EU priprema svoj 11. paket sankcija protiv Rusije kako bi pokušala da iscrpi vojnu mašineriju Vladimira Putina, a prvi put će predlog sankcija uključivati i šire mere protiv zemalja koje pomažu Moskvi u izbegavanju trgovinskog embarga.
Kina i Turska su zemlje kojima se najčešće pripisuju zasluge za ekonomski pojas spasa Rusiji.
Diplomate EU upozoravaju da Ankara i Peking nisu njihove neposredne mete te da postoji rizik da se izjalove mere protiv tako značajnih geostrateških trgovinskih partnera, piše Politiko.
Umesto toga, troje diplomata iz EU reklo je da se nadaju da će nadolazeći predlozi EU o zaobilaženju sankcija podstaći države središnje Azije da pristanu na njih.
Puni 11. paket sankcija mogao bi da bude predstavljen već danas, za vreme posete Ursule fon der Lajen, šefice Evropske komisije Kijevu, povodom obeležavanja Dana Evrope.
Zanimljivo je da su upravo predsednici Uzbekistana i Kazahstana danas u Moskvi koja paradom obeleževa Dan pobede.
Izaslanik EU-a za sankcije David O‘Saliven je tokom proteklih nedelja putovao u Tursku, Uzbekistan i Kazahstan u pokušaju da proceni razmere zaobilaženja sankcija.
U predlogu 11. paketa sankcija u koji je Politiko imao uvid, Komisija cilja na, na primer, firme s poslovnim sedištem u trećim zemljama, koje nabavljaju robu koja podleže ograničenjima od firmi nastanjenih u Uniji, a koja se potom isporučuje u Rusiju direktno ili preko posrednika.
U dva aneksa predloga nisu navedene određene zemlje ili proizvodi, a o tome će odlučiti zemlje Evropske unije. Ovaj paket sankcija takođe uključuje popise 72 osobe i 31 entiteta.
Glavna tačka ove mere Evropske unije bi bila da se zabrani evropskim firmama da prodaju osetljive robe nekoj zemlji susednoj Rusiji, ako postoji zaobilazni put.
Ambasadori Evropske unije izneće svoje prve utiske o predlogu u sredu. Diplomate ne očekuju odgovor do sledeće nedelje, a čak ni nedelju kasnije. Ambasade Kazahstana i Uzbekistana u EU nisu odmah odgovorile.
Nekoliko zemalja EU strahuje da Brisel s ovim predlogom sankcija rizikuje otvaranje Pandorine kutije. Uspostavom načela da zemlje koje krše sankcije EU-a mogu biti mete, otvara mogućnost da su sledeće na meti Turska ili Kina.
Jedan evropski diplomata koji traži stroži stav rekao je da se nadao "napunjenom pištolju na stolu", ali "pištolj nije čak ni napunjen".
SAD su insistirale da Brisel zauzme oštriji stav prema Kini, ali EU i dalje okleva.
I sukob s Turskom se smatra velikim političkim rizikom, s obzirom na nestabilnost turske politike kojoj slede izbori ovog vikenda, ali i s obzirom na uticaj Ankare kada je reč o pitanjima poput migracija.
Komisija smatra da će pretnja kažnjavanjem srednjeazijskih zemalja biti dovoljna da promeni njihovo ponašanje, jedan je diplomata rekao da Evropa treba da bude sigurna da je spremna da ispuni pretnju. Drugi diplomata, međutim, kaže da Brisel mora da pronađe ravnotežu između zaobilaženja sankcija i održavanja ekonomskih veza s ključnim trgovinskim partnerima kao što su Kina i Turska.
Peking se već juče oštro usprotivio meri iz EU-ovog 11. paketa sankcija, koja cilja na sedam kineskih kompanija za koje se sumnja da su slale zabranjenu robu u Rusiju direktno ili preko posrednika. Ovo direktno ciljanje na tih sedam kompanija razlikuje se od predložene šire mere zaobilaženja kojom bi se izradili posebni popisi proizvoda koji ne bi trebalo da se prodaju firmama u zemljama susednim Rusiji. To još nije odobreno.
- Pozivamo EU da ne ide ovim krivim putem, inače će Kina preduzeti čvrste mere kako bi zaštitila naše legitimne i zakonske interese - rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin.
Ali Komisija je uverena da ovaj paket daje zemljama EU dovoljno prostora za kočenje ako bi se smatralo da je ova mera previše politički osetljiva.
Prema predlogu, svaka odluka o dodavanju nekog proizvoda ili zemlje na popis mora da bude odobrena od svih 27 zemalja članica, prenosi Jutarnji list.
Za zemlje koje podržavaju Ukrajinu, novi paket koji će države članice razmotriti u sredu je dobra vest.
- Zadovoljan sam tim paketom. Podržavamo sve sankcije koje štete ruskoj ratnoj mašineriji, rekao je za Politiko estonski ministar spoljnih poslova Margus Tsahna.
Mapu juriša '’Vagnera'’ i ruske vojske pogledajte OVDE.
Izvor: Politico
