Dok su u javnosti podržavale diplomatsko rešenje sukoba u Srpskoj Krajini 1995. godine, SAD su Srbima u saradnji sa Hrvatima pripremale pakleni plan. Svega tri godine kasnije 1998. navodno smirujući tenzije između šiptarskih terorista i Srba, srpska strana je još jednom u praksi osetila šta podrazumeva američka diplomatija.
Interesantno je da je u svim ovim događajima učestvovala relativno ista ekipa ljudi, a na komandnom mestu tada, ali i sada, stoji osoba koja je odmah posle Ante Pavelića počinila najveći broj zločina nad Srbima – američki ambasador u Srbiji – Kristofer Hil.
Specijalna operacija „OLUJA“ i njen supervizor Kristofer Hil
Te 1995. zapadni mediji brujali su o Srbima kao zločincima i okupatorima, u svemu tome sebe su predstavljali kao mirotvorce koji smiruju tenzije i nalaze nekakvo diplomatsko rešenje sukoba. Istovremeno Amerikanci su vršili vojne obuke Hrvata, dostavljali im oružje i koordinirali vojnim akcijama protiv srpskog civilnog stanovništva.
Portal Vaseljenska (OVDE MOŽETE POGLEDATI DOKUMENTA) je početkom ove godine objavio ekskluzivna tajna dokumenta vezana za sastanak koji se dogodio neposredno pred zločinačku akciju „Oluja“ 1995 godine, tokom koje je stradalo više od 2000 Srba, a sa svojih ognjišta proterano više od 220.000 hiljada Srba.
Na sastanku koji se desio svega četiri dana pred „Oluju“ a kom su prisustvovali hrvatski ambasador u SAD Miomir Žužula, Petar Šarčevići i Siniša Petrović i državni sekretar Ričard Holbruk, ambasador Robert Frejzer i aktuelni ambasador u Srbiji Kristofer Hil, sve strane su konstatovale da je prethodna zajednička akcija hrvatske i američke vojske „Bljesak“ (36 sati proterano je oko 18.000 Srba, 283 ih je ubijeno i nestalo, među kojima 57 žena i devetoro dece. Vojska Republike Srpske i Vojska Jugoslavije nisu reagovale niti su se uključivale dok je „Bljesak“ trajao.) protekla uspešno.
Zadovoljni bilansom pobijenih i proteranih Srba, Amerikanci daju savet i podržavaju ideju jačanja saveza hrvatske i muslimanske vojske, jer je plan protiv Srba urodio plodom prilikom ratnih dejstava na području Bihaća:
„Američki su predstavnici nekoliko puta čestitali na poslednjim vojnim uspjesima hrvatskih snaga, izričito iskazujući zadovoljstvo takvim razvojem događaja. Time se s jedne strane otklanja vojna opasnost za Bihać, a istodobno, oni situaciju zadovoljno promatraju u kontekstu jačanja Federacije BiH, koju smatraju „svojim čedom“ – stoji u pomenutom izveštaju.
Žužul u izveštaju dalje navodi da je američka strana dala zeleno svetlo za vojnu akciju oko Bihaća i to ne samo u vidu moralne podrške, a kao zaključak se navodi da je američka strana zadovoljna razvojem situacije, podrobnim izveštavanjem od strane Hrvata i da Hrvati ne nasedaju na pregovore sa Srbima već da problem Srba u Srpskoj Krajini reše vojnim putem.
Istovremeno srpska strana na čelu sa Slobodanom Miloševićem se spremala za diplomatske razgovore i pokušaj smirivanja situacije mirnim putem. U tom trenutku srpska strana nije imala nijednog saveznika, a propagandna mašina protiv Srba je radila punom parom. Mediji širom sveta od srpskih civila, žena, dece pravili su zločince, i mrtvi i proterani Srbi su bili krivi.
Karijera Kristofera Hila na Balkanu počinje početkom devedesetih godina. Otprilike kada se on pojavio na našim prostorima, tog trenutka su i počeli da se rađaju sukobi. Počeo je kao šef pregovaračkog tima u Bosni i Hercegovini, sarađivao sa Ričardom Holbrukom kao njegov zamenik na mirovnim pregovorima u Dejtonu 1995. godine. Svoje pregovore je opisivao kao veoma uspešne jer su zaraćene strane uvek uspevale da se dogovore, na štetu Srba.
NJegov uspeh u praksi je zapravo izgledao tako da Srbe čitavom svetu prezentuje kao genocidne zločince, a onda da tako ucenjene i ocrnjene u čitavoj svetskoj javnosti, može slobodno da proteruje i ubija jer nema na svetu te sile koja će osuditi pa i etničko čišćenje jednog takvog zlog naroda kao što su Srbi.
Hilova „diplomatija“ u vidu vojne i obaveštajne podrške terorističkoj UČK iz 1998. godine!
Tek što se na Balkanu situacija malo smirila i Kristofer Hil dobio novu funkciju kao ambasador SAD u Makedoniji, tenzije su opet počele. Život Srba na prostoru Kosova i Metohije postajao je sve teži. Ubistva, otmice,teroristički napadi, svakodnevna maltretiranja.
Od potpuno neartikulisane gomile i „hajdučkih“ ataka na Srbe, odmah po dolasku Kristofera Hila u Makedoniju, gde je mnogo manje boravio jer je njegovo interesovanje ovaj put bilo Kosovo i Metohija, ubrzo je formirana tzv „Oslobodilačka vojska Kosova“ (UČK). Za svega nekoliko godina boravka na prostoru Makedonije i Kosova i Metohije, Hilova operativna administracija je od narko organizacije napravila ozbiljnu terorističku organizaciju. Pored oružja koje su dobijali od SAD, vojne obuke, operativnih informacija, zaštite povodom brojnih zločina počinjenih nad Srbima, uključujući i trgovinu organima u koju su SAD bile ozbiljno umešane, i ovaj put je Zapad uspeo od Srbije da napravi zločinca a šiptarske teroriste predstavi kao žrtve hegemonističkih srpskih ideja.
Portal Vaseljenska (OVDE MOŽETE PROČITATI) je objavio više članaka na temu učešća Kristofera Hila u akcijama UČK protiv Srba na prostoru Kosova i Metohije. Iako je i ranijih godina posećivao UČK, prvi zvanični dokaz do koga smo mi došli, jeste kada je zajedno sa Kristoferom Vokerom boravio u Prištini 24.7.1998. godine, gde su se vodili dogovori oko mogućih akcija albanskih separatista.
Kako stoji u pomenutom dokumentu: „Dana 24.7.1998. godine u Prištini će ponovo boraviti Kristofer Hil, ambasador SAD u Skoplju, koji će u razgovoru sa liderima albanskog separatističkog pokreta (Rugovom, Suroljem i Hajrizijem) nastaviti dogovore oko usaglašavanja predloga, stavova i inicijative za prevazilaženje političke krize, odnosno konsolidovanje jedinstvenih albanskih političkih subjekata na KiM. Ova aktivnost je vezana za poziciju albanske strane, za jedinstven nastup albanskog faktora u eventualnom nastavku pregovaračkog procesa o rešavanju kosovske krize.“
Otvorena podrška albanskim separatistima od strane zvanične administracije SAD nije ništa novo, kao ni saradnja sa osvedočenim šiptarskim zločincima koji su upravo u vreme koje se pominje u dokumentu aktivno učestvovali u terorističkim akcijama protiv srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i istovremeno se bavili trgovinom organima otetih Srba i drugog nealbanskog stanovništva, što je teško da su mogli sprovoditi sami i bez stalnog nadzora američkog faktora u vidu Kristofera Hila, Vilijema Vokera i drugih visokih zvaničnika.
Svojevremeno je Kristofer Hil naveo da je imao jedan diplomatski propust u svojoj karijeri i to je bilo NATO bombardovanje. Prosto iz razloga što šiptarski teroristi nisu bili dovoljno brojni i jaki, pa čak ni uz svu podršku NATO snaga, da se etnički očisti Kosovo i Metohija od Srba i da se a prostoru Srbije formira još jedna neprijateljska država, po ugledu na Srpsku Krajinu. Na njegovu žalost, čak ni nakon NATO bombardovanja Srbije, zločinačke akcije čitavog zapadnog sveta protiv jedne Srbije, koja niti je bila agresor, niti napadač, već je samo pokušavala na sve načine da zaštiti svoj narod na SVOJOJ zemlji, nije zaokruženo stvaranje šiptarske države.
Kristofer Hil ne ide sa mesta svojih zločina dok god postoji Srbija, bar u ovim granicama
Situacija na Kosovu i Metohiji, danas posle 24 godine od rata takva je da smo u međuvremenu imaju samoproglašenje šiptarske države u državi, jedan pogrom i na pragu smo da doživimo potpuno etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije.
Dešavanja od početka ove godine, koja su pratili brojni incidenti od strane šiptarskih terorista a koje štite pripadnici KFOR-a, sličnija su devedesetim godinama. Bez ikakve kazne, od početka godine ranjeno je dvoje srpske dece, upucano je još četiri odrasla Srbina, fizički napadi na decu i odrasle više nisu ni vesti već svakodnevnica.
A za proteklih 20 dana, od trenutka preuzimanja srpskih opština na severu Kosova i Metohije, od strane šiptarskih terorista i asistenciju pripadnika KFOR-a oteto je 9 Srba, pretučeno dvoje maloletne dece. Danonoćni teror nad Srbima se pojačava, na svakom koraku širom Severa mogu se videti pripadnici KFOR-a i ROSU-u sa dugim cevima i prstom na obaraču, i sve je upereno u Srbe, jer drugih stanovnika na severu Kosova i Metohije nema. Pretresi, pretnje sa spiskovima Srba koji će takođe biti odvedeni u Kurtijeve logore, situacija u kojoj ni najmlađa deca nisu sigurna, sve to visi Srbima nad glavom dok Hilova diplomatska propaganda radi punom parom i traži od Srbije da se smire tenzije.
Nije bilo osude jer su oteti Srbi bez ikakvog dokaza, što su isti ti Srbi mučki prebijeni u tim šiptarskim zatvorima i nije bilo osude na ranjavanje dece, niti najskorije prebijanje dece. Osuđena je jedino srpska strana jer je na svojoj teritoriji uhapsila trojicu naoružanih Šiptara, i sve što je Hilova diplomatska propaganda putem Međunarodne Zajednice tražila jeste da se oni pod hitno puste na slobodu, da Srbija spusti ruke dok je tuku po glavi, dok ubijaju Srbe i proteruju ih sa svoje zemlje.
Za svo to vreme, zmija od ambasadora ponavlja već oprobani recept u Srpskoj Krajini, ratu na Kosovu i NATO bombardovanju i Srbiji pruža ruku pomirenja a svoju marionetu Aljbina Kurtija pokušava da urazumi i to tako što mu na raspolaganje daje NATO vojsku da mu asistira u zločinima nad Srbima i što je najvažnije čitavu zapadnu propagandnu mašineriju.
Jedino je pitanje da li će Aleksandar Vučić ići stopama Slobodana Miloševića i diplomatski izgubiti sve, a onda dobiti još jedno novo žarište u Vojvodini ili Raškoj oblasti, jer situacija je i više nego slična, a akteri isti. I devedesetih je Srbija vrvela od stranih agenata koji su loše materijalno stanje hteli da promene na ulicama i to u momentima dok je Srbija vodila odbrambene ratove. Ista situacija je danas.
Loša politika popuštanja od Borisa Tadića do Aleksandra Vučića dovela je do toga da Srbija više nema da ispuni nijedan uslov, odnosno da je sve što je imala dala i đavo je došao po svoje. I umesto da se fokusira na problem Kosova i Metohije, da se kroz medije pojača propaganda i van granica Srbije o stvarnom položaju Srba na Kosovu i Metohiji, režim se prepucava sa Hilovim plaćenicima na ulici i gleda kako da sačuva svoje pozicije.
Ukoliko nije ucenjen ili kupljen, jedini „Božanski potez“ koji bi predsednik Srbije mogao da učini jeste da se povuče iz Briselskog sporazuma, budući da je srpska strana ispunila sve dogovoreno, dok šiptarska strana nije ništa. Odnosno to nije nešto što bi trebalo, već nešto što bi svaki državotvorni lider koji vodi suverenu zemlju morao da uradi.
Nažalost Srbija teško da je suverena zemlja. a Aleksandar Vučić ne pokazuje znake odlučnosti i državotvornosti, posebno ne u ekstremnim situacijama gde je hrabrost i odlučnost i više nego potrebna, posebno uzimajući u obzir i geopolitičke prilike koje su daleko bolje za nas danas, nego što je bio slučaj devedesetih. Dok se Hilovim plaćenicima priviđa ruski uticaj, unutarnju i spoljnju politiku naše zemlje više vodi Kristofer Hil, nego što to radi njen formalni predsednik Aleksandar Vučić.
Zaključak zvuči sumoran ali takva je i situacija, na čelu Amerike jeste jedan senilni dedica ali na čelu Srbije je jedan ozbiljan operativac koji neće stati dok ne uništi Srbiju. I to je najveći neprijatelj Srbije, neko ko je u poslednjih 30 godina počinio najviše zločina nad Srbima, poslao čitavom svetu sliku o Srbima kao o najvećim zločincima, koljačima i ubicama, napravio najviše ideoloških i političkih podela, a za sve to vreme smeškajući se i moleći se da se Srbi primire i spuste tenzije!
Pročitajte OVDE šta je šeik Muhamed bin Zajed rekao Putinu
Izvor: Vaseljenska
