Jer, za dobro je svih nas ovde da se jednom već iz najmerodavnije svetske organizacije dobije zvaničan odgovor je li Kristijan Šmit visoki predstavnik ili nije, za šta jedini dokaz može biti odgovarajuća rezolucija SB UN, budući da je međunarodnim pravom (član 1, stav 2, Aneksa 10 Dejtonskog mirovnog ugovora) jasno propisano da se visokim predstavnikom može postati i biti samo na osnovu relevantne rezolucije SB UN.

U protivnom, ako takva rezolucija ne postoji, ni Šmit nije visoki predstavnik. I zato je gospođa Cvijanović u funkciji predsedavajuće Predsedništva BiH s punim pravom zatražila od generalnog sekretara UN da o svemu tome zvanično obavesti BiH, navodi Blagojević.

"Već u tom pismu obelodanjene su gole činjenice, bolje rečeno gola istina, da je SB UN 22. jula 2021. godine održao sastanak o ovoj temi i da nije usvojio nacrt rezolucije da se Šmit imenuje za visokog predstavnika, jer taj nacrt nisu prihvatile ne samo Rusija i Kina, nego i još 11 država članica SB UN, dok su samo dve preostale države bile za. Dakle, stvar je ovime postala kristalno jasna, a to je da Kristijan Šmit nije visoki predstavnik i zbog toga je njegovo predstavljanje u tom svojstvu lažno, odnosno protivpravno", jasan je Blagojević.

Ali, da ova istina ne bi dobila i zvaničan oblik u vidu obaveštenja generalnog sekretara UN, tu je Ministarstvo inostranih poslova BiH, kaže autor kolumne i ističe da ono grubim zloupotrebama onemogućava da pismo predsedavajuće Predsedništva BiH uopšte dođe do generalnog sekretara UN, baš kao što i ostala dva člana Predsedništva BiH onemogućavaju da ovo pitanje bude uopšte stavljeno na dnevni red sednice Predsjedništva BiH.

"Jer, kada bi to učinili, a uporno to ne dozvoljavaju niti će dozvoliti, znaju ostala dva člana Predsedništva, baš kao i MIP BiH predvođen Elmedinom Konakovićem, čime bi to rezultiralo. Naime, svesni su svi oni da bi, ako bi prihvatili legitimno i pravno utemeljeno traženje predsedavajuće Cvijanović, to dovelo do istine koja njima nikako ne odgovara, iako je na dobro svih nas ovde u BiH, a to je da Kristijan Šmit nije visoki predstavnik", navodi Blagojević.

I zato, ističe autor kolumne, pribegavaju zloupotrebama svojih funkcija, tako što Konaković uzurpira nešto na šta nema pravo prema zakonu, dok Denis Bećirović i Željko Komšić toj istini ne dozvoljavaju ni da uđe na sednicu Predsedništva BiH, a kamoli da bude otpravljena u formi pitanja generalnom sekretaru UN.

Elmedina Konakovića i njegove ilegalne rabote ne razotkriva samo već rečeno, nego i činjenica da ima jedan odnos prema predsedavajućoj Predsedništva BiH, a sasvim drugi odnos prema članu Predsedništva Denisu Bećiroviću, ističe autor.

U tom smislu, navodi Blagojević, Konakovića je razotkrilo njegovo zvanično pismo, broj 07/3-2-05-1-3150-1/23 od 27. januara ove godine, u kojem dozvoljava da lično pismo Bećirovića, a ne Predsedništva BiH, upućeno predsedavajućem Vojnog komiteta NATO-a, bude dostavljeno na tu adresu putem Misije BiH pri NATO, ali to Elmedin ne dozvoljava kada se radi o zvaničnom pismu i traženju gospođe Cvijanović generalnom sekretaru UN.

"Koliko je sve ovo zlo i naopako, svedoči i nešto što je manje poznato ovdašnjoj najširoj javnosti. Naime, uprkos navedenim opstrukcijama, postoji još jedan način na koji pismo gospođe Cvijanović može biti dostavljeno generalnom sekretaru UN. To je Misija UN u BiH, sa sedištem u Sarajevu", piše autor.

Ako bi, kaže, predstavnik te Misije putem zvanične note dobio pismo predsedavajuće Cvijanović, kad joj to, kakve li izopačenosti, navedenim opstrukcijama i zloupotrebama ne dozvoljavaju pomenute institucije njene države, takvu notu bi predstavnik te Misije morao da dostavi generalnom sekretaru UN.

Pratite Jutjub kanal portala Pravda na kome emisije vodi Igor Marinković https://t.co/zpsfQELH7c

— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) May 16, 2023

Međutim, ukazuje da je i tu prodrla spirala zla, jer je političko Sarajevo i tu napravilo bedem sa strancima, ovaj put iz navedene Misije UN-a u Sarajevu, tako da ni ta Misija, iako je to protivpravno, ne bi dozvolila da pismo predsedavajuće Predsedništva stigne do generalnog sekretara UN.

"Takvo bolesno stanje je porazno za ugled UN", konstatuje Blagojević i ukazuje:

"Kada se svemu rečenom doda činjenica u vidu osovine OHR - Ustavni sud BiH, koja funkcioniše tako što OHR svoju samovolju nametne kao zakon, iako je to protivno međunarodnom pravu i Ustavu BiH, a Ustavni sud zatim iznese golu tvrdnju koja je vid flagrantnog kršenja Ustava BiH od strane tog suda, da OHR navodno ima pravo na to, ili kada taj isti sud u julu 2006. godine u predmetu broj AP 953/05 u svojoj odluci kaže da SB UN potvrđuje imenovanje visokog predstavnika, nakon čega u martu 2023. godine u predmetu broj U 27/22 Ustavni sud BiH prihvata Kristijana Šmita za navodnog visokog predstavnika iako SB UN nije potvrdio njegovo imenovanje, onda tu prestaju razum i vladavina prava, a nastupaju sile zla".

Zato je i ilegalno opstruisanje da se uputi navedeno pitanje i zahtev gospođe Cvijanović generalnom sekretaru UN samo još jedan iz niza dokaza koliko je sve ovo u BiH pretvoreno u eroziju države i prava, i koliko je sve to svojevrsni trijumf zla nad vladavinom prava i pravdom, zaključuje Blagojević.

Šmit svojim porukama tera investitore i pravi direktnu štetu BiH

Upozorenje Kristijana Šmita, koga Republika Srpska ne priznaje za visokog predstavnika u BiH, međunarodnim investitorima da budu oprezni ako nameravaju da ulažu u Republiku Srpsku jer bi njihov novac mogao biti izgubljen te da bi insistiranje na pitanju imovine narušilo pravnu i poslovnu sigurnost napraviće ozbiljnu štetu ekonomskom sektoru u celoj BiH jer će odavde oterati i potencijalne, ali i postojeće investitore.

Ocene su to ekonomista i stručnjaka za inostrana ulaganja, koji za banjalučke Nezavisne novine poručuju da Šmit pokušajem da ograniči poslovne sposobnosti Srpskoj svesno ili nesvesno zaključava i BiH kada je u pitanju investicioni sektor.

Ekonomista Milenko Stanić kaže da je imovina prvi i poslednji kriterijum od koga polaze investitori kada žele da ulažu u jednu državu jer ukoliko oni nemaju garanciju da će njihov novac biti siguran, neće ga ni doneti.

"To se ne odnosi samo na potencijalne investitore, već i na poslovni i finansijski deo, poslovno bankarstvo, jer nijedna poslovna banka neće biti spremna da finansira takve investicione projekte ako neće biti sigurna da založna imovina koja je obično garant uzetih kredita može biti dovedena u pitanje, neće biti spremni da investiraju u ozbiljne projekte", pojašnjava Stanić.

Navodi i da bez obzira na to što nadležni u Srpskoj pokušavaju da ukažu da Šmitovo pismo nema neki preterani značaj, to nije tako.

"Ono će i te kako imati značaj. Mada, situacija u BiH je takva da imamo jako malo ozbiljnih investitora, a nakon tog pisma sigurno da ne možemo očekivati da nijedan ozbiljan investitor dođe da investira", rekao je on, dodajući da i strani ulagači znaju da je svaka velika investicija praćena na državnom nivou.

"Svi investitori gledaju državni nivo, znaju gde se donose odluke, imaju percepciju države, a investiranje i otplata kredita su svakako na državnom nivou. Uticaće to na BiH, ne mogu se investicije odnositi na entitetski nivo. Samo neki lokalni i regionalni investitori gledaju na te niže nivoe, ali svaki ozbiljni investitor prvo gleda državu", navodi Stanić.

Milica Marković, direktorica Agencije za unapređenje stranih investicija BiH (FIPA), Šmitovo pismo, koje je upućeno još u aprilu prošle godine, naziva tendencioznim i zloname rnim.

"Imali smo nemačke kompanije iz auto-industrije koje su se interesovale za investiranje u FBiH, a on to ništa nije komentarisao. Što se tiče Republike Srpske - iz kojih razloga to čini znaju on i njegovi savetnici. Ali ovim pravi direktnu štetu BiH. Mislim da je i nemačka javnost upoznata sa njegovim pozivom, ali da oni isto tako znaju da je BiH državna zajednica sastavljena od dva entiteta. Ako on poziva na opstrukciju jednog entiteta, to šteti celoj državi, pravi štetu svima, a ne samo Vladi i građanima u Srpskoj. Ali on očigledno kao da nije svestan šta govori i kakve izjave daje", kaže Markovićeva.

Strane investicije u BiH već su na udaru, ističe ona, pojašnjavajući da su direktna inostrana ulaganja u prvoj polovini 2022. godine imala pad, a da će loše stanje verovatno pokazati i izveštaj Centralne banke BiH, koji će biti objavljen u avgustu.

Ono što BiH, ali i Republici Srpskoj ne ide u prilog i što ne šalje dobru poruku stranim investitorima svakako jeste politička situacija.

"Kad investitori dolaze i kad ulažu svoj kapital, žele da dođu u stabilnu sredinu, gde ih neće uplašiti i odbiti ekonomska, politička i socijalna situacija. Nažalost, kod nas je slučaj da sve tri stavke plaše i odbijaju strane investitore, jer mi u Agenciji znamo da je bilo zainteresovanih investitora, pa kad su sabrali sve videli su da je bolje da ne dolaze ovde, već da odu u Srbiju, Mađarsku i slično", ističe Markovićeva.

Ona je za Nezavisne poručila i da postoje strani investitori koji i sada žele ulagati u Srpsku, a da je najsvežiji primer nemačka kompanija "WET GmbH & Co.KG Wuppertal" koja će od 19. do 21. jula sa predstavnicima FIPA posetiti tri potencijalne investicijske lokacije u Banjaluci, Laktašima i Kostajnici, gde će biti sagledana mogućnost otvaranja proizvodnih pogona koji se odnose na proizvodnju uređaja za domaćinstva i industriju.

Inače, prema podacima Centralne banke BiH direktne strane investicije (DSI) u prvom kvartalu 2023. godine iznosile 426,6 miliona KM, što je povećanje za oko 80 odsto u odnosu na isti period 2022. godine.

Izvor: Tanjug