- Zakon uvodi nejasan, nedefinisan i neustavan pojam roda i pod pretnjom kažnjavanja štiti sve oblike roda, a da niko ne zna koji su to oblici. Zakon uvodi najširu ravnopravnost, ne samo muškaraca i žene, kao bioloških pojmova, već uvodi rodnu ravnopravnost svih rodnih identiteta. Žena iz Zakona o ravnopravnosti polova, koji je važio do stupanja na snagu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, sada je postala ravnopravna sa svim ostalim rodovima ili rodnim oblicima o kojiam ne znamo ništa. Zakon je suprotan odredbama članova 15. i 62. Ustava jer Ustav Srbije ne poznaje termin „rodna ravnopravnost”, već samo termin „ravnopravnost žena i muškaraca” – kaže Boško Obradović.
On podseća da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti usvojen je u jednopartijskom parlamentu 20. maja 2021. godine bez javne rasprave i to je drugi razlog zašto ga treba ukinuti.
- Zakon ne samo da negira srpski jezik, njegovu gramatiku i normu nego i vrši nasilje nad njim tražeći da se u službenoj upotrebi jezika, pod pretnjom kazni, dosledno primenjuju nakaradni, rogobatni jezički izrazi koje preporučuju aktivisti rodne ideologije. Zahtev za promenom gramatičke strukture srpskog jezika koja je izražena u ovom zakonu u suprotnosti je sa opštelingvističkim pravilima srpskog jezika, a uz to, obaveza upodobljavanja naziva za nosioce zanimanja, zvanja i titula sličnim nazivima u kojima se eksplicira pripadnost (ženskom) polu posledica je nerazumevanja jezičkih činjenica i pokušaj nasilnog inženjeringa u jeziku za potrebe rodne ideologije.
Ovaj zakon podrazumeva intervenciju i u sferi jezika: 73. članom Zakona o rodnoj ravnopravnosti propisuje se obavezno uvođenje tzv. rodno osetljivoga jezika do 2024. godine. To je „jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu“ (član 6, tačka 17). Ovakav zahtev o obligatornoj upotrebi iskonstruisanog [izmaštanog] jezičkog idioma podrazumeva jezički inženjering i direktan upliv ideologije u jezik. Sa druge strane, Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma usvojen je 15. septembra 2021. godine, a prema članu 7, tački 6, standardizacija srpskog jezika mora biti zaštićena od ideoloških i političkih pokreta.
Ujedno, ovakav zahtev predstavlja i presedan ‒ prvi put se u istoriji srpskoga jezika, kulture i zakonodavstva modifikacija jezičkoga tkiva propisuje zakonom. Ovaj Zakon, svojom isključivošću koju nameće uvodi ne samo spisak preporučenih reči, već i spisak zabranjenih reči. Iz ovoga proizlazi uvođenje cenzure i kazne za nedozvoljenu jezičku aktivnost, što je neprihvatljivo, jer se time uvodi verbalni delikt u srpsko društvo. Ustavom su zaštićeni sloboda mišljenja i izražavanja; zabranjena je cenzura u medijima i zajemčena je sloboda naučnog i umetničkog stvaranja: Ustav, čl. 46, 50, 73. Obavezujuća upotreba tzv. rodno osetljivoga jezika u zakonu obesmišljava rad svih institucija koje se jezikom bave, a naročito Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskoga jezika, koji uređuju srpski standardni jezik i propisuju njegovu fukcionalno polivalentnu upotrebu u svim sferama društvenoga života. Struka ni u jednom trenutku nije konsultovana u donošenju ovoga zakona – objašnjava lider Dveri.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) June 16, 2023
On kađe da je važno posebno naglasiti da se jezička struka „oglasila tražeći ukidanje ovog i donošenje novog zakona, u zaključcima sa okruglog stola „Položaj srpskoga jezika u savremenom društvu (izazovi, problemi rešenja)“, održanog u Matici srpskoj 3. jula 2021. godine. Tom prilikom, saopšteno je 39 referata, u kojima je problem rodno osetljivog jezika sagledan iz različitih uglova: strukturnogramatičkog, semantičkog, pragmatičkog, sociolingvističkog, opštelingvističkog, sociološkog, pravnog, ali i u kontekstu njegove upotrebe u drugim jezicima tipološki srodnim srpskom. Zaključci su formulisani kroz 21 stav, a suština je da: „Stvarna borba za prava žena podrazumeva delanje na planu društvenih odnosa i borbe protiv diskriminacije žena u svim sferama gde ona postoji. Jezik treba da se razvija prirodnim putem, bez prisile i pritiska ideologije, a svakom govorniku, uz krajnje uvažavanje stavova drugih, treba ostaviti slobodu izbora za lično deklarisanje u domenu javne upotrebe, tj. mogućnost odabira onih jezičkih formi koje su u skladu s normom standardnog jezika“.
- Struka traži povlačenje ovoga zakona jer planirane nasilne intervencije odgovaraju isključivo ideološkim potrebama svojih stvaralaca i vrše nasilje nad jezikom oglušujući se ne samo o normu srpskoga standardnog jezika već i o hiljadugodišnju tradiciju razvoja jezičkoga sistema.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti je po mišljenju Visokog saveta sudstva, koje je saglasno mišljenju Odbora za standardizaciju srpskog jezika, „protivustavan i suprotan drugim postojećim zakonskim rešenjima“. Protivustavan je zato što Ustav ne poznaje kategoriju roda. Iako su u čl. 6 različito definisani, izraz „rod“ se koristi kao sinonim za „pol“. To se vidi, između ostalog, već i po definiciji „rodne ravnopravnosti“: to je „ravnomerno učešće i uravnotežena zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života“. Ako to imamo u vidu, ne vidi se zašto je trebalo menjati naziv „Zakon o ravnopravnosti polova“ – zaključuje Obradović.
Izvor: Pravda
