Ona je i dalje na snazi, i verujem da će tek odigrati svoju ulogu. Niko zasad ne poriče da krajnja odluka o Kosovu mora da bude potvrđena na SB UN, bez obzira na sve razlike u stavovima.
Ovo je u intervjuu za "Novosti" rekao ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, komentarišući novu krizu na KiM, pritiske Amerike na Prištinu da povuče specijalce sa severa i dodaje da Amerika koja je kao posrednička strana uvek tu, ima mehanizme da utiče na Prištinu, ali očigledno ne želi.
O upadu specijalaca tzv. Kosova na sever, koji traje danima, Bocan-Harčenko kaže:
- Zapad je pustio Prištinu i Kurtija, gledajući im kroz prste. Reagovao je tek nakon što je situacija došla do opasnog nivoa, ali samo rečima, ne na delu. Sada je najbitnija stvar da Priština ispuni dogovore iz 2013. i 2015. i formira ZSO. To je jedini način za uspostavljanje stabilnosti. Posle dešavanja proteklih nedelja, implementacija tzv. evropskog predloga deluje kao nemoguća misija.
o Ako se od Srbije traži da se na kraju saglasi sa članstvom lažne države u UN, da li je jedini izlaz organizovanje međunarodne konferencije uz učešće Rusije i Kine?
- Pravedno i dugoročno rešenje moguće je samo nakon globalne promene. Svaka kriza mora da se rešava na osnovu interesa naroda koji tamo žive, u ovom slučaju Srbije, a ne na osnovu interesa nekih drugih zemalja koje smatraju da tobože vladaju svetom. Više godina insistiramo da oni koji pokušavaju da dođu do nekih rešenja, zauzmu neutralni stav, da se dođe do nekih koraka koji bi mogli da poboljšaju situaciju i život ljudi. To se odnosi i na posredovanje EU u dijalogu Beograda i Prištine.
o U delu javnosti se može čuti kako se Rusija povukla sa KiM i ostavila Srbe na cedilu. Da li bi danas vaša država vojno pomogla Srbiji u slučaju pogroma našeg stanovništva?
- Nadamo se da toga neće biti. Uz dosta jasan stav predsednika Vučića, koji naglašava da se zalaže za diplomatske mehanizme, pozicioniranje vojske na administrativnoj liniji je faktor sprečavanja ovakvog ishoda. Značajno je osnažena Vojska Srbije, čemu je doprinela naša bilateralna saradnja. Sankcije protiv Rusije su i kod nas dežurna tema.
o Nedavno ste rekli da su protesti u Beogradu zapravo pritisak Zapada na predsednika Vučića da promeni svoju politiku. Verujete li da će on ostati dosledan i da se neće pridružiti kaznenim merama prema Rusiji?
- Zapad smatra da svaka zemlja-članica EU, ili kandidat, mora, bez obzira na nacionalne interese, da sledi spoljnu politiku Brisela. Ne vidimo naznake da predsednik Vučić može da promeni dosledan stav. Polazi se od mišljenja većine srpskog naroda, kao i od privredne koristi koju Srbija, a i mi, imamo. Iako se sada suočavamo sa određenim preprekama, jer je Srbija okružena zemljama koje podržavaju sankcije.
Upravo se čuje argument da je trgovinska razmena veća sa članicama EU, nego sa Rusijom...
- Rusija je četvrti spoljnotrgovinski partner Srbije, naša robna razmena je u porastu. Najvažnije je da je naša bilateralna saradnja u energetici i infrastrukturi temelj za svestrani napredak Srbije. Delimo stav predsednika Vučića da je bitno da se razvijaju dobri odnosi sa svima.
o Ako bi, pak, Srbija bila primorana da se priključi embargu protiv Rusije, kakav bi bio odgovor Moskve? Ide li Srbija po automatizmu na listu neprijateljskih država?
- Ne bih da nagađamo, bolje je da gledamo sa nadom. Kod nas postoji kriterijum neprijateljskih odnosa. Teško je reći da sankcije mogu da budu prijateljski potez, naravno da su neprijateljski. Ako zemlje podržavaju neprijateljski korak, onda moraju da se nađu na listi neprijateljskih država.
o Ima li sličnosti između protesta u Beogradu i tzv. obojenih revolucija? Da li je to zaista "miris Majdana", kako neki govore? Jedan od vođa protesta nedavno je kazao da je njihov cilj da se oslobode Vučića, ali i Rusije.
- Ima sličnosti. Cilj obojenih revolucija je rušenje rukovodstva zemlje. Nije bitan razlog, koristi se svaka snaga - leva, desna, ona koja podržava Rusiju ili je protiv. Takvih pojava ima i sada. Na ciničan način je iskorišćena tragedija u beogradskoj školi. Ovo je svakako udarac na predsednika Vučića i vladu, koji vode suverenu i nezavisnu politiku, postižu dobre privredne rezultate u nelakim uslovima.
o Da li današnju Rusiju može da zadesi sudbina Sovjetskog saveza, kako proriču zapadni geostratezi, predviđajući vojni krah Kremlja u Ukrajini?
- Savremena Rusija, kao država naslednica SSSR, oslanja se i na dostignuća sovjetskog perioda. Raspad SSSR, uz sve teškoće tranzicije ka političkom pluralizmu i tržišnoj ekonomiji, nije preokrenuo vektor razvoja zemlje. Jača se saradnja u okviru Evroazijske ekonomske unije i drugih mehanizama. Koristi od toga ima i Srbija koja ima sporazum o slobodnoj trgovini sa EAEU. Sačuvan je fokus na fer i obostrano korisnu saradnju sa drugim zemljama, na čvrstoj pravnoj osnovi postavljenoj Poveljom UN, uz poštovanje međusobnih interesa. Ovaj pristup deli većina svetske javnosti, zato su pokušaji Zapada da zadrži svoju globalnu dominaciju kroz eksploataciju drugih zemalja osuđeni na neuspeh. Druga garancija postojanja Rusije kao nezavisne države je jedinstvo našeg naroda koji razume strateške zadatke koji stoje pred zemljom.
o Vidite li šansu da se okonča sukob u Ukrajini? I da li je poverenje iscrpljeno priznanjem Angele Merkel da su minski sporazumi bili kupovina vremena dok se Kijev ne spremi za rat?
- Rusija je više puta pokazala otvorenost za dijalog. Nažalost, pristup kijevskog režima i njegovih mentora na Zapadu je drugačiji. Ukrajinskim pregovaračima je jednostavno zabranjeno da nastave rad na nacrtu sporazuma sa Rusijom u proleće 2022. Vašington i njegovi saveznici smatraju da mogu ukrajinskim rukama pobediti Rusiju na bojnom polju, idu ka daljoj eskalaciji sukoba. Naši ciljevi su jasni - da neutrališemo direktne bezbednosne rizike Rusije kroz demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine - i oni će biti ostvareni. Što se tiče verolomstva naših bivših zapadnih partnera, ceo svet je video šta zaista vrede njihove reči. Da dodam da se Zapad jednako neprincipijelno ponaša i prema svojim "klijentima", zaboravljajući na njih čim prestanu da donose dividende. To je bio slučaj u Vijetnamu, Libiji, Siriji, Avganistanu... A može da se desi u Ukrajini ili, recimo, u pokrajini Kosovo.
o Bili smo svedoci pokušaja atentata na predsednika Putina, Ukrajinci sve češće izvode akcije na teritoriji Rusije. Kakav će biti odgovor ukoliko se u napade uključe i dalekometne britanske rakete i avioni F-16? Medvedev je jasno rekao da je moguća upotreba nuklearnog oružja...
- Ukrajinske oružane snage, uz podršku Zapada koji ih "pumpa" smrtonosnim oružjem, i dalje koriste terorističke metode. O tome svedoči i njihovo granatiranje stambenih zgrada i socijalne infrastrukture u gradu Šebekino Belgorodske oblasti Rusije, gde uopšte nema objekata vojne namene, kao i diverzije na Kahovskoj hidroelektrani i cevovodu za amonijak "Toljati - Odesa", koje su izvedene od strane kijevskog režima, a koje su nanele veliku štetu civilima, dovele do ekološke i humanitarne katastrofe. Odluke o narednim potezima u okviru specijalne vojne operacije donosi vrhovni komandant, predsednik Rusije. Ima više spekulacija povodom teme nuklearnog oružja. Međutim, naša vojna doktrina predviđa njegovu primenu jedino kao odgovor na upotrebu oružja masovnog uništavanja protiv Rusije, ili u slučaju kada je ugroženo samo postojanje države. Tu nema nikakvih dvosmislica, niti bilo kojih promena.
Ne vredi ni 15.000 sankcija
o Da li su ekonomska nesigurnost koju sankcije izazivaju i nezadovoljstvo oligarha smanjenim prihodima veća opasnost po Putina od situacije na frontu?
- Reč "oligarsi" pripada rečniku 90-ih godina i nema veze sa aktuelnom situacijom. Rukovodstvo vodećih ruskih kompanija je u prisnom kontaktu sa državnim vrhom, ulaže konstruktivne napore u povećanje konkurentnosti zemlje, održivosti njenog privrednog rasta. Sada je Zapad protiv Rusije uveo preko 15.000 nelegitimnih jednostranih sankcija, a koristi i pritisak na naše međunarodne partnere i inostrani biznis koji posluje u našoj zemlji. Uprkos tome, po čitavom nizu ekonomskih pokazatelja prošle godine postignuti su pozitivni rezultati. Spoljnotrgovinska razmena je povećana. Radi se na realizaciji sveobuhvatnih programa industrijskog, tehnološkog, infrastrukturnog razvoja regiona Rusije.
Da se očuva suština RS
o Predsednik Putin nedavno je odlikovao Milorada Dodika. Da li je to simbolička poruka da RS ostaje ruska interesna sfera?
- Predsednik Dodik je odlikovan zbog doprinosa razvoju naše saradnje. Drži se svog stava, misli na interese srpskog naroda u BiH, stabilnost RS i poštovanje Dejtonskog sporazuma. To je i stav Rusije da se spreči uništavanje RS, destruktivni potezi Zapada preko tzv. predstavnika Šmita, koji je imenovan mimo procedura.
Izvor: Večernjenovsti.rs
