Prema procenama, glavnokomandujući ukrajinske vojske general Valerij Zalužni do sada je iskoristio manje od deset odsto raspoloživih snaga. To može da ukaže na dve stvari: ili general Zalužni zaista čeka da se pokažu pukotine u ruskoj odbrani, ili odugovlači da se prolećna ofanziva pretvori u ponavljanje ruske zimske ofanzive, koja ništa nije postigla.
Ali, ako bi ukrajinska armija pojačala svoje napade i uspela da savlada rusku aktivnu odbranu, koja je do sada bila prilično žilava, došla bi do velike prepreke – odbrambenih položaja zvanih „Surovikinova linija“.
Ta linija se nalazi duboko u okupiranom delu Zaporoške i Donjecke oblasti i proteže se od nekadašnjeg rezervoara Kahovka kod grada Vasilivka pa sve do grada Volnovaha u Donjeckoj oblasti i obuhvata utvrđenja i rovove ukupne dužine od više od hiljadu kilometara.
Oko nekih posebno važnih mesta Rusi su izgradili dodatne odbrambene sisteme. Gradovi Mihajlivka, Tokmak i Bilmak bili su utvrđeni posebnim odbrambenim sistemima. Prva dva su na mogućem pravcu ukrajinskog napredovanja ka Melitopolju, a treća ka Mariupolju.
S obzirom na to da se nalazi do 30 km od linije fronta, ruski inženjering je uspeo da gradi „Surovikinovu liniju“ dugo i temeljno, bez rizika od ukrajinskih napada.
Ta utvrđenja se sastoje od minskih polja kao prve linije odbrane, zatim „zmajevih zuba“, a zatim protivtenkovskih rovova.
Tek nakon toga su prvi rovovi sa vojnicima, pa druga linija odbrane sa rovovima za vojnike. Iza toga u dubini je artiljerija.
Rusi su maksimalno iskoristili prirodne prepreke poput reka, jezera, šuma i slično da dodatno zakomplikuju ukrajinske pokušaje proboja.
„Surovikinova linija“, nazvana po bivšem ruskom glavnokomandujućem oružanim snagama Rusije u Ukrajini, međutim, nepokretna je i lako vidljiva iz vazduha, što omogućava njenu preciznu lokaciju. Ovo je ukrajinskom štabu dalo mogućnost da detaljno planira napad.
Dakle, postoji način da se ta linija sruši. Na primer, ako N granate direktno pogode rovove ili bunkere, one su beskorisne. Tada će i bezbedna komunikacija između pozicija biti onemogućena jer se prekida ako se rovovi sruše.
Takođe, Ukrajinci su sa Zapada dobili oružje kojim mogu precizno da ih pogode. Pre svega, HIMARS/MLRS sa GMLRS (Guided Multiple Launch Rocket Sistem) raketama, koje su razvijene upravo za takve zadatke.
Međutim, HIMARS/MLRS višecevni bacači i GMLRS projektili su prvenstveno razvijeni kao taktičko oružje za uništavanje tačkastih ciljeva. Zbog toga GMLRS projektili imaju satelitsko (GPS) navođenje. Projektil M31A2 ima verovatnoću odstupanja od ciljne pozicije od samo pet metara. To je bilo više nego dovoljno da rakete neprestano pogađaju Antonovski most koji je prešao Dnjepar kod Hersona.
S obzirom na mogućnost veoma preciznog utvrđivanja koordinata svake ruske pozicije na „liniji Surovikin“, Ukrajinci mogu da naprave ne samo detaljan plan napada, već i da tačno odrede koje će rakete na koje mesto napasti.
Za svaku poziciju jedna ili dve rakete za svako obezbeđenje.
I unapred, koordinate cilja se unose u sistem navođenja svake rakete, pre nego što se rakete učitaju u lansere i HIMARS/MLRS počnu svoj put do lansirnih pozicija.
MOŽEMO DA SRUŠIMO SVAKU ZGRADU U KIJEVU: Putin poslao vrlo zagonetnu poruku svetu
Izvor: B92.net
