Uzimajući sadašnjost leta 2020. i smrt majke kao polaznu osnovu, ova pripovest oživljava različite vremenske rukavce koji su uticali na njene mnogobrojne junake, čineći to u epskom zamahu i već dobro nam poznatim glasom Naratora, koga u ovoj knjizi zatičemo kao gotovo šezdesetogodišnjaka i udovca. Neumorno, posvećeno i precizno, on beleži sopstveno dragoceno svedočanstvo o prošlosti koja to zapravo nije, svedočanstvo koje se, ma koliko bilo intimno, zahvaljujući vrhunskoj književnoj alhemiji, ujedno tiče i svih nas na ovim prostorima.
Igor Štiks je pohvalio Arsenijevića rekavši da je „sjajno završiti jedan veliki plan i serijal“ i podsetio da je roman „U potpalublju“ bio senzacija u književnim krugovima Hrvatske, najviše Zagreba: „Pokazao je čitavoj regiji kako se to radi, da vide ljudi koji se oporavljaju i popravljaju od rata. Roman je dobio veliku pažnju, jer je javnost zanimalo kako se piše o nečemu što smo svi preživeli“, analizirao je Štiks, i serijal „Cloaca Maxima“ uporedio sa „Aleksandrijskim kvartetom“ Lorensa Darela, mada, po njemu, „kontrast ne može biti veći“.
Istoričarka Dubravka Stojanović je razmišljala da li je ovo najbolji ili najgori trenutak da izađe roman „Duhovi”, kada se Srbija suočava sa tako razornim i mučnim tragedijama od 3. maja, baš kada je i sama počela da čita novu knjigu.
„Možda je najbolji momenat, jer roman ’Duhovi’ jasno objašnjava šta nam se događa tokom ovog užasa u Beogradu i Mladenovcu, jer ovo je kumulativna trauma, a roman je o tome. Čitala sam ga kao istorijski izvor, jer sam po obrazovanju istoričarka. Opet, izlazak ovog romana je i u najgorem trenutku, jer su ovi tragični događaji ’prekrili’ knjigu i sve što je bilo proteklih 30 godina. Nema istorijske distance, a pisac smatra da književnost nije lekovita, da nema te terapije“, zaključila je Dubravka Stojanović.
„Priznajem da sam veoma neoprezno te davne 1994. godine govorio da to zapravo nije roman, nego samo prvi deo veće celine od četiri nastavka, dakle tetralogija. To se dešavalo pre nego što je roman dobio Ninovu nagradu, onda kada je ’U potpalublju’ počeo da dobija dosta medijske pažnje, čak i veoma neverovatne za jednog nepoznatog, mladog pisca“, rekao je Vladimir Arsenijević.
Nakon romana „U potpalublju“, usledio je nastavak 1997. „Anđela“, kasnije prerađeno u „Ti i ja, Anđela“, da bi onda nastala pauza u pisanju ovog serijala. Trećem romanu „Ka granici“, iz tetralogije „Cloaca Maxima“, Arsenijević se vratio tek 2018. Roman „Duhovi“ je i najduži od sva četiri dela tetralogije „Cloaca Maxima“, koji je Arsenijević pisao pune četiri godine, a započeo je pre pandemije korona virusa.
„Sve se dešavalo vrlo burno, tako smo došli i do marta 1999. godine, kada nas je zadesilo NATO bombardovanje Srbije. Pomislio sam da sam se zaglavio u stvarnosti koja mi deluje toliko daleko da pišem o nekoj 1991. ili 1992. godini. A toliko toga se dogodilo u međuvremenu. Zaista nisam mogao da se vraćam serijalu, ali ostavio sam to sa strane. Znao sam da ću se u jednom momentu ipak vratiti toj celini“, objasnio je Arsenijević i dodao: „Postojao je kod mene ’nered’ u glavi da mi je ostalo nešto u pisanju što nije završeno, a mora da bude. I evo, 30 godina kasnije, stigli smo do kraja sa četvrtim romanom ’Duhovi’. Međutim, svi koji pišu knjige, znaju da tog trenutka kada završite pisanje –nikada nije zaista gotovo. Možda jeste gotovo kada je knjiga konačno objavljena i ukoričena, i nađe se u prodaji. Kako god se okrene, nije gotovo za pisca, ali sada, to je tako, nema dalje“, smatra autor.
Roman „Duhovi“ možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari i na sajtu.
Izvor:Pravda
