„Sabor upućuje apel nadležnim međunarodnim instancama za zaštitu svetinja, naroda i imovine pravoslavnih Srba na njihovim vekovnim ognjištima, kao i poziv kosovskim Albancima za saživot u miru i međusobno poštovanje, sledujući pritom jevanđelskom pozvanju Crkve da traži mir i da ga svedoči svima, bez obzira na veru i naciju“, ističe se u saopštenju Sabora.
Kako je prenela Informativna služba SPC, tokom ovogodišnjeg zasedanja Sabora, održanom u Hramu Svetog Save u Beogradu, od 14. do 20. maja, detaljno je saslušan izveštaj o stanju Crkve na Kosovu i Metohiji.
Na skupu je ponovo istaknuto da je Kosovo i Metohija zavetna srpska zemlja i neotuđivi sastavni deo Srbije, a da samoproglašena nezavisnost te pokrajne nema uporište ni u pravu, ni u moralu, ni u istoriji – „o pravdi Božjoj i ljudskoj da i ne govorimo“.
„Da nije tako, ne bi iz poznatih centara moći bio vršen pritisak bez presedana na Srbiju da prizna ilegalnu nasilnu secesiju tog integralnog dela svoje teritorije i da ga se tako sama zauvek dobrovoljno odrekne“, piše u saopštenju.
Kako se navodi, Sabor je učinio dve posete tokom svog zasedanja – predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i princu Aleksandru Karađorđeviću, na njihov poziv i saborski oci su sa dužnom pažnjom saslušali izlaganja svojih domaćina o nekoliko pitanja važnih za naš narod, a posebno o tekućim i predstojećim pritiscima koji se tiču dijaloga o Kosovu i Metohiji.
„U razgovoru sa predsednikom naglašeno da je jedinstvo naroda, pogotovu u vremenima velikih iskušenja, stub očuvanja države i nacionalnih interesa i da Crkva ima izuzetnu ulogu u očuvanju tog jedinstva“, ističe se u saopštenju.
Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023
Deo svoje pažnje Sabor je poklonio i pitanju, kako je navedeno, poljuljanih međureligijskih odnosa unutar bosanskohercegovačkog društva, sve učestalijim izjavama verske i nacionalne mržnje, iznošenim kako od verskih predstavnika, tako i od pojedinaca predstavnika javnog i političkog života, a u tom kontekstu i o radu Međureligijskog vijeća u Bosni i Hercegovini.
Na ovogodišnjem zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora posebna pažnja je posvećena temi konačnog rešavanja kanonskog statusa arhijereja Pravoslavne Ohridske Arhiepiskopije u svetlu prošlogodišnje odluke Sabora o vraćanju u kanonski status i uspostavljanju liturgijskog jedinstva – i posledičnoj odluci o dodeli Tomosa o autokefaliji – Makedonskoj Pravoslavnoj Crkvi – Ohridskoj Arhiepiskopiji.
„U tom cilju Sabor je doneo odluku o dodeljivanju kanonskog otpusta jerarhiji ove autonomne Crkve od strane Srpske Pravoslavne Crkve i njenom integrisanju u Sinod Makedonske Pravoslavne Crkve u skladu sa sveštenim kanonima i Ustavima naše dve pomesne Crkve, kao i ranije postignutim dogovorom Sinodâ sve tri crkvene strukture“, dodaje se u saopštenju
Na saborskim sednicama su razmatrane i posledice nekanonskog delovanja Rumunske Pravoslavne Crkve na kanonskim teritorijama eparhija timočke i braničevske, ali i stanje naše Crkve u okruženju i svetu.
Sabor je, takođe, posvetio pažnju i duhovnim i geopolitičkim posledicama ratnog sukoba u Ukrajini.
„Posebno je razmatrana tema stradanja Ukrajinske Pravoslavne Crkve od strane aktuelnih vlasti u Kijevu, oduzimanje njene imovine, hramova i manastira, raseljavanje monaha, progon pojedinih arhijereja i lišavanje njenih pripadnika osnovnih ljudskih prava i sloboda garantovanih međunarodnim konvencijama. Ovim povodom Sabor ponovo podiže svoj glas u zaštitu obespravljene i progonjene jednoverne braće apelujući na relevantne međunarodne institucije da spreče ovu nepravdu“, navodi se u saopštenju, prenosi Sputnik.
Izvor: sputnikportal.rs
