Piše: Ćezare Saketi (Cesare Sacchetti)
Prijatelji su se sastali da odu na izlet na jezero da uživaju u suncu kasnog proleća, da proslave rođendan jednog od njih na brodu, u ambijentu izuzetno lepog pejzaža jezera Mađore, koje se nalazi između Lombardije i Tićino kantona u Švajcarskoj.
Zapravo, iza naizgled bezazlene mini proslave na brodu, krije se drama međunarodne špijunaže.
Ponuđena verzija mejnstrim medija govori da je se dogodila iznenadna oluja, koja je izazvala potapanje pomenutog broda, koji se zvao „Zadovoljstvo“. Zapravo, na tom brodu je bio pravi skup agenata tajnih službi raznih zemalja, kako će se ubrzo i videti.
Ali, priča o oluji ima dosta nedostataka i u suprotnosti je sa verzijom meštana koji tvrde da to nije bilo nevreme koje može dovede do potapanja broda.
Neki tvrde da su potrebni vrlo specifični uslovi da bi se jedan brod potopio, a ne samo „jak vetar“ kako tvrde kontradiktorne verzije, koje je nudila zvanična štampa.
Dakle, postavlja se pitanje šta se zapravo dogodilo u nedelju 28. maja na lago Mađore?
Na brodu je bilo bar 20 osoba(kasnije utvrdjeno da ih je bilo 25), koje su članovi tajnih službi raznih zemalja.
Ne samo ljudi AISE (tajna služba Italije), već i Mosada, izraelske tajne službe, kako su potvrdili mediji. Neki zvanični izvori potvrdili su ovom blogu dosta drugačiju rekonstrukciju događaja od one koja je ponuđena od drugih izvora informacija. Na brodu su zapravo bili i agenti britanske službe MI6, zajedno sa nekoliko osoba koje su deo tajne službe NATO-a.
Na ovom brodu je bio sam vrh špijuna koji su se sastali da definišu konkretnu zajedničku akciju.
Nije to bio samit za “špijuniranje” ruskih oligarha koji žive u zoni Verbanje, kako su tvrdili italijanski i zapadni izvori informisanja, što nije ništa novo u njihovoj umetnosti kreiranja istrage.
Zadatak sastanka izgleda da je bio planiranje provokacije na Kosovu, teritoriji koja je oteta od Srbije nasilnom voljom NATO-a 2008, kako bi se pokrenula nova eskalacija na Balkanu.
Suština ovog plana proizilazi iz činjenice da situacija u Ukrajini postaje uveliko kompromitujuća za Atlanski savez.
Osvajanje Artjomovska je bio ozbiljan poraz za vojnu silu Ukrajine koja je, po procenama grupe Vagner, bukvalno razbijena, sa gubicima od sedamdeset hiljada ljudi u očajničkom pokušaju da odbrane strateški važan grad za kontrolu istočne Ukrajine.
Ove procene gubitaka zapadni mediji nikada nisu naveli, jer imaju precizan zadatak da trube o ukrajinskim uspesima, uprkos situaciji na terenu koja ukazuje na katastrofu kijevskih nacista.
Ako ovome dodamo još jednu vest, koja je potpuno sakrivena od tih istih medija, koja se tiče uništavanja glavnog kampa vojnog špijunskog centra Ukrajine, u kome su bili prisutni i razni profili NATO oficira, koji su pod hitno evakuisani u Berlin.
Dakle, situacija za NATO postaje vrlo dramatična. Sudbina režima Zelenskog izgleda zacrtana, i njegov definitivni pad u ovom momentu nije pitanje da li će se dogoviditi, već je samo pitanje kada će se to dogoditi.
Na nekim ruskim kanalima kruže video klipovi na kojima ukrajinski vojnici nekih divizija odbijaju da izvrše naređenja, razmatrajući opciju obaranja Zelenskog.
Ovaj scenario kompletnog razbijanja Atlanskog saveza u Ukrajini, izgleda da je direktno povezan sa događajem sa Lago Mađore.
Da bi mogao da otvori novi front, NATO, zajedno sa tajnim službama već pomenutih zemalja, je odlučio da napravi na Kosovu, ono što se zove „false flag“ u žargonu tajnih službi akcija pod lažnom zastavom, što zapravo znači konstruisana akcija.
Preko ovog tipa operacija obavljaju se atentati i razne vrste provokacija da bi mogao da se optuži odabrani neprijatelj da je zapravo on to uradio, a zapravo akciju konstruišu tajne službe zemalja koje od tog događaja imaju direktni interes.
Prethodnih dana smo svedočili prvom pokušaju da se isprovociraju Srbi koji žive na Severu Kosova.
Srbi su se tada okupili da protestuju protiv gradonačelnika albanske manjine na severu Kosova. Gradonačelnici su izabrani na izborima, koje su Srbi bojkotovali, a gde su Albanci osvojili mikroskopskih 3,5%.
Srbi su tražili da se povuku ovi gradonačelnici i da budu zamenjeni sa zvaničnicima koje bi poslao Beograd.
NATO snage koje se tamo nalaze počele su da bacaju suzavac na masu, iako Srbi protestanti nisu ni na koji način napali pripadnike NATO-a.
Kosovo je zona u kojoj je vrlo visoka prisutnost italijanskih vojnika. Barem 852 italijanska vojnika služe u Kforu (NATO snage koje deluju na Kosovu). Komanda Kfora je poverena generalu Fuljiuolou (Fugliuolo), čoveku koji je bio „istaknut“ u hronikama u aferi tokom lažne korona pandemije.
Tokom prethodne tri godine Filjiuolo je bio ključna figura u organizovanju crne povorke mrtvačkih sanduka u Bergamu, scenografija koju nepojamno tužilaštvo još uvek nije rasvetlilo, kao ni okolnosti koje se tiču distribucije kovid vakcina koje izazivaju visok stepen kolateralnih efekata.
Filjiuolo je dakle ključni čovek italijanske duboke države i zauzima stratešku poziciju na Kosovu.
Rusija je izgleda otkrila i sabotirala plan, a Italija je još jednom bila izabrana, na žalost, da plete novi scenario protiv Moskve.
Kao što kažu institucionalni izvori, citirani gore u tekstu, u stvari nikakva oluja na lago Mađore nije izazvala potapanje broda „Zadovoljstvo“.
Po ovoj verziji činjenica, ljudi iz ruske tajne službe FSB, otkrili su plan koji je pravio NATO, pa su odlučili da intervenišu i potope, red je da se kaže, vrh zapadnih tajnih službi na jezeru Mađore.
Prevrtanje broda je dakle izazvano intervencijom Rusa koji su udarili drugim brodom i izazvali potapanje. Ostalo je već poznata crna hronika.
Život su izgubili agenti AISE (italijanske tajne službe) Ticijana Barnobi i Klaudio Alonci, 53 i 62 godine, ruskinja, Ana Božkova, žena skipera broda Klaudija Kalminati (bugarskog porekla), zajedno sa agentom Mosada Ereza Šimonia, koji je sahranjen u Izraelu sa visokim počastima prethodnih dana, gde se pojavio i šef Mosada, David Barnea, da mu se pokloni i oda priznanje.
Italija: od prijatelja Arapa do baze Mosada
Šimoni je izgleda imao vrlo važnu ulogu u izraelskoj tajnoj službi, koja je odlučila da izabere Italiju kao „privilegovanu“ zonu njihovih operacija.
U zoni lago Mađore nikada nije bilo naglašeno prisustvo Izraelaca kao u zadnje dve godine.
Mnogi stanovnici jevrejske države odjednom se preseljavaju u ovu zonu, pa je teško poverovati u njihovo iznenadno interesovanje za brda koja okružuju jezero.
Lago Mađore je izabrano kao centrala za međunarodnu špijunažu i za rukovođenje određenih operacija, naravno uz blagoslov palate Kiđi (sedište italijanske vlade), od pada Prve republike, koja postaje mesto čiju politiku naravno koordinira Vašington, ali još više Izrael.
Izrael i njegov moćan lobi određuje politiku spoljnih poslova Italije i zemalja Zapadne Evrope što objašnjava činjenica da svaki kandidat za premijera mora da se pokori i ode da se pokloni Izraelu da bi mogao da sedne u fotelju premijera.
Slučaj aktuelne premijerke Đorđe Meloni, koja je pre nego što je izabrana, obnavlja potvrdu odanosti Izraelu, samo je poslednja u beskrajnom nizu onih koji ljube Izraelsku papuču.
I to, kao što je gore pomenuto, direktna je posledica otimanja od pre trideset godina, kada je Italija, tradicionalno prijatelj Arapa i nasleđa inostrane politike Alda Mora, postala jedna od zemalja koje su najžešće i najgore na liniji cionista.
Ključevi spoljne politike Rima nisu u Rimu. U Tel Avivu su.
To objašnjava još jednu drugu neverovatnu okolnost. Čim se dogodila nesreća na lago Mađore, Izraelci su poslali specijalni avion Bombardier executive, da bi na brzinu odveli svoje agente Mosada koji su bili na brodu.
Ova činjenica nije izazvala ni najmanji protest lokalnog tužilaštva koje je sprovodilo istragu, kao ni reakciju vrhovnog tužilaštva.
Dakle, dozvoljeno je agentima jedne strane službe da rade šta im se sviđa na našoj nacionalnoj teritoriji, čak do te mere nisu uzeti dokazi neophodni za analizu nesreće koja je odvela u smrt četiri osobe.
Svi ćute, ali ako je tačna ova verzija događaja, iz Moskve je stigla snažna i moćna poruka:“Znamo šta radite i možemo da vas zaustavimo kako hoćemo i kada hoćemo“. Iz magle tajni koje obavijaju lago Mađore izgleda da se vidi jedna jasna činjenica.
Atlantizam i vlade koje od njega zavise, izlaze još slabije nego što je to izgledalo pre ovog događaja.
Rusija se uzdiže kao protagonista, koji ne samo da pobeđuje u ratu na bojnom polju. Ona takođe pobeđuje u jednom drugom ratu koji se vodi iza scene, u špijunaži. Čak i tamo gde se određuju budući internacionalni odnosi, gde se stvara nova ravnoteža u kojoj nestaje atlantistički unipolarni svet, stvarajući prostor jednoj novoj realnosti, realnosti multipolarnog sveta i odbrane suverenosti nacionalnih država.
*Prva republika žargonski i novinarski izraz za suverenu Italijansku vladu, od 1948-1994. Od 1994. počinje takozvana Druga republika, za koju smatraju da je pod upravom Vašingtona. Prim.prev)
Izvor: Pravda/lacrunadellago.net
