O ovoj izuzetno značajnoj nacionalnoj temi, govorili su: prof. dr Slobodan Orlović, prof. dr Igor Vuković, prof. dr Časlav Koprivica, prof. dr Miloš Ković, prof. dr Zoran Čvorović, prof, dr Dejan Mirović, prof. dr Branislav Ristivojević, dr Dragan Petrović, dr Miša Đurković, Boško Obradović, narodni poslanik i predsednik Dveri, i Danijel Igrec, savetnik poslaničke grupe Zavetnici. Okruglom stolu je prisustvovao i prof. dr Milo Lompar.
U nastavku donosimo kratke isečke iz obraćanja učesnika.
Prof. dr Slobodan Orlović: Prošla je četvrtina veka otkad nam je Zapad stavio do znanja da Kosovo i Metohiju ne smatra delom Srbije. Prividni pregovori otpočinjani su, prekidani, između ostalog i zbog jedne krucijalne stvari, a to je proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine, da bi se došlo do čak i gore, mračnije faze, a to je prihvatanje, korak po korak, protivustavnih ugovora, počev od Briselskog sporazuma. Francusko-nemački sporazum i situacija na terenu nepobitne su potvrde da ljudskih i institucionalnih prava za srpski narod nema.
Prof. dr Igor Vuković: Sam francusko-nemački ugovor ima jasne ugovorne strane. Ne može niko tvrditi da je to sporazum, kako je bila priča oko prvog Briselskog sporazuma, ovde je reč o Srbiji i „Kosovu”. Dakle, ugovorna strana nije autonomna pokrajina Kosovo i Metohija. Kada je reč o tome da mišljenje može izraziti neki predstavnik države, čiji pristanak obavezuje državu, a to su šef države, šef Vlade i ministar spoljnih poslova, država je načelno vezana pristankom predstavnika, na osnovu njegove funkcije i to za sve akte koji se odnose na zaključenje ugovora.
Prof. dr Zoran Čvorović: Ono što je nesporno, iz ugla međunarodnog prava, francusko-nemački sporazum je obavezujući. Između ostalog, primena sporazuma ugovornih strana je dokaz da su strane prihvatile sporazum, odnosno ugovor. Primena je počela time što su 2. maja Vučić i Kurti usaglasili tekst Deklaracije o nestalim osobama. Albanski separatisti se kreću u okviru jednog jasnog plana, za razliku od srpskih političara koji vide da im se ruši kuća, odnosno Kosovo i Metohija, i pokušavaju da od onoga što se ruši što manje padne na njihovu glavu, a da ne pokušaju da bilo šta urade da bi se ta kuća rekonstruisala i sačuvala.
Prof. dr Dejan Mirović: Uvod u francusko-nemački sporazum, zbog čega smo pre dve godine podneli i krivičnu prijavu, jeste Vašingtonski sporazum, tačnije član 15. u kojem je Aleksandar Vučić, kršeći zakone i Ustav ove zemlje, pristao da tzv. Kosovo postane članica međunarodnih organizacija, posle moratorijuma od godinu dana. Odgovorno tvrdim da je francusko-nemački plan u stvari razrada člana 15. Vašingtonskog sporazuma. zasnovan na ugovoru dve Nemačke iz 1972. godine.
Prof. dr Branislav Ristivojević: Čini mi se da suviše naglaska dajemo na međunarodno-pravne posledice francusko-nemačkog predloga. Po svemu sudeći ćemo sve više u čistim međunarodnim odnosima rešavati ovaj problem i pokušavati da sačuvamo i živote i integritet naših ljudi na Kosmetu i na kraju krajeva i integritet zemlje. To znači da će sve više zavisiti od toga koliko je realno država jaka i narod jak, spreman i sposoban da se bori, a ne da li neka odredba međunarodnog prava govori u našem interesu ili protiv naših interesa.
Prof. dr Časlav Koprivica: Dobrovoljnu predaju Kosova i Metohije srpski narod, prvo kao nacionalni identitet, a onda kao politička zajednica, neće preživeti. Mislim da je to namera Zapada.
Prof. dr Miloš Ković: Nemamo mnogo koristi od međusobnih optuživanja, moramo se ujedinjavati. Na strankama je da artikulišu tu vrstu ujedinjavanja. Ovaj blok ima potencijal da bude druga politička snaga u Skupštini i da potom ostvaruje mnogo bolje rezultate. Ujedinjavanje, bez ikakvog prava na greške. Vidimo da imamo energiju i da u glasačkom telu imamo raspoloženje koje bi moglo da se artikuliše u jednom državotvornom pravcu. Sve međusobne razlike, primedbe, kada je u pitanju odbrana granica države, treba staviti u drugi plan.
Dr Dragan Petrović: Kada pogledamo Kosovo i Metohiju mi vidimo propuštene prilike i raseljavanje našeg naroda. Menja se odnos snaga u svetu. Moramo shvatiti da imamo misiju. Moramo da se borimo. Trebalo bi da napravimo jedan savez i ekonomsko-socijalni program, koji mogu napraviti ugledni ekonomisti.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 14, 2023
Dr Miša Đurković: Zapad je počeo da intezivira određene procese, uključujući i preusmeravanje opozicione energije od nacionalno-kosovske naracije. Sve liči na period pre pada Slobodana Miloševića. Na KiM ostale su još prosveta, u nekom širem smislu i zdravstvo, uključujući i Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici. Već se uveliko radi na prenošenju i ova dva sistema. Mi nemamo političku klasu koja može ovo da iznese. Treba da razmišljamo da li možemo i kako da napravimo jednu novu političku klasu.
Boško Obradović: Kada govorimo o pravnim i političkim posledicama francusko-nemačkog sporazuma, nismo završili ni popis pravnih i političkih posledica dosadašnjih spornih sporazuma, od prvog i drugog Briselskog, preko Vašingtonskog sporazuma do danas. Suštinski nismo podvukli crtu o posledicama dosadašnjih sporazuma, koji su dodatno otežali poziciju države Srbije, a posebno otežali poziciju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Dosadašnji sporazumi su izmenili prilike i povlačenje države Srbije sa severa KiM 2013. godine danas pravi dramatičan problem za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. A francusko-nemački sporazum imaće još opasnije posledice jer znači da se po prvi put jedna vlast u Srbiji odriče dela državne teritorije.
Danijel Igrec: Obraćam se u ime Srpske stranke Zavetnici koja je predložila da se formira jedan poseban Tim za odbranu Kosova i Metohije, sa zadatkom da pripremi sveobuhvatnu nacionalnu strategiju za pregovore o kosovskom pitanju. Danas raspravljamo o sporazumu koji ima sudbonosne i dalekosežne posledice po srpski narod i upravo zbog toga bi inicijativa za ovakvim sastancima trebalo da potekne od onih koji snose najveću odgovornost za politiku prema Kosovu i Metohiji, a to su predstavnici aktuelne vlasti. Odgovorno tvrdim da je de jure priznanje suštinska i najopasnija posledica francusko-nemačkog plana. Bez obzira što se u planu ne pominje termin „međusobno priznanje“, u međunarodnom pravu su bitne radnje koje država preduzima i samo na osnovu tih radnji ocenjuju se pravne posledice.
Rat za rudnike zlata - borba dva generala do uništenja! (VIDEO)
Izvor: Pravda
