Najnovija odluka Albina Kurtija i njegove vlade, kojom se potvrđuje da će više od 138 hektara srpske zemlje jednostrano i nelegalno biti oduzeto od srpskih domaćina u opštinama Leposavić i Zubin Potok dodatno je unela nemir u inače krhki i prividni mir na severu Kosmeta. Naročito zbog činjenice da će kosovske privremene vlasti ovde da grade ili planiraju da grade policijske i takozvane vojne baze. Očigledno je da su dve javne rasprave o ovom pitanju, održane 15. i 21. februara u opštinskim zgradama u Leposaviću i Zubinom Potoku, imale za cilj da „zamažu oči” ne samo Srbima nego i da navodno pokažu zapadnim mentorima Prištine kako na „demokratski” način vrše eksproprijaciju. Prekjučerašnju odluku Kurtijeve vlade ne odobravaju ni predstavnici EU, ni Evropskog parlamenta, ali nije izvesno šta će biti preduzeto da se spreče dalji koraci prištinskih vlasti i da li će one odustati od svoje namere.
Tokom noći već je nikla baza u Gornjem Jasenoviku (Brankovo brdo), nadomak prelaza Jarinje i Brnjak, a postavljen je i punkt Rosu (baza specijalne jedinice kosovske policije), na Bistričkom mostu, na magistralnom putnom pravcu Kosovska Mitrovica – Leposavić. Srpski domaćini najavljuju da će i goloruki braniti svoju zemlju, a jedan žitelj Drena koji je vekovima na svom imanju, kaže za „Politiku” da „po cenu života, Srbi neće dozvoliti Prištini da na brdu Đokovac, na koje se naslanjaju kuće i imanja Srba iz Drena, i sela Zaselje, podignu bazu”.
„Neka udare na nas. Neka pucaju. Da li nama treba život kakav su oni zamislili. Da li treba da strahujemo da izađemo iz kuće, da odemo u baštu, da odemo u naše voćnjake, njive, na groblje, kada znamo da nas nišane sa svih strana. Rosu je danonoćno ovde, u Abraškom Lugu, ali smo i mi tu. Nije nam pravo kada znamo da nas sa brda posmatraju kroz snajpere, ali mi smo na svome, nikoga ne diramo, ne ugrožavamo. Tražimo da sklone građevinske mašine, da se povuku i definitivno odu”, kazao nam je ovaj meštanin.
Isto kaže i njegov sredovečni sugrađanin koji je pre nekoliko godina počeo da se bavi uzgojem povrća u plastenicima i svoje proizvode plasira ne samo na severu Kosmeta, već i u centralnoj Srbiji. „Ne odustajemo od zahteva da se povuku sve građevinske mašine iz Abraškog Luga, da se povuku specijalci Rosu i da Priština odustane od otimanja naše zemlje. Ukoliko nastave sa radovima, nakon najnovije odluke, goloruki ćemo braniti naša imanja. Živote ćemo da položimo za našu zemlju”, u telefonskom razgovoru nam kaže Srbin iz Drena, koji je kao i ostali od 2. februara danonoćno na straži, da se ne bi nastavili radovi kraj dela magistralnog puta iz pravca Leposavića ka Lešku i Jarinju.
Poručuje da je srpski pravni tim podneo žalbe, ali sumnja da će Kurti poštovati pravo i pravdu. Ni Srbi u Ibarskom Kolašinu, kojima je oteta zemlja, a koji ne smeju no do svojih imanja koja se nalaze u blizini sagrađene baze na Brankovom brdu, ne očekuju da sud reši pitanje njihove otete zemlje. „Zar iko veruje u kosovski sud. Pa, Rosu nas presreće, maltretira, ne smemo do svojih atara jer smo na puškometu do zuba naoružanih specijalaca. Situacija je izuzetno teška, dotle da je na ’ivici noža’”, kaže za „Politiku” stanovnik Ibarskog Kolašina, čija je kuća u blizini mesta gde su u junu prošle godine, preko noći, Albanci sagradili bazu na deset hektara otete srpske zemlje.
Izvor: Politika
