Piše: Dragomir Anđelković
U zemlji u kojoj predsednik javno kaže da je lično doneo odluku o kriminalnom rušenju kakvo je sprovedeno u Savamali, pri čemu je jedan čovek umro, stvari logično idu ka masovnim zločinima u školama. To je krug nasilja u čijem središtu je stvaranje atmosfere građanskog rata a ne nacionalne sloge. Zbog toga je ustala Srbija. Dojadilo je sve to i onima koji nisu zainteresovani za politiku ali shvataju da u ekstremno nenormalnim okolnostima postaje opasno živeti i svoj paralelni život.
Umesto da ozbiljno razmisli o razlozima zašto se suočava sa kvalitativno novim vidom narodnog otpora – i makar iz pragmatizma pokaže spremnost za suštinske promene – Vučić na izazove odgovara na svoj uobičajeni način. Sve prebacuje na lažnu nacionalnu i geopolitičku priču. Navodno njemu sada neko organizuje „Majdan“ jer, kako drsko tvrdi, ne želi da Albancima i njihovim zaštitnicima da Kosovo na tacni. Gnusna laž u duhu Orvelovskog jezika koji podrazumeva da je izdaja – patriotizam, a poraz – pobeda. Žalosno je što je mnogi, očito pod kontrolom režimskih službi, na stranačkom i NVO delu tzv. patriotske scene „prihvataju“.
Dao je Vučić radi opstanka na vlasti već skoro potpuno skuvano Kosovo, i to u loncu iz koga teško, nažalost, može da ispadne. Briselski sporazum, ukidanje Civilne zaštite koja je branila sever Kosova, prepuštanje srpskog energetskog sistema, aktuelne igra oko preuzimanja institucija lokalne samouprave u četiri severnokosovske opštine od strane Kurtija, načelni pristanak na Francusko-nemački plan prema kome bi oficijelni Beograd faktički priznao Kosovo. Šta više od toga?
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 25, 2023
Zašto bi Zapad rušio Vučića kada nije mogao ni da sanja da će naći tako perfidnog saradnika? Kada je došao na vlast, realno gledano, nismo kontrolisali veći, južni deo Kosova i Metohije, ali smo na njegovom severu imali vlast slično kao i u Vranju. Onim što je tokom deset godina učinio, samozvani „otac Srbije“ je sve to prokockao. Naravno ne iz nehata, već namerno. Kako bi kupio vreme za svoju autokratsku vladavinu.
Kosovo je predstavljalo vreću moneta koje je polako davao. Pravio se da ga brani na način da ga zapravo gubi brzinom koju je u stanju da prodaje javnosti. Tako stigao do tačke kada se očekuje da završi proces kosovske kapitulacije. Međutim, Srbija je ustala. Ne primarno zbog Kosova, ali mnogima koji protestuju i ono je u glavi. Radi se o prvorazrednom simbolu nacionalnog poniženja i opšte (samo)prevare u koju nas je Vučić gurnuo.
U takvim okolnostima on ponovo odgovara onako kako najbolje zna – gle paradoksa posle svega što je uradio – lažnim a bučnim patriotskim pričama! Nemci su u 19. veku smislili dobar izraz: „Ura patriotizam“. On podrazumeva ispraznu nacionalnu retoriku bez ikakve podloge, za potrebe političkog marketinga. No, Vučićeva je i gora. Ona nije ni samo „ura“, niti „navijačka“, ona je – totalno prevarantska.
U tom duhu je, vreme je da se i na njega osvrnemo, organizovan i Vučićev aktuelni „slet“ u Beogradu. Doduše, strašni pljuskovi pomogli su da farsa dobije dodatno upečatljiv okvir, ali samozvani maršal se nije verovatno mnogo uzrujao ni zbog toga. Bitno mu je da je pokazao da i dalje ima kapacitet da milom ili silom mobiliše značajan deo naroda i spreči ga da se razbeži uprkos kijametu, te da pola Srbije i dalje zadrži u stanju medijske odsečeosti od realnosti.
To je Vučiću dovoljno da poveruje da je realno da upotrebom svojih ogromnih resursa ponovo može da izigra opoziciju i prevari narod, i tako izdejstvuje neki fejk „unutrašnji“ kompromis. Dok sve to radi, forsirano nastavlja da obavlja svoj kosovski zadatak. Ne sme sada, kada mu se ozbiljno klima stolica, da izgubi podršku vodećih zapadnih centara moći od kojih zavisi aminovanje onoga o čemu sanja.
Da on njima nije po meri – nije. Ali nije bio ni Norijega ili Đukanović, a sa njima su dugo radili. Globalni moćnici ne vole mračne periferne igrače zbog onoga što predstavljaju, ali dok su im korisna njihova dela, prelaze preko svega. Znajući to, dok režiranim manifestovanjem narodne podrške brani svoju vlast u Beogradu, Vučić je istovremeno štitii na severu Kosova. Ali ne tako što brani taj deo naše teritorije, već baš naprotiv, tako što ga dalje daje Prištini.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 26, 2023
Srbi sa Kosova idu u Beograd – albanske paravojne snage jačaju okupaciju severa naše pokrajine. To je Vučićeva sa Zapadom dogovorena formula. Priština je dodatno učvrstila svoju poziciju. Ne da bi je zadržala već da bi imala šta da vrati Srbima a da je to ne košta. Pošto smo dali mnogo toga a nismo dobili ništa, planirano je da se u narednom periodu Vučić „junački“ izbori za povraćaj dela onoga što je prethodno prepustio, te da to bude predstavljeno kao veliki srpsko-albanski kompromis!
Desiće se to posle nove Vučićeve lažne patriotske borbe. On je dogovorio faktičko priznanje Kosova i potpuno integrisanje tamošnje srpske zajednice u kosovski sistem. Maksimum koji je istrgovao je formiranje Zajednice srpskih opština – bliže onome što je 2013. godine dogovoreno u Briselu nego svemu što je do sada Priština bila spremna da realizuje – što bi bila kompenzacija za potpisivanje Francusko-nemačkog sporazuma posle očekivane donatorske konferencije. ZSO je prebačena u statusni kontekst, ma koliko Vučić to negirao.
Time bi bila stavljena tačka na lažnu odbranu Kosova. A predsednik Srbije bi bio nagrađen stabilizacijom vladavine u narednim godinama nad ostatkom zemlje. Neki zapadni faktori, koji sada pokušavaju da posreduju između njega i dela opozicije, u vezi sa tim predlažu dogovor koji bi podrazumevao promene u REM-u i RTS-u, potpisivanje velikog sporazuma o „medijskoj odgovornosti i suzbijanju govora mržnje“ i hitno organizovanje (ovaj put fer) beogradskih izbora. Deo paketa bi se odnosio i na moguće, ali ne tako brzo, organizovanje novih parlamentarnih izbora.
Šta bi bio pozitivan rezultat toga za Srbiju? Ništa. Imali bismo nastavak Vučićeve, tek malo ublažene, autokratske i samožive vladavine, napumpane novim „legitimitetom“. Neko iz opozicije bi eventualno dobio deo kolača, i to je to. Veliki lažni kosovski kompromis planirano je da ide u paketu sa jednako lažnim društveno-političkim kompromisom u ostatku Srbije, koji bi na neko vreme podržao Vučićev opstanak na vlasti.
Da li je narod, ne kao deo opozicionog fronta već spontanog pokreta za „Normalnu Srbiju“, zbog toga izašao na ulice? Nije! Stoga, odgovor svih nas političkoj tzv. eliti ma koje bila boje – nacionalne, građanske, prozapdne, proruske – treba da bude samo jedan: NE TRULIM DILOVIMA SA VUČIĆEM. Teško je precizno reći šta će biti ako se istraje u sadašnjem modelu otpora, ali nedvosmisleno je jasno da će vrhovni meštar fejk patriotizma iz dan u dan biti slabiji. Ta šansa ne sme da se prokocka!
Treba ga iscrpljivanjem sprečavati da okonča po sebe spasonosne a za naciju štetne dilove raznih vrsta koji su u toku. Za to postoji narodna energija i neće se ona tek tako istrošiti, a posle ćemo već videti kuda idu stvari. Potvrda da je tako je i autentičan, masovni odgovor građana 27. maja na državni (a ne partijski) miting koji je u stilu onoga što se radi u Severnoj Koreji organizovan od strane SNS establišmenta dan ranije!
Iza napada na ruski brod “Ivan Hurs” stoji Zapad
Izvor: Medija centar
