- Odgovora će biti, siguran sam. Rukovodstvo zemlje upravo razmišlja o tome. U potpunosti se slažem sa predsednikom Državne dume Vjačeslavom Volodinom, koji kaže da odgovor treba da bude toliko promišljen i proveren da oni koji su to uradili, i Kijev i oni koji njime rukovode, izgube želju da ikada ponove takve akcije. Odgovor bi trebalo da bude takav. On treba da bude srazmeran, ali tako da ga svi osete - rekao je Gavrilov.
Ipak, on je istakao da smatra da bi primenjivanje nuklearnog oružja bila preuranjena reakcija, što su ranije kao potencijalan odgovor spominjali neki od ruskih zvaničnika, dodajući da postoji posebna vojna doktrina koja propisuje kada bi ovo oružje trebalo da se upotrebi. U ovom slučaju, kako je objasnio, nema potrebe za pribegavanje nuklearnom oružju. Takav odgovor bi bio "bez osnova, preuranjen i neumestan".
Istražni komitet nastavlja istragu ovonedeljnog incidenta, rekao je danas za "RIA Novosti" predsednik komiteta Aleksandar Bastrikin. Prema njegovim rečima, napadi na Kremlj pokazali su da su teroristički napadi tipičan način ratovanja za Ukrajinu, što posebno ima na značaju ako se uzme u obzir da su napadi bili pokušani pred Dan pobede, tradicionalni praznik koji ruski narod slavi već decenijama i koji simbolizuje pobedu protiv nacizma.
Napadi na Kremlj desili su se tokom noći 3. maja, nešto malo posle ponoći. Predsednik Rusije Vladimir Putin u tom trenutku nije bio u svojoj rezidenciji u Kremlju, te je sa svojim aktivnostima istog dana nastavio neometano. Moskva je za napad optužila Ukrajinu i SAD, za koje je rečeno da stoje iza provokacije, dok je bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev poručio da je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, zbog napada, postao legitimna meta ruskih snaga.
Kijev je negirao umešanost u incident.
Više o atentatu na Prilepina pročitajte OVDE.
Izvor: Novosti
