Prvi Maj ili Međunarodni praznik rada je dan kada se obeležavaju žrtve velikih radničkih protesta u Čikagu 1886 godine, ali to nije jedina svetkovina koja se obeležava tog dana.
Valpurgijska noć obeležava se u noći između 30. aprila i 1. maja, a danas se zvanično slavi u skandinavskim, germanskim i baltičkim tradicijama.
Savremeni naziv dobila je po Svetoj Valburgi (710.-779.), svetici i časnoj sestri poznatoj po postu. Zvanično predstavlja hršćanski praznik, međutim od 17. veka se u Nemačkoj proširilo verovanje da se na Valpurgijsku noć okupljaju veštice, a to je verovanje kasnije je postalo deo popularne kulture.
Prema legendi upravo su se na ovu noć veštice okupljale na planini Broken (Nemačka) gde su direktno komunicirale sa bogovima, održavale rituale krvne žrtve i neretko žrtvovale decu - to je bila i inspiracija Geteovom "Faustu".
Beltane ili najvažniji Crni Sabat smešten je na isti dan u rokovniku Vika pokreta (savremena neopaganska religija nadahnuta prethrišćanskim verovanjima). Od davnih vremena na taj dan se slavio u čast prirode i plodnosti. Tom prilikom se pale vatre igraju se igre i pleše se u čast prirode oko stuba oko koga su svezane trake u boji koji simbolizuje falus. U tim ritualnim igrama pominju se i drevna demonska božanstva Vaal, Zeleni čovek, Pan, Zeleni Juraj, a te noći se i orgijalo.
Anton Šandor Levej je zbog svega navedenog na ovaj dan osnovao neosatanističku crkvu. Kako je ta institucija ipak prilično trivijalna, noć im služi za drogiranje i orgije.
Mesec maj naziv je dobio po grčkoj boginji plodnosti Maia koja je usko povezana sa rimskom boginjom Bona Dea koja se obeležava danas. Samo prvog maja u Rimskom je carstvu bila dekriminalizovana krvna žrtva, simbolizovala ju je zmija, a slavili su najčešće robovi.
Zanimljiv splet raznih manifestacija dokazuje da su stari narodi imali identične datume proslave prirode, pozitivnih i negativnih sila i tradicionalnih bogova.
Izvor: Agencije
