Piše Vladimir Dimitrijević

PISANO DVADESET GODINA KASNIJE

Litija sa moštima Svetog vladike Nikolaja, zakazana za spasovdansko veče 2023. godine, izazvala je histerične reakcije SS ( Samo Soroš ) drugosrbijanštine i NATO montenegrinstva. Pojavile su se i reakcije onih pravoslavnih Srba koji više ne mogu „trpeti zuluma“, pa su rešili da se obrate sudu, da zaštiti pravo na slobodu veroispovesti od uvreda upućenih našim svetima. ( Videti u prilogu ) 
Sve to podstaklo je potpisnika ovih redova da čitaocima ponudi svoj rukopis, nastao pre dve decenije, kada su kretali žestoki SS ( Samo Soroš ) napadi na Vladiku. Pošto se svetskoistorijske okolnosti u kojima živimo nisu promenile, stvari se ponavljaju. Postoji jasan kontinuitet: 2003 – 2023. Inače, nedavno je objavljena najbolja knjiga na ovu temu, čiji je autor Željko Perović i koju svima preporučujemo. ( znamenje-pirot.blogspot.com/2023/04/21.html )
Molitvama Svetog vladike Nikolaja, Hriste Spase naš, spasi nas Spasovdanom. 

Uoči Vaznesenja Gospodnjeg, slave Beograda, grada Majke Božje, godine od rođenja Pravoga Mesije 2023. 

UMESTO PREDGOVORA 

Pred čitaocem je knjiga o napadima na Vladiku Nikolaja, odnedavno pribrojanog liku svetih Pravoslavne Crkve Srbske. Ona je nastajala od marta do avgusta 2003, i to na izvestan način opravdava njenu šarolikost, a gdegde i ponavljanja. Prvo je napisan ogled „Sveti vladika Nikolaj u očima svojih neprijatelja” (pre Svetog Arhijerejskog Sabora koji je Nikolaja uneo u diptihe svetih), a ostali su pisani kasnije, kao objašnjenja, dopune, komentari na ono što se govorilo povodom kanonizacije ili na klevete koje su se javile u međuvremenu. 
Pisac je svestan da se na izazove pomenute u knjizi moglo odgovoriti i drugačije (recimo, stišanijim tonom). Ali, kad ti neko vređa oca ili majku, pa očekuje od tebe da se ponašaš „tolerantno” u „dijalogu”, taj je, očito, izazivač koji ima nameru da ponizi, a ne da „pokrene dijalog”. Jer, Sveti Nikolaj Žički je za svakog pravoslavnog Srbina njegov duhovni otac. I mora da uznegoduje duša kada kažu za Novog Zlatousta da je „fašista”, „antisemita”, „mračnjak”, „fanatik”, koji je slavio Hitlera i propovedao lažne ideje. Otac Justin (Popović) je, još pre Drugog svetskog rata, a povodom napada na Vladiku Nikolaja, rekao ovo: „Uništavaju njega? Likujte, bogovi nepravde i uništenja, jer žele da pod ruševine svog pamfletizma zatrpaju najvećeg neimara srpskog od Svetog Save do danas. Istinoljupci, eto vam sva istina: hoće da obescene, da ućutkaju, da onemoguće drugog Svetog Savu. Jer je krotki lav jevanđelske istine, sveti Vladika žički Nikolaj, vaistinu drugi Sveti Sava… Kao da sam bačen među priviđenja: hoće da rastave od ljubavi narodne njega – radost našu, utehu našu, istinu našu… O, probudite se!” A za Nikolaja, ugodnika Božijeg, još tada je otac Justin zapisao: „Niko nije tužniji od njega, baš zbog njegove apostolske revnosti, proročke vidovitosti i svetosavske saosetljivosti. Ona nas sve nosi u svojoj svečovečanskoj duši. U njoj ima mesta i za njegove gonitelje, i za njegove neprijatelje. On ljubi neprijatelje svoje i u gresima njihovim. I sve se revnosnije moli za njih Sladčajšemu…”

Ja znam da se Vladika moli za sve koji ga kleveću i vapije da ih Gospod urazumi i privede Sebi, Jedinom Čovekoljupcu. Ali, isto tako znam da su mnoge pravoslavne duše uznemirene lažima na njegov račun. Ne zato što te laži seju sumnju u Nikolajevu svetost. Naprotiv! Nego zato što su to uvrede upućene svim verujućim ljudima. Kako kaže ruski teolog Andrej Kurajev: „Mi već znamo da je demokratija vrlo svojevoljna i kapriciozna dama, koja ima svoje, sasvim neočekivane, simpatije i antipatije. Ali, uvek se treba nadati; i ja zbog toga pitam: da li demokratija daje samo pravo da „nezavisni novinari” ruže pravoslavce i Ruse, ili i nama dozvoljava da im odgovorimo: „To nas boli! Ne vređajte! /…/ Naravno, Hrišćanin uvek mora da bude spreman da u svakom neprijatnom zbivanju vidi svoju krivicu i svoj greh. Ali, da li je greh uzbuđenost koja se javlja kad čujemo bogohuljenje? Ko je krivlji u tom slučaju – bogohulnik, ili Hrišćanin u čijem je prisustvu hula izgovorena i koji se možda preoštro založio za poruganu svetinju?”

Nadam se da me čitalac razume. Zato mu sve i prepuštam u ruke, moleći se Gospodu da nas On prizove Sebi i pomogne nam da izdržimo ovo „doba najmrtvije” (A. Blok), verujući i živeći za vaskrslog Hrista. 

Autor
na dan Sv. Stefana Visokog i
Svete Evgenije, majke njegove Milice,
19. jul/ 1. avgust 2003. godine

KNJIGU BESPLATNO PREUZMITE OVDE.

Izvor: Pravda