Kriza na Kosovu i Metohiji je tema NATO samita u Viljnusu jer alijansa želi da u potpunosti kontroliše Balkan zbog preraspodele snaga posle završetka rata u Ukrajini, smatra diplomata Zoran Milivojević.
U prestonici Litvanije, Viljnusu, danas je počeo dvodnevni, 74. samit NATO koji okuplja oko 50 delegacija iz zemalja članica i partnerskih država Alijanse. Glavna tema samita biće podrška Kijevu, ali će, prema najavama, i jedna od tema na dnevnom redu biti i situacija na Balkanu, posebno kriza na Kosovu i Metohiji.
Kosovo tema u Viljnusu zbog preraspodele snaga posle rata u Ukrajini
NATO se bavi Kosovom i Metohijom od 2010. godine kad je to pitanje prebačeno u nadležnost Evropske unije za posredovanje i otkad je Balkan zacrtan kao prostor od interesa za transatlantsku zajednicu, odnosno, za proširenje alijanse i uključivanje u zapadnu sferu uticaja, kaže za Sputnjik diplomata Zoran Milivojević.
NATO se bavi Kosovom od trenutka kad je praktično preuzeo ulogu Kfora, odnosno, otkad u ime i za račun Ujedinjenih nacija vrši vojni deo nadležnosti preko Kfora.
NATO se intenzivno bavi Kosovom zato što je region dobio na značaju i težini zbog potrebe Zapada u globalnom razračunavanju vezanom za rat u Ukrajini i preraspodelu snaga u novom svetskom poretku, s namerom da Balkan definitivno uključi u transatlantsku zajednicu.
A glavni mehanizam političkog i svakog drugog objedinjenja i kohezije transatlantske zajednice je NATO, i preko tog mehanizma se sve to i ostvaruje, ističe Milivojević.
„Povod je rat u Ukrajini i definitivno zaokruživanje ovog prostora pre nekog raspleta, jer rat ide u nekom pravcu ali u nekom trenutku će morati da se sedne za sto i da se razgovara o novom rasporedu snaga. Kad je region u pitanju, dva su nezavršena posla – Kosovo i Metohija i BiH i oba pitanja su na dnevnom redu.
S tim što je dinamika oko Kosova nešto veća zato što se smatra da rešavanjem kosovskog pitanja, odnosno ako se slomi Srbija da prihvati kosovsku nezavisnost ili 'realnost', da će se lakše rešiti Republika Srpska“.
NATO je sada vodeći instrument u realizaciji zapadnih strateških interesa ne samo u Evropi nego i šire zato što je glavni kohezivni faktor i zato što je zasnovan na sili, tako da je politika u drugom planu, smatra Milivojević.
U Viljnusu bez otpora država koje ne priznaju tzv. Kosovo
Nikakav otpor NATO zemalja koje nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova ne bi trebalo očekivati u Viljnusu jer postoji platforma oko koje je postignut konsenzus, a to su politički dogovori u pravcu normalizacije na osnovu Ohridskog sporazuma, dodaje Milivojević.
I u EU su postigli saglasnost da se u kontekstu evrointegracija i tzv. Ohridskog sporazuma razgovara o normalizaciji pošto u okvirnom sporazumu ne figurira priznanje, tako da je i pet članica EU koje ne priznaju nezavisnost to prihvatilo kao platformu.
„Ako Srbija to prihvati, onda ćemo videti kako će te zemlje da reaguju. Mada ja mislim da nema nikakve šanse da Srbija to prihvati jer Ohridski sporazum je u stvari de fakto priznanje i zbog toga oni insistiraju na njemu. Nemačkom formulom koja bi se primenila i na slučaj Srbije i Kosova rešilo bi se kosovsko pitanje bar kad je reč o zapadnoj transatlantskoj zajednici, u okviru NATO i EU, a za drugo – bože moj.“
Kako kosovsko pitanje vratiti u Savet bezbednosti
O kosovskom pitanju ne raspravlja se na jedinoj pravoj adresi – Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija još od 2010. godine, zato što postoji rezolucija Generalne skupštine UN koja je izglasana i uz asistenciju Srbije, da se razgovori o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine daju EU na posredovanje.
To bi se moglo promeniti jedino ako se stvari na terenu promene i ako Savet bezbednosti ponovo vrati to pitanje u svoju nadležnost.
A za to je potrebna saglasnost Saveta bezbednosti, da postoji problem i da EU više nije u stanju da posreduje u pregovorima.
„Recimo eskalacijom, ako bi Kfor morao da interveniše. Već sad imamo eskalaciju i zato je Srbija i tražila da se to pitanje postavi na sednicu Saveta bezbednosti jer imamo eskalaciju, a Kfor ne funkcioniše.
Prema tome, ako imamo pretnju miru i stabilnosti a neophodno je da Kfor počne da interveniše i ako Savet bezbednosti da nalog za to, onda je pitanje vraćeno u nadležnost Saveta bezbednosti. To bi onda značilo da su dosadašnji pregovori – bezuspešni“, zaključio je Milivojević.
TURSKA EKSPRESNO IZDAJE PUTINA: Evo šta su dobili za preokret spoljne politike
Izvor: Sputnik.rs
