„Moguće da će dve strane postići napredak u relativno nekontroverznijim pitanjima, kao što su nestale osobe. Međutim, u ovom trenutku ne vidim realne šanse za napredak u ključnim elementima sporazuma – autonomiji kosovskih Srba i defakto priznanju nezavisnosti Kosova od strane Srbije“, rekao je Les.
Pojačan pritisak prije svega Sjedinjenih Američkih Država, posebno imajući u vidu izjavu američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eksobara da se čeka da Priština predloži svoju verziju Zajednice srpskih opština, iako su principi ZSO već dogovoreni Briselskim sporazumima iz 2013. i 2015, Les tumači kao posledicu panike Zapada od potencijalnog prelivanja sukoba na Balkan a u vezi sa rusko-ukrajinskim ratom, kao i kampanje lobiranja na Kosovu.
Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023
„Zaključili su da status ‘Kosova’ mora pod hitno da se reši. Međutim, ni Srbija ni ‘Kosovo’ nisu bili zainteresovani za postizanje sporazuma, barem jednog zasnovanog na staroj ideji da ‘Kosovo’ daje autonomiju Srbima i da Srbija kasnije prizna ‘Kosovo’. Kosovo se nadalo, i još se nada, da će postići punu nezavisnost, odnosno članstvo u UN, EU i NATO-u na način koji mu omogućava da izbjegne davanje autonomije Srbima, ako je potrebno, zaobilazeći Srbiju i apelujući direktno na Zapad“, precizirao je Les.
Saradnik sa Kembridža dodao je i da Srbija nije zainteresovana za sporazum u kojem na kraju mora da prizna tzv. Kosovo bez veće kompenzacije od obične autonomije za kosovske Srbe.
Dakle, iako pregovori između Beograda i Prištine, koliko god da traju, nisu odmakli od početka, i iako je očigledno da samo tzv. Kosovo izbegava obaveze, Eskobar odgovornost prebacuje i na srpsku stranu, šaljući poruku da „ni Srbija ni ‘Kosovo’ ne poštuju dogovore, te da nije tačno da prvo treba da se formira ZSO već da se sve iz dogovora uporedo sprovodi“.
Izvor: Borba
