Jadransko ostrvo Ugljan, nedaleko od Zadra, prošarano je slikovitim mediteranskim vilama i novijim turističkim objektima. Turističke naseobine koncentrisane su uglavnom na istočnoj strani izduženog ostrva. Na severnom delu, gotovo svaka tačka udaljena je vazdušnom linijom od obale petsto do hiljadu metara.
Prva naseobina na koju se nailazi sa severne ostrva zove se Gornje Selo, kroz koje se, gotovo celom dužinom proteže Ulica Ivana Brčića. U ovoj ulici, nedaleko od raskrsnice sa Putem svih Svetih, nazvanom po obližnjoj crkvici, nalazi se neupadljiva vila. Ovaj objekat, nije upisan u dostupnim katastarskim ispravama, ali su tri parcele koje čine celinu površine 2313 kvadratna metra, zabeležene pod brojevima 3882/1, 3882/2 i 3883/1, u vlasništvu izvesne Nevenke Vrkić. Vrkićeva je suvlasnica u neobičnom promeru 2007/6855 dve obližnje parcele (3887/1 i 3887/2) ukupne površine 6856 metara kvadratna kao i suvlasnica ½ parcele 3880 površine 1138 metara kvadratna. Teško je, iz javno dostupnih podataka odrediti vrednost ovih nekretnina. Iz vile se, duž Puta Svih Svetih, do mora stiže za šeststo metara, dok je ostalo zemljište udaljeno od plaže nekih trista metara vazdušnom linijom. Agencije za nekretnine nude kuće u obližnjem naselju Muline i za milion dvesta hiljada evra a parcele zemljišta od desetak ari prodaju za 150 ili 200 hiljada evra.
Suvlasnica zemljišta i vile Nevenka Vrkić bila je česta tema prošlogodišnjeg pisanja pojedinih bošnjačkih medija – optuživana da je sabotirala bošnjački pravni napor da dođe do revizije optužbe protiv R. Srbije za genocid. Kako je pisao portal Kliks.ba Nevenka Vrkić, poznata i po svojem holandskom prezimenu Tromp, zajedno sa DŽefrijem Najsom, nudila je pravne usluge bošnjačkoj vladi za izdašni honorar od milion evra. Vrkić-Trompova i Najs su veoma bliski saradnici i, prema pojedinim saznanjima, zajednički se bave spomenutim nekretninama. Uvidom na sajt Gugl Mape može se videti da je vila prošla tokom poslednjih godina temeljnu obnovu – sadašnji i izgled koji beleži Guglov servis veoma se razlikuju.
Jedna duga i vrlo bliska saradnja
Trompova i Najs deo su međunarodnog pravnog i aktivističkog establišmenta. Poslednjih meseci i godina Najs je poznat kao davalac prigodnih izjava za zapadne medije u kojima optužuje različite geopolitičke protivnike Zapada za razna zlodela. Poslednja u nizu meta bilo je rusko rukovodstvo. Posle tužilačke uloge u Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, gde je bio tužilac u slučaju protiv Slobodana Miloševića njegova uloga je prevashodno aktivistička. Trompova je deo istog miljea. Predavač „istočnoevropskih studija“ na Humanističkom fakultetu Amsterdamskog univerziteta dugo se kreće kroz ove krugove.
Još početkom osamdesetih, upoznala je Hilkea Trompa, holandskog intelektualca i istraživača polemologije, odnosno „ratnih studija“. Tromp je napisao nekoliko radova dok je radio na Pravnom fakultetu Univerziteta u Groningenu o ratu i međunarodnim odnosima a zatim je, po gašenju Instututa za polemologiju, postao direktor Međuuniverzitetskog centra za postdiplomske studije u Dubrovniku.
Studentkinja Nevenka Vrkić je, po svoj prilici zahvaljujući ovim kontaktima, studirala četiri godine u Holandiji od 1985. do 1989. godine. Iz njihovog braka izrodilo se dvoje dece, ćerka Mara 1989. i sin Hilke junior pet godina kasnije. Po okončanju postdiplomskih studija Nevenka Tromp je počela da radi na Amesterdamskom univerzitetu 1992. godine. Bio je to pravi čas za sve akademske istraživače koji su imali dodira sa nekadašnjom Jugoslavijom – zapadna javnost i tamošnji medijski ekosistem bili su željni komentatora koji su mogli ponešto da kažu o zaraćenoj zemlji na evropskoj periferiji. U drugoj polovini devedesetih Nevenka Tromp je bila angažovana na Institutu za ratnu dokumentaciju, dok je suprug radio na obnovi dubrovačke zgrade u koju je bio smešten spomenuti centar za postdiplomske studije.
Haška veza
Ima izvesne ironije u tome da je uspon akademske karijere Nevenke Tromp bio holandski intelektualac koji je svoje studije posvetio izbegavanju rata, dok je saradnja sa britanskim pravnikom, istaknutoj ličnosti tranzicione, postjugoslovenske „pravde“ obeležilo poslednjih dvadesetak godina njene karijere. Postala je istraživač u Tužilačkoj kancelariji Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (Haški tribunal). Saradnja je potrajala do smrti predsednika Slobodana Miloševića 11. marta 2006. godine. Najs je napustio Haški tribunal nekoliko meseci po zaključenju slučaja, dok je Trompova ostala angažovana na drugim slučajevima suda sve do 2012. godine.
Okončanje haške karijere zapravo je označilo početak aktivističke karijere u sferi međunarodnog krivičnog prava. U stanu Nevenke Tromp, u Holandiji, osnovana je februara 2014. nevladina organizacija Geoffrey Nice Foundation. U holandskim registrima ova fondacija je se vodi kao Geoffrey Nice Foundation On Law, History, Politics, And Society In The Context Of Mass Atrocities, na adresi Antonie Duyckstraat 127 2582tg, ‘S-GRAVENHAGE The Hague, Netherlands (registarski broj društva: 59990937, a kao datum registrovanja naveden je 12. februar 2014. godine). Javni profil ove organizacije je prilično oskudan. Ima troje stalnijih saradnika. Pored Najsa i Trompove tu je i srpska aktivistkinja za ljudska prava Sonja Biserko. Glavna delatnost oprganizacije jeste održavanje seminara u okviru međunarodnog programa Master Class pod nazivom „Međunarodni krivični sud u kontekstu tranzicione pravde“. Sadržaj predavanja lako je naslutiti – sve je usredsređeno tome da praksa Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju postane normativni okvir za određivanje budućeg delovanja u oblasti međunarodnog prava, te da pojam „genocida“ postane moćno političko oružje usmereno protiv geopolitičkih protivnika Zapada. Fondacija je u svojim letnjim školama okupljala studente prava, istorije, političkih nauka i sociologije iz raznih zemalja Evrope i SAD. Među predavačima su bila i pojedina istaknuta imena iz oblasti međunarodne pravde, i kroz ove kurseve je prošlo oko dvesta polaznika. Kurseve Fondacije je stipendirao i program Evropske unije Erasmus. Prema navodima pojedinih polaznika, sadržina kursa nije bila preterano bogata, međutim, samo pohađanje ovakvih škola imalo je značaja za kurikulum budućih pravnika.
Prisustvo Fondacije na društvenim medijima je skromno – njene profile na društvenim mrežama prate desetine ljudi a kursevi Master Class poslednji put se spominju 2020. godine. Finansijski izveštaji Fondacije dostupni su za period od 2014. do 2021. godine. Tokom nekoliko godina Fondacija je primila donacije u vrednosti od 361.551 evra. Poslovanje Fondacije je prilično hermetično za spoljašnjeg posmatrača, no nepostojanje izveštaja za 2022. godinu i uska upravljačka i nadzorna struktura sugerišu da je potrebno dodatno ispitati finansijski aspekt rada fondacije. Nadzor potrošnje sredstava prema dostupnim informacijama obavlja Nevenka Tromp.
Tezgarenje i regionalno žickanje
Haška karijera dala je Najsu, i polsedično Trompovoj, izuzetno visok međunarodni kredibilitet na Zapadu i u prozapadnim postjugoslovenskim državama. Postao je neizbežan sagovornik zapadnih medija o zapadnobalkanskim ratnim a i poratnim prilikama. Švajcarski pravnik Dik Marti objavio je u decembru 2010. godine izveštaj o mogućim zločinima i trgovini organima zatvorenika u severnoj Albaniji, što je povezivano sa nekim od vodećih ličnosti terorističke organizacije Oslobodilačka vojska Kosova. Pojedine podatke o počinjenim zločinima vođa OVK na severu Albanije prikupio je još glavni istražitelj haškog tribunala Patrik Lopez a potom i srpski istražni organi. Najs se o ovom izveštaju oglasio člankom iz februara 2012. godine u Londonskoj književnoj reviji „Ko je K144“ u kojem je osporio kredibilitet svedoka. Prema njegovim rečima u pitanju je bio konstrukt srpske medijske propagande. Izveštaj Dika Martija poslužio je za dalje istrage. Glavni tužilac Specijalnog tima Evropske unije za zločine na Kosovu počinjene 1999. bio je američki istražitelj Klint Vilijamson. Vilijanson je sa svojim timom 2014. utvrdio da se glavni navodi izveštaja Dika Martija poklapaju sa nalazima njegovog istraživačkog tima, iako navodi o trgovini organima nisu dovoljno snažno potvrđeni za pokretanje optužnice. Navodi izveštaja i istražne komisije poslužili su kao osnova za osnivanje Specijalnog suda za zločine na Kosovu, sa sedištem u Hagu, čija je uloga da sudi o ratnim zločinima vođstva OVK.
U većem broju medijskih nastupa Najs je pokušao da ospori legitimitet ovog suda. Potom ga je, 2015. godine, kontaktirao kosovski političar Petrit Seljimi, tada zamenik ministra spoljnih poslova u tzv. Vladi Kosova. Najsova uloga u ovom odnosu bila je da lobira u korist Hašima Tačija, nekadašnjeg lidera OVK, kako bi ovaj bio oslobođen teških optužbi. Prema javno dostupnim podacima usluge koje je pružao dvojac Najs-Trompova podrazumevali su uobičajene lobističke aktivnosti: održavanje i organizovanje predavanja, dogovaranje medijskih nastupa i javne nastupe u korist prištinskih vlasti.
Gotovo paralelno Najs i Trompova bavili su se pitanjem revizije tužbe BiH protiv Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije za genocid. Ovo suđenje okončano je odlukom iz februara 2007. godine kojom Srbija nije proglašena odgovornom za genocid. Još od tada, pitanje revizije ove presude ima istaknuto mesto u bošnjačkim političkim raspravama. NJima se povremeno priključivao i Najs. Još 2011. godine Najs je spomenuo mogućnost revizije presude „za agresiju i genocid“.
Na tribini Foruma bošnjačkih intelektualaca, izveštavala je beogradska Politika, 23. septembra 2016, Najs je pokušao da sa „nekoliko uopštenih navoda nagovori Bošnjake da pokrenu reviziju, ali nije prihvatio njihov predlog da bude deo tima koji bi, u tom slučaju, zastupao BiH“. Zahtev za reviziju odbačen je početkom 2017. godine, zbog osporenog legitimiteta pravnog predstavnika Sarajeva. O propasti ovog zahteva razmenjene su žestoke optužbe u sarajevskoj političkoj čaršiji. U intervjuu iz 2022. godine Nevenka Tromp je kazala da je za reviziju presude bilo potrebno milion dolara te da Sakib Softić, Izetbegovićev agent nije radio posao kako bi trebalo. Softić je, prema njenim rečima, tražio savet kako bi ovo trebalo izvesti, te su mu odgovorili mejlom kojim, između ostalog za troškove tima traže milion dolara. Trompova je bila proglašena odlukom Skupštine Kantona Sarajevo za počasnog građanina Sarajeva. To je izazvalo negativnu reakciju dela bošnjačke javnosti pošto je, prema navodima više udruženja, učestvovala u izradi izveštaja holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju iz 2002. godine u kojem stoji da Srbija nije učestvovala u dešavanjima u i oko Srebrenice u julu 1995. godine. Najs je, u svojim javnim nastupima, optuživao Bakira Izetbegovića da nije ozbiljno shvatio posao revizije presude. „U julu 2015. smo zamoljeni da objasnimo svoje stavove predsjedniku Bakiru Izetbegoviću, sinu pokojnog predsjednika BiH u ratu Alije Izetbegovića, koji je pokrenuo proces pred MSP. Sin se činio kao nesklon da bilo šta poduzme i u našem prisustvu ga je savjetovao neko ko je izgledao jako neprijateljski nastrojen prema onome što smo mi predlagali.“, rekao je Najs na predavanju u londonskom Grešam koledžu septembra 2020. godine, kako prenosi bošnjački portal Kliker.info.
Situacija sa Hašimom Tačijem bila je potpuno drugačija od Bakira Izetbegovića. Barem u početku, on je bio mnogo raspoloženiji prema predlozima Trompove i Najsa. Tači je, prema navodima portala „Insajderi“ iz 2018. godine koristio lobističke usluge za koje je plaćala Vlada Kosova firmi Alston&Bird kako bi isplaćivao honorar za pisanje autobiografske knjige. Korišćenje budžetskih sredstava za ličnu promociju Hašima Tačija otvorilo je među albanskim medijima na Kosovu i pitanje saradnje sa Najsom. Najs je, zajedno sa Trompovom, bio angažovan da pripremi arhivu materijala koja bi stajala na raspolaganju odbrani Hašima Tačija pred Specijalizovanim većem Kosova u Hagu kao i da obavlja druge savetodavne i promotivne usluge.
Albanski medij na Kosovu Gazeta Ekspres došao je do dva pisma koja je „kosovskim vlastima“ uputio Najs tražeći isplatu honorara. Nije poznato koliko je ukupna vrednost ugovorenih honorara. Najs je prvo pisao tadašnjem šefu kabineta predsednika „Vlade“ Avniju Arifiju tražeći da se njemu i Trompovoj isplate zaostali honorari. Naveo je da mu se duguje preko 327 hiljada evra, dok je dug Trompovoj iznosio skoro 163 hiljade. Sve u svemu, negde oko pola miliona. Pošto pismo poslato Arifiju nije dalo rezultate usledilo je i drugo, poslato u maju 2017. godine neposredno Hašimu Tačiju. Tom prilikom Najs se žalio da je potraživao novac putem „kosovskog pravosuđa“ ali da je neko administrativno onemogućavao isplatu. Sudeći po kasnijem razvoju događaja ovi odnosi su se nekako izgladili, pošto se, kada je Hašim Tači u julu 2020. godine doleteo u Hag kao njegov branilac pred sudom spominjao ovaj davnašnji haški pregalac.
Poslednjih nekoliko godina Najs se prevashodno oglašavao povodom međunarodnih pitanja – uključujući prethodnih godinu dana o tobožnjim ratnim zločinima ruskog vođstva u Ukrajini. Od neostvarenog savetovanja Bakira Izetbegovića i nešto bolje saradnje sa Hašimom Tačijem i kosovskim vlastima njegove ambicije su skočile do neslućenih visina ¬– da na optuženičku klupu dovede ruskog predsednika Vladimira Putina. Još uvek ostaje upitno – i vredno daljih istraživanja – koliko je ovaj aktivistički parapravnički angažman povezan sa poslovima Nevenke Tromp oko nekretnina.
Ne bismo se smeli iznenaditi ukoliko se tobožnja izgradnja međunarodne pravde banalno svodi na izgradnju odmarališta na Jadranu.
Žestok sukob vojnika Kfora i Srba: "Mirovnjaci" nasrnuli na građane koji su mirno protestovali
Izvor: Pravda
