotreba takvih metoda u spoljnoj polici, poput 'obojenih revolucija', koje su dovele do puča u Kijevu 2014, na kraju rezultovala aktuelnom ukrajinskom krizom. Doprinela je na negativan način i degradaciji rusko-američkih odnosa - rekao je Putin Trejsijevoj.
On je dodao da je oduvek zagovarao izgradnju veza sa SAD na principima jednakosti, poštovanja suvereniteta i interesa, kao i nemešanja u unutrašnje poslove.
- Vodićemo se tim principima i ubuduće - istakao je Putin.
Novom danskom ambasadoru Jakobu Heningsenu ruski predsednik je poručio da Moskva želi da sprovede međunarodnu istragu napada na "Severni tok", te da se nada da će Kopenhagen to podržati.
- Prvo bih želeo da pomenem diverzije na gasovodima 'Severni tok 1 i 2', koje su se dogodile u septembru. Nadamo se da će Danska podržati naš predlog za formiranje međunarodne nezavisne komisije, koja bi ustanovila sve okolnosti - kazao je Putin preuzimajući akreditive danskog ambasadora.
Ostalima toplo poželeo dobrodošlicu
Putin je juče primio akreditive i drugih ambasadora, među kojima su bile diplomate Meksika, Iraka, Sirije, Bruneja, Kambodže, Gvineje, Zimbabvea, Hondurasa i Omana. Svima njima je, za razliku od zapadnih ambasadora, srdačno poželeo dobrodošlicu u Rusiju.
Rekao im je da se odnosi njihovih zemalja sa Moskvom razvijaju u pravom smeru, te da se nada da će biti još bolji.
Ističući da Rusija i Danska imaju dugu istoriju, nekih 530 godina, Putin je podsetio da su jednom i vladajući monarsi dve zemlje bili u srodstvu.
- Kao što znate, supruga cara Aleksandra III Marija Fjodorovna bila je Dankinja. Naše zemlje su uvek bile bliske istorijski i ponašale se kao dobri susedi na Baltičkom moru. Nažalost, danas se situacija može opisati kao bukvalno turbulentna zahvaljujući napadu na 'Severni tok', koji se dogodio kod danskog ostrva Bornholm - rekao je šef Kremlja.
Nema saradnje
Kad je reč o Norveškoj, Putin je rekao da su slični problemi prepreka za dobre odnose između Rusije i te zemlje.
- Danas su naši odnosi svedeni na minimum. Saradnja na važnim međunarodnim i regionalnim pitanjima, uključujući Arktik, koji je značajan za obe zemlje, potpuno je zamrznuta. To nije u interesu naših naroda - kazao je Putin norveškom ambasadoru Robertu Kvileu.
Ruski predsednik je istakao da su današnji odnosi Norveške i njegove zemlje suprotni od decenijskih konstruktivnih veza, podsetivši na to da su hiljade sovjetskih vojnika dale svoje živote za oslobođenje severnog dela Norveške od nacista 1944.
Putin je primio i akreditive predstavnika EU u Rusiji Rolanda Galaraža, kojem je rekao da veoma žali što su odnosi Moskve i Brisela narušeni.
- Razlog za to je što je EU napustila originalni cilj evropske saradnje i integracija i započela geopolitičko suprotstavljanje Rusiji - naveo je Putin.
UKRAJINCI PONOVO GAĐALI NUKLEARKU: Dron pao u energodaru (VIDEO)
Izvor: Informer
