Prema rečima dr Aleksandra Rastovića, direktora Istorijskog instituta SANU, britanski Parlament postupa po istoj matrici po kojoj je postupao u 19. i 20. veku – Srbija se smatrala agresorom tada i tako se smatra i sada. Kako su nekada smatrali da KiM nije deo Srbije, tako smatraju i danas, piše Sputnjik u analizi uloge Velike Britanije na Kosovu i Metohiji.
Rastović podseća da je Britanija odavno involvirana u Balkanska pitanja, još od 19. veka.
U našem vremenu, britanska vlada imenovala je specijalnog izaslanika za Balkan, ser Stjuarta Piča, a pre nekoliko godina pokušala je da u Savetu bezbednosti UN žigoše srpski narod kao genocidan, što je sprečeno zahvaljujući ruskom vetu. Rasprava u Parlamentu samo je kontinuitet britanske politike prema Balkanu na kome, kako Rastović kaže, Britanija ima interese koji se, kao što je bilo i u prošlosti (uz nekoliko izuzetaka) ne poklapaju sa srpskim interesima.
„Britanski interes je očigledno podrška Aljbinu Kurtiju i njegovoj vladi. Čitavom Evropom cirkuliše da iza Kurtija i stoji Velika Britanija. On je njihov projekat i sve što se dešava, i takozvani izbori, i frenetična podrška Kurtiju pokazuju da su oni stali iza njega i politike za koju mislim da nije dobra, nije razumna i da samo može da vodi ka eskalaciji. To nije dobro ni za Srbe, ni za Albance, a nije dobro ni za čitav Balkan“, kaže Rastović.
Po svemu sudeći, Velika Britanija pokušava da parira EU i SAD u kosovskom pitanju, smatra on. Posle navodne nezainteresovanosti, ovako naprasno otvaranje kosovskog pitanja u Parlamentu upravo to i pokazuje.
Izvor: Sputnjik
