Piše: Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra “Majak”
Kolektivni zapad je angažovao sve svoje kapacitete kako bi snabdeo Ukrajinu oružjem i vojnom opremom kao i novcem u želji i nameri da rat traje što duže. Što duže rat traje predpostavka je njihova da će isrpljenost Rusije biti veća i da će Rusija ne samo da se slomi usled epske ukrajinske kontraofanzive nego i da će ekonomske sankcije da uzmu svoj danak i da nastane toliko željeni haos u ruskoj državi. Narod u Rusiji treba da bude taj, kako planiraju zapadni planeri, koji će srušiti sopstvenu vlast i naravno dovesti nekog po želji i volji zapada.
Uvođenje toliko željene demokratije u Rrusiju treba da bude praćeno sa preuzimanjem svih resursa i prirodnih bogatstava Rusije na koje su strani lešinari odavno bacili oko. I ne samo da su bacili oko nego već decenijama predano rade kako bi uspeli da ostvare svoj cilj.
Razaranje Rusije i njene samostalnosti je vrhunski cilj zapadnih centara moći koji ne štede tuđe živote kako bi došli do svojih privilegija i profita za koje smatraju da samo njima pripadaju. Danas su to ukrajinski životi koji se troše bez limita kako izgleda na terenu ali sutra već mogu biti gruzijski, kazahstanski, baltički pa što da ne i finski od pre neki dan.
Sve te zemlje su dobile oreol demokratije i poštovanja ljudskih prava, naravno samo na papiru, jer mi u Srbiji dobro vidimo kako isti taj šablon funkcioniše na Kosovu i Metohiji pa i na drugim delovime bivše Jugoslavije gde su Srbi bili i ostali meta i jedini narod koji nema pravo ni na metafizičku pravdu ni na fizičko postojanje. >Isti šablon na manjem i slabijem modelu zvanom Srbi i Srbija su primenjeni i za ovaj veći i slasniji zalogaj zvan Rusi i Rusija.
Žrtve koje će podneti drugi u realizaciji ciljeva kolektivnog zapada nikada ne mogu biti prevelike makar bili i kolosalno ogromni kao što je to sada primer u Ukrajini čiji narod gine da se niko ni ne zapita zašto i zbog čega. Ni Srbi ni Rusi nisu protiv zapada ni u jednom momentu bili samo su tražili svoje pravo na postojanje i za to su se pravo i borili vekovima.
Od svetske javnosti se kriju razmere razaranja ukrajinskih gradova kao i stanovništva od kojih se više od 25 % iselilo već za godinu dana sukoba u Ukrajini a o razmerama broja poginulih, ranjenih i nestalih se ne sme ni govoriti pa čak ni misliti. Oni nisu tu da se broje nego da se iskoriste kao podloga za novac koji dolazi na njihovoj nesreći. Da li se zna gde taj novac završava? Sigurni smo da oni koji ga kontrolišu znaju i gde ide a to sigurno nije za dobrobit ukrajinske države nin naroda.
Napadi na crkvu i proglašavanje sveštenika da su ruska agentura je toliko besmisleno da bi bilo logično da bude smešno ali realnost kaže da je totalno tragično. Hapšenje sveštenika i paljenje crkava je poslednji stadijum pred sam kraj i slom onoga ko je spreman da čini takva zlodela. Predstojeća dugo najavljivana ukrajinska kontraofanziva koja će pokazati svu nemoć zapadnih stratega i njihovog precenjenog oružja pred silom ali još i više pred pravdom koja dolazi sa istoka i to ne samo od Rusije koja je ovde predmet napada.
Bahmut je bukvalno pred padom i još ćemo sačekati još koji dan kako bi ceo sa sviv predgrađima bio oslobođen ali koliku žrtvu je podnela ukrajinska vojska i ukrajinski narod zbog marketinške priče koja je trebalo da donese ukrajinskoj vlasti još oružja i opreme kao i još više novca a po cenu desetina hiljada mrtvih ukrajinskih vojnika u Bahmutu.
Vidimo ogromne napore koje Rusija i Kina ulažu kako bi povratili balans svetskih sila, kako bi na novim načelima poštovanja međusobnih interesa i bezbednosti gradi mir i blagostanje. Poslednji događaji na bliskom istoku pokazuju da taj trent ima uzlaznu putanju i da ima nade da se neki sukovi mogu prekinuti jer su potpuno besmisleni i praktično su nametnuti i uvezeni baš iz tih centara moći koji se nalaze na zapadu. Iran je ponovo uspostavio diplomatske odnose sa nizom zemalja islamskog sveta iz kog je prakjtično bio izopšten u nečijem tuđem interesu. Danas je čak i Saudijska Arabija pored iznenadnog otopljavanja odnosa sa Iranom objavila i da zaustavlja rat u Jemenu koji besni već godinama a čiji je upravo Saudijska Arabija glavni akter. Da li su geopolitičke promene tektonskog karaktera počele sprovođenjem Specijalne vojne operacije u Ukrajini od strane Ruske Federacije ostaje da nam vreme potvrdi ali sve govori u prilog tome. Svakako se čini da su se i druge zemlje oslobodile i da žele da vode politiku u skladu sa sopstvenim interesima a ne slepo i poslušno izvršavajući naloge iz SAD-a. Što pre shvate vlastodršci u SAD-u da ovaj trend ne može da se zaustavi biće i njima lakše da se okrenu saradnji a ne neprijateljstvima.
Bez obzira na trenutnu mračnu procenu razvoja mogućih ratnih sukoba u Evropi ukoliko preovlada bar malo razuma u tako eksplozivnoj situaciji ovaj svet ima šanse da krene u jednom novom smeru koji će možda imati svetliju budućnost.
Izvor: Majak
