Orić je u izjavi za taj portal negirao stravičan zločin nad Srbima u Kravici.
– U Hagu je dokazano da su Kravice bile legalna vojna meta i Naser Orić, što je utvrđeno, pravosnažno, nikoga nije ni ubio ni streljao. Znam da bi (predsedik Republike Srpske) Milorad Dodik voleo da me osude, ali mu neće poći za rukom. Ja sam branio časno svoj narod i svoju zemlju – tvrdi Orić.
Masakr u Kravici je naziv za masovno ubistvo 49 stanovnika srpskog sela Kravica blizu Bratunca.
Masakr u Kravici
Početkom 1990-ih selo je brojalo oko 350 žitelja. Kravica sa okolinom je tokom Drugog svetskog rata desetkovana od strane muslimana, i preko 500 ljudi je ubijeno.
Ujutro 7. januara 1993. na pravoslavni Božić, Muslimani su napali Kravicu, Ježesticu i Šiljkoviće.
Drugi po redu pokolj u Kravici se desio na Božić 7. januara 1993. godine kada su muslimanske snage tzv. ARBiH, predvođene Naserom Orićem napale selo koje je branila seoska straža.
Žrtve masakra su osim pripadnika seoske straže bili i deca i starci. Najmlađa žrtva, Vladimir Gajić, je imao samo četiri godine a Novica Bogićević četrnaest. Najstarija žrtva masakra bila je nepokretna starica Mara Božić, stara 89 godina koju su zlostavljali pa živu zapalili muslimanski zločinci a tada je ubijen i njen sin.
U svojoj kući su mučeni pa zapaljeni Negosav (80) i njegova nepokretna supruga Krstina Erić (81). Starica LJubica Obačkić (75) ubijena je dok se vraćala sa jutarnje liturgije u seoskoj crkvi a patolog dr Zoran Stanković je u njenom slučaju konstatovao povrede poput prostrelne rane na desnoj strani nedara, kao i prelom u središnjem čeonom predelu što govori o tragovima mučenja. Nepokretnu Tankosavu Stevanović (55) su muslimanski zločinci zarobili i zlostavljali pa okrutno ubili hladnim oružjem a patolog je konstatovao najmanje 15 ubodnih rana. U svojoj kući je zlostavljana i Nevenka Đukanović (45) kojoj su prema nekim pričama Orićevi koljači odsekli glavu, međutim, ni njeno kao ni telo njene rođake Vidosave Trišić još nisu nađeni i one se vode kao nestala lica. Telo Radmile Lukić nađeno je sa više ubodnih i prostrelnih rana u dvorištu, a među žrtvama su bili i Vladimir Stojanović od 78, Drago Lazić od 80, Vaso Nikolić od 75, Risto Popović 73, Milo Jokić od 66, Boško Đukanović 65, Vaso Nikolić od 65 godina. Ranjenih je bilo 82 dok je tokom celog rata Kravica izgubila 158 meštana. Spaljeno je 690 kuća i pomoćnih objekata, crkva Svetih apostola Petra i Pavla je sravnjena sa zemljom a groblja su uništena i grobovi prekopani. Pre paljevine je izvršena opšta pljačka od strane više hiljada civila koji su zajedno sa muslimanskim koljačima učestvovali u napadu. Izbeglice su po najvećoj zimi i dubokom snegu pregazile reku Drinu i prešle u Srbiju.
Orić, koji je odbranom komandovao tako što je pobegao iz Srebrenice helikopterom pre upada srpskih snaga, odgovoran je za teške ratne zločine protiv srpskog naroda u Podrinju.
Postoje svedoci
O Orićevim zločinima nad Srbima u Podrinju svedočili su brojni muslimani.
Posle izbijanja građanskog rata u BiH, Naser Orić je maja 1992. imenovan za komandanta štaba TO u Srebrenici, a ubrzo i za člana Ratnog predsedništva Srebrenice. Početkom novembra 1992. postao je komandant Objedinjenih oružanih snaga podregiona Srebrenica, pa su u njegovoj nadležnosti osim opštine Srebrenica bile i opštine Bratunac, Vlasenica i Zvornik. Od 1992. do 1995, predvodio je mnogobrojne napade i monstruozne zločine u više od 50 srpskih sela u opštinama Bratunac i Srebrenica.
Učestvovao je u masovnim pokoljima Srba i etničkim čišćenjima srpskih sela u istočnoj Bosni, kao i u okrutnim i svirepim masakrima na Petrovdan 1992. i Božić 1993. u pomenutom selu Kravica. Pod njegovom komandom bila je i monstrum Elfeta Veseli, koja je u selu Donja Kamenica, masakrirala dvanaestogodišnjeg Slobodana Stojanovića, koji se vratio u selo po svog psa.
Takođe, ratni predsednik Izvršnog odbora SO Srebrenica Ibran Mustafić u svojoj knjizi “Planirani haos” detaljno je opisao razgovor koji je imao s Orićem nedugo nakon ubistva sudije Slobodana Ilića u Zalazju 12. jula 1992.
- Kada smo onu ekipu zarobljenih Srba iz zatvora ponovo poveli prema Zalazju i kada je počelo klanje, meni je dopao Slobodan Ilić. Popeo sam mu se na prsa. Bio je bradat i čupav kao životinja. Gledao je u mene i nije progovorio ni reči. Izvadio sam bajonet i direktno ga udario u jedno oko, a zatim provrtio nožem. Nije ni zapomagao. Zatim sam ga nožem udario u drugo oko. Nisam mogao da verujem da ne reaguje. Iskreno rečeno, tada sam se prvi put uplašio tako da sam ga odmah posle preklao - naveo je Mustafić u svojoj knjizi Orićevo priznanje tog strašnog zločina.
Pročitajte OVDE o “najtužnijoj” slici sa NATO samita u Viljnusu
Izvor: Večernje Novosti
